Карло IV, цар Светог римског царства или Карло IV Луксембуршки (, 1316 — 1378) је био: краљ Чешке (1346—1378 - као Карло I, био XI краљ Чешке), краљ (1347—1355) и цар Светог римског царства (1355—1378), краљ Ломбардије (1355), краљ Италије (1355), краљ Бургундије (1365) и гроф Луксембурга (1346 – 1353).Karl IV. In: (1960): Geschichte in Gestalten (History in figures), vol. 2: F-K. 38, Frankfurt 1963, p. 294

Припада династији Луксембург. Рођен је као Вацлав, а касније је одабрао име Карло. Он је био је члан династије Луксембурга са очеве стране и чешке династије Пшемисловића са мајчине стране. Он је наглашавао мајчину лозу због свог афинитета према чешкој страни свог наслеђа, а такође и због тога што су његови директни преци у линији Пшемисловића укључивали два свеца.

Младост Син је краља Чешке и грофа Луксембурга Јована Луксембуршког и Елишке Пшемисловне, последње чешке владарке из једине чешке аутохтоне владарске породице Пшемисловића. Родио се у Прагу, а образовао у Паризу, где га је отац послао (код своје сестре Марије Луксембуршке) након што га је после несугласица које је имао са његовом мајком одвојио од ње. 1323. године је миропомазан и тада је изабрао име Карло - по своме течи Карлу IV Лепом - краљу Француске). Истом приликом се и оженио Бланком од Валоа (-{Blanche of Valois}-),(не рођеном) сестром Карла IV Лепог.

У Паризу је стекао широко образовање. Будући цар је знао немачки, француски, латински и италијански, док је чешки поново научио тек по свом повратку 1333. године. Његов учитељ био је Пјер д Росјер (-{Pierre de Rosieres}-) (касније папа Климент VI). Током 1330–1331. је боравио у Луксембурку а између 1331–1333. био је заступник свога оца у северној Италији.

Краљ У јесен 1333. се по жељи племства вратио у Чешку и почео је да управља очевим краљевством за време његове одсутности. Током 1334. постаје маркгроф Моравске.

Још током живота Лудвига IV Баварског, уз помоћ папе Климента VI биран је за краља Светог римског царства (11. јула 1346) да би био крунисан у Бону 26. новембра 1346. Цена за то је била порицање папе у Авињону. Претходно је папа прашку бискупију повисио на архибискупију, а почела је и изградња катедрале светог Вита (21. новембра 1344). Након смрти свог оца, 26. августа 1346, Карло је наследио титулу краља Чешке и грофа Луксембурга. Крунисан је 2. септембра 1347. заједно са својом женом Бланком. За ту прилику дао је да се изради Круна светог Вацлава и уопште се у својој владавини трудио да настави славну традицију чешког краљевског рода Пшемисловаца, чије је по мајци био потомак. После деценије неслагања успео је да смири ривалитет изеђу краља и племства у Чешкој.

Цар Када је 11. октобра 1347. нагло умро Лудвиг IV Баварски, династија Вителсбах чини све да на престо Св. Римског царства доведе било кога другог краља, само не Луксембурге. Са Вителбаховима се помирио женећи се ћерком фалачког кнеза и дајући им обећање о Бранденбургу. Крунисан је 1355. као цар Светог римског царства. Од 1349. до смрти 1378. више нико није полагао право на његову позицију цара и краља.

Током своје владавине напушта идеал Светог римског царства као универзалне монархије. Грофовију Луксембург предаје 1353. свом брату Вацлаву (Луксембуршком).

Наводно је одржавао добре односе са српским царом Душаном, чији је савременик био.

Освајања Карло је путем брака припојио Чешкој задње шлеско војводство Свиднице и Јавора, купио је Доњу Лужицу 1367. године а војном силом и куповином, задобио је Брадембург 1373. године.

Унутрашња политика У самој Чешкој, Карло IV је подстицао развој пољопривреде допремањем нових сорти воћа из Лорене и Бургундије, градио нове рибњаке и надгледао развој шума. Лично је водио походе против пљачкашких група у краљевству, надгледао развој трговине и подстицао развој градова. Током целе владавине посвећивао је пажњу успостављању реда и мира, напретку економије краљевства као и успостављању једног сређенијег и непристраснијег судства. Покушао је да донесе законик "Maiestas Carollina" са циљем да ојача краљевску власт, реформише кривично право, оконча приватне ратове као и злоупотребе на локалним судовима али је племство одбило тај законик на скупштини сталежа 1355. године. Карло је касније административним мерама увео у праксу неке од реформи из тог законика.

Оснива универзитет и потиче хуманисте мини|лево|150п|Кип Карла IV близу Карловог моста у Прагу

Највише је обраћао пажњу економском и интелектуалном развоју земаља Чешке круне.

Основао је 1348. Карлов универзитет у Прагу. Био је то први универзитет у Централној и Источној Европи. Универзитет је био први универзитет у царству, а основан је по узору на париски. После тога у року од две деценије оснивају се и универзитети у Кракову, Печуху и Бечу. мини|десно|300п|Дворац Карлштејн. Охрабривао је ране хуманисте. Познато је да се дописивао са Петрарком, који је посећивао и Карлов двор у Прагу. Петрарка се са своје стране надао да ће убедити Карла да премести свој двор у Рим. Било је то време, када су папе преместиле своје седиште у Авињон.

Био је поносан на Праг, а у то доба цветали су уметност и архитектура Прага, највише захваљујући царевој ризници. Од познатих знаменитост завршио је:

Карлов мост Храдчане катедрала светог Вита Дворац Карлштејн.

Говорио је пет језика: латински, чешки, немачки, француски и италијански. мини|десно|130п|Златна була из 1356.

Златна була и раздобље мира у царству Издао је 1356. Златну булу, која је прописивала процедуру избора краља. Пошто су мање важни кнежеви изостављени из процеса избора краља, смањује се и њихова верност царству. Велика заслуга Карла IV је раздобље мира, којим обезбеђује напредак, док у Европи траје дуги Стогодишњи рат. За разлику од претходних царева, само два пута је одлазио у Италију. Једном да се крунише и једном да помогне папи против миланске породице Висконти.

Његово француско образовање оставило је дубоки траг на Карлу IV. Његов отац Јован Луксембуршки, краљ Чешке, био је познат као франкофил и као мецена песника Гијома де Машоа. Јован Луксембуршки је погинуо у бици код Кресија 1346, борећи се на француској страни. Сестра Карла IV, Јитка Луксембуршка удала се за француског краља Јована II Доброг. На тај начин Карло IV Луксембуршки је био ујак француског краља Карла V Мудрог.

Аутобиографија Карла IV

Животопис римског цара Карла IV који је он сâм написао () је животна историја Карла IV која покрива његов живот од рођења до избора за немачког краља 1346. Карло IV је описао своје детињство које је углавном провео на двору француских краљева, своје младалачке године, женидбу и прве кораке на међународној политичкој сцени током прве половине четрнаестог века. Дело почиње Карловом поруком: „Наследницима који седе на мом двогубом престолу, спознај[те] двоструки живот света и одабери[те] онај бољи“.

Породично стабло

Референце

Литература

Спољашње везе

-{Entry in the Residenzen-Kommission}- -{Regesta Imperii }- -{Publications on Charles IV. in the OPAC of the Regesta Imperii}- -{'Constitutiones et acta publica imperatorum et regum 1357–1378' – digital pre-publication of documents by Charles IV by the MGH}- -{Aleksandra Filipek-Misiak, Karol IV Luksemburski jako ideał władcy w Catalogus abbatum Saganensium Ludolfa z Żagania, In: Historie – Otázky – Problémy, 7 (2015), z. 1, p. 76-89}- -{Lewis E 64 Golden Bull of Charles IV at OPenn}-

Категорија:Рођени 1316. Категорија:Умрли 1378. Категорија:Краљеви Немачке Категорија:Цареви Светог римског царства Категорија:Краљеви Чешке Категорија:Пражани Категорија:Луксембурзи Категорија:Антикраљеви