-{Dungeons & Dragons}- (често скраћено D&D или DnD) је фантастична стона игра улога (енгл. tabletop role-playing game, TTRPG) коју су првобитно осмислили и дизајнирали Гари Гајгакс и Дејв Арнесон. Игра је први пут објављена 1974. године од стране -{Tactical Studies Rules}- (TSR). Од 1997. објављује је -{Wizards of the Coast}-, касније подружница -{Hasbro}-а. Игра је проистекла из ратних игара са минијатурама, при чему је варијација игре Chainmail из 1971. послужила као почетни систем правила. Објављивање D&D-а се обично сматра почетком модерних игара улога и индустрије игара улога, а што је такође дубоко утицало на видео-игре, посебно на жанр игара улога.
D&D се разликује од традиционалних ратних игара по томе што сваком играчу омогућава да створи сопственог лика за игру уместо војне формације. Ови ликови крећу у авантуре унутар фантастичног окружења. Вођа тамнице (енгл. Dungeon Master, DM) служи као судија и приповедач игре, истовремено одржавајући окружење у коме се авантуре одвијају и играјући улогу становника света игре, познатих као неиграчки ликови (енгл. non-player characters, NPC-ови). Ликови формирају групу и ступају у интеракцију са становницима окружења и међусобно. Заједно решавају проблеме, упуштају се у битке, истражују и сакупљају благо и знање. Током тог процеса, ликови играча зарађују искуствене поене (XP) како би напредовали на нивоима и постајали све моћнији кроз низ одвојених играчких сесија. Играчи бирају класу када стварају свог лика, што им даје посебне погодности и способности на сваких неколико нивоа.
Рани успех D&D-а довео је до пролиферације сличних система игара. Упркос конкуренцији, D&D је остао лидер на тржишту индустрије игара улога."Frankly, the difference in sales between Wizards and all other producers of roleplaying games is so staggering that even saying there is an 'RPG industry' at all may be generous." Године 1977. игра је подељена у две гране: релативно једноставан систем правила основних Dungeons & Dragons-а и структурисанији, комплекснији систем Advanced Dungeons & Dragons (скраћено AD&D).Gygax; "From the Sorcerer's Scroll" in The Dragon #26. AD&D 2. издање објављено је 1989. Године 2000. изашао је нови систем као D&D 3. издање, настављајући нумерацију од AD&D-а; ревидирана верзија 3.5 објављена је у јуну 2003. Ова правила 3. издања чинила су основу d20 система, који је доступан под Лиценцом отворене игре (OGL) за коришћење од стране других издавача. D&D 4. издање објављено је у јуну 2008. 5. издање D&D-а, најновије, објављено је током друге половине 2014.
Године 2004. D&D је остао најпознатијаПрема анкети из 1999. у Сједињеним Државама, 6% особа узраста од 12 до 35 година играло је игре улога. Од оних који играју редовно, две трећине игра D&D. (Dancey; Adventure Game Industry Market Research Summary) и најпродаванијаПроизводи брендирани Dungeons & Dragons чинили су преко педесет посто RPG производа продатих 2005. (Hite; State of the Industry 2005) игра улога у САД, са процењених 20 милиона људи који су играли игру и више од милијарду америчких долара продаје књига и опреме широм света. Година 2017. имала је „највећи број играча у својој историји – 12 до 15 милиона само у Северној Америци“. Продаја D&D 5. издања „порасла је 41 одсто у 2017. у односу на претходну годину, а затим скочила још 52 одсто у 2018., што је била највећа година продаје игре до тада“. Игра је допуњена бројним унапред припремљеним авантурама, као и комерцијалним окружењима за кампање погодним за употребу од стране редовних играчких група. D&D је познат изван саме игре по другим производима са брендом D&D, референцама у популарној култури и неким од контроверзи које су га окруживале, посебно моралној паници 1980-их која је покушала да га повеже са сатанизмом и самоубиством. Игра је освојила више награда и преведена на многе језике.
Преглед игре
Dungeons & Dragons је структурисана, али отворена игра улога. Обично један играч преузима улогу Вође тамнице (енгл. Dungeon Master, DM) или Вође игре (енгл. Game Master, GM), док остали контролишу по једног лика, представљајући појединца у измишљеном окружењу. Када раде заједно као група, ликови играча (енгл. player characters, PC) се често описују као „дружина“ авантуриста, при чему сваки члан често има своју област специјализације која доприноси успеху групе као целине. Током игре, сваки играч усмерава поступке свог лика и његове интеракције са другим ликовима у игри. Ова активност се изводи вербалним опонашањем ликова од стране играча, уз употребу различитих друштвених и других корисних когнитивних вештина, као што су логика, основна математика и машта. Игра се често наставља кроз низ сусрета како би се завршила једна авантура, а затим и дужи низ повезаних играчких авантура, назван „кампања“."Encounters are to adventures what adventures are to campaigns" (Cook, Williams, Tweet; Dungeon Master's Guide v3.5., p. 129)
Резултате избора дружине и укупну причу игре одређује Вођа тамнице према правилима игре и сопственом тумачењу тих правила. Вођа тамнице бира и описује различите неиграчке ликове (NPC-ове) са којима се дружина сусреће, окружења у којима се ове интеракције дешавају и исходе тих сусрета засноване на изборима и акцијама играча. Сусрети често попримају облик борби са „чудовиштима“ – генерички термин који се у D&D-у користи за описивање потенцијално непријатељских бића као што су животиње, аберантна бића или митска створења. Поред драгуља и златника, магични предмети чине део блага које играчи често траже у тамници. Магични предмети се углавном налазе у гомилама блага или се узимају од поражених противника; понекад је моћан или важан магични предмет предмет потраге. Обимна правила игре – која покривају различите теме као што су друштвене интеракције, употреба магије, борба, и утицај окружења на ликове играча – помажу Вођи тамнице да донесе ове одлуке. Вођа тамнице може да одступи од објављених правила или да смисли нова ако сматра да је то потребно.
Најновије верзије правила игре детаљно су описане у три основне књиге правила: Player's Handbook, Dungeon Master's Guide и Monster Manual. Једини предмети потребни за играње игре су књиге правила, лист лика за сваког играча и одређени број полиедарских коцкица. Многи играчи такође користе минијатурне фигуре на мрежној мапи као визуелно помагало ако желе, посебно током борбе. Нека издања игре претпостављају такву употребу. Доступни су многи опциони додаци за побољшање игре, као што су проширене књиге правила, унапред осмишљене авантуре и разна окружења за кампање.
Механика игре
мини|D&D користи полиедарске коцкице за решавање догађаја у игри. Оне се скраћују словом 'd' иза кога следи број страна. Приказане су слева надесно: d20, d12, d%, d10, d8, d6 и d4. d% и d10 се могу бацати заједно да би се добио број између 1 и 100. Пре него што игра почне, сваки играч ствара свог лика играча и бележи детаље (описане доле) на листу лика. Прво, играч одређује карактеристике свог лика, које се састоје од Снаге, Спретности, Грађе, Интелигенције, Мудрости и Харизме. Свако издање игре је нудило различите методе одређивања ових карактеристика.Оригинална игра је користила 3d6 редоследом бацања (Gygax, Arneson; Dungeons & Dragons). Од тада су укључене варијанте (Gygax; Dungeon Masters Guide, стр. 11), а стандард за новија издања је „бацање четири шестостране коцкице, занемаривање најниже и сабирање преостале три“ (Tweet, Cook, Williams; Player's Handbook [3.0], стр. 4), распоређивање резултата жељеним редоследом. Новија издања такође дозвољавају систем „куповине поена“. Затим играч бира врсту, класу лика, поредак и друге особине како би заокружио способности и позадину лика, које су се разликовале по природи кроз различита издања.
Током игре, играчи описују Вођи тамнице намераване акције својих ликова, који затим описује резултат или одговор.Tweet; Dungeons & Dragons Basic Game Тривијалне радње, попут подизања писма или отварања откључаних врата, обично су аутоматски успешне. Исходи сложенијих или ризичнијих акција, попут пењања уз литицу или обијања браве, одређују се бацањем коцкица. "The Role-Playing Game and the Game of Role-Playing" Различите полиедарске коцкице се користе за различите радње. На пример, двадесетострана коцкица се користи за одређивање да ли је погодак постигнут у борби, док се друге коцкице, попут четвоространих, шестостраних, осмостраних, десетостраних или чак дванаестостраних, користе за одређивање колико је штете нанета. Фактори који доприносе исходу укључују карактеристике лика, вештине и тежину задатка.Tweet, Cook, Williams; Player's Handbook v3.5, У околностима у којима лик покушава да избегне негативан исход, попут избегавања замке или одупирања дејству чини, заштитни бацај се може користити за одређивање да ли се резултујући ефекат смањује или избегава.Tweet, Cook, Williams; Player's Handbook v3.5, "Generally, when you are subject to an unusual or magical attack, you get a saving throw to avoid or reduce the effect." Постоји идентичан текст у одељцима под називом 'Saving Throws' у (Tweet 2000:119). У овом случају на шансе за успех утичу класа, нивои и карактеристике лика.Tweet, Cook, Williams; Player's Handbook (3.0), У околностима када лик покушава да изврши задатак као што је обијање браве, деактивирање замке или гурање камена, мора се постићи или премашити Класа тежине. Релевантни бонуси способности се додају како би помогли играчима да успеју.
Како игра напредује, сваки лик играча се мења током времена и углавном повећава своје способности. Ликови стичу (или понекад губе) искуство, вештинеCook, Williams, Tweet; Dungeon Master's Guide v3.5., и богатство, а могу чак и променити свој поредакРана издања нису дозвољавала или су имала строге казне за промену поретка (Gygax; Dungeon Masters Guide, стр. 24), али новије верзије су попустљивије према промени. (Cook, Williams, Tweet; Dungeon Master's Guide v3.5., стр. 134) или стећи додатне класе ликова, што се назива „вишекласност“.Tweet, Cook, Williams; Player's Handbook v3.5, Кључни начин на који ликови напредују је зарађивање искуствених поена (XP), што се дешава када победе непријатеља или изврше тежак задатак.Gygax; Dungeon Masters Guide, Стицање довољно XP-а омогућава лику да напредује на нивоу, што му даје побољшане особине класе, способности и вештине.Tweet, Cook, Williams; Player's Handbook v3.5, XP се може изгубити у неким околностима, као што су сусрети са створењима која црпе животну енергију, или коришћењем одређених магичних моћи које долазе са трошком XP-а.Cook, Williams, Tweet; Dungeon Master's Guide v3.5.,
Животни бодови (HP) су мера виталности и здравља лика и одређују се класом, нивоом и Грађом сваког лика. Они се могу привремено изгубити када лик задобије ране у борби или на други начин буде повређен, а губитак HP-а је најчешћи начин да лик умре у игри.Tweet, Cook, Williams; Player's Handbook v3.5, Смрт такође може наступити услед губитка кључних карактеристикаCook, Williams, Tweet; Dungeon Master's Guide v3.5., или нивоа лика.Cook, Williams, Tweet; Dungeon Master's Guide v3.5., Када лик играча умре, често је могуће да се мртви лик оживи магијом, иако се могу наметнути неке казне као последица. Ако оживљавање није могуће или пожељно, играч уместо тога може створити новог лика да би наставио игру.Cook, Williams, Tweet; Dungeon Master's Guide v3.5.,
Авантуре и кампање
мини|десно|Свеска Вође тамнице са авантуром прилагођеног дизајна