Бачки Грачац ( или Filipowa, мађ. Szentfülöp) је село у општини Оџаци, у Западнобачком округу, у аутономној покрајини Војводини. Према попису из 2022. било је 1826 становника. Становништво је претежно српско.
Положај насеља Бачки Грачац се налази на западу Бачке, између Оџака на југозападу, Лалића на југоистоку, Руског Крстура на истоку, Крушчића на североистоку, Бачког Брестовца на северозападу и Српског Милетића на западу.
Име Ранији називи села који су се употребљавали у српском језику били су Филипово и Филипово Село, из чега води порекло и немачки назив — -{Filipowa}- или -{Filipsdorf}-. У немачком језику су коришћени и називи Kindlingen и Sankt Philipp, док су у мађарском језику коришћени називи Szentfülöp и Szent-Fülöp.
Историја Угарски краљ Бела III (1173–1196) у једном документу помиње село -{Filipova}-. 1650. године, у доба османске управе, село се помиње под именом Филипово,Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1980. том 1, стр. 411 а било је настањено Србима.Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990, стр. 112-113 1652. године у селу има седам кућа и манастир, а до 1764. године саграђено је 20 кућа. Године 1762. почело је насељавање Немаца из јужних делова Немачке и Чешке, а они у Филипову граде 60 кућа. 1801. године у селу има 272 куће, а до почетка 20. века тај број је порастао на 535. У ово доба, већину становништва у насељу чинили су Немци, а било је и нешто Срба и Мађара.
Као последицу фашистичке окупације Југославије у Другом светском рату и чињенице да је 95% југословенских Немаца било учлањено у профашистичку организацију "Културбунд"Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, 2001, стр. 72 и да је себе декларисало као држављане Трећег рајха, нове послератне југословенске власти су већину немачког становништва тадашње Југославије (укључујући и Немце из Бачког Грачаца) лишиле грађанских права и конфисковале им имовину. Већина југословенских Немаца (око 200.000) је напустила територију Југославије заједно са окупационом немачком војском у повлачењу, док је мањи део њих који је остао на југословенској територији логорисан.Z. Janjetović, Logorisanje vojvođanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd, 1997. После укидања логора, и преостали Немци су се иселили из земље.
После исељавања Немаца, у место је досељено 4.328 колониста, из околине Грачаца у Лици, па село добија садашње име - Бачки Грачац. Максималан број становника у насељу достигнут је 1953. године, после чега је уследила регресија, која је до почетка 21. века у извесној мери ублажена. Заустављању депопулације у великој мери је допринело досељавање прогнаних лица из Хрватске у последњој деценији 20. века.
Овде се налази ФК Борац Бачки Грачац.
Демографија десно|мини|250п|Стара кућа у Бачком Грачцу десно|мини|250п|Филипово (Бачки Грачац) 1902. године десно|мини|250п|Филипово (Бачки Грачац) у прошлости Према попису становништва из 2002. године, у насељу је било 2.913 становника, док је према претходном попису из 1991. године било 2.924 становника.
У насељу Бачки Грачац живи 2.446 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (41,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 1.103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64 (према попису из 2002. године).
Ово насеље је претежно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Кретање броја становника кроз историју: 1787: 1.538 1850: 2.145 1880: 3.039 1910: 3.811 1921: 3.806 1931: 4.353 1953: 4.394 2002: 2.913
График промене броја становника током 20. века
Карактеристике насеља Близина Оџака утицала је на трансформацију села у приградско насеље. Бачки Грачац има основу доста деформисаног правоугаоника и решеткаст распоред улица. Правоугаоник је оријентисан правцем југозапад – североисток. Ширење ка северозападу било је ограничено широком и водоплавном фосилном долином и јамурама. Центар села је лепо уређен на раскрсници две улице, источно од оне којом пролази друм. На том месту се раније налазила немачка црква, а данас су ту све јавне зграде.
Привреда Године 2002, пољопривреда је ангажовала само 20,8% активног становништва, док је у индустрији радило њих 36,2%. То не одражава функције Бачког Грачаца, јер овде нема индустријских објеката. Пре Другог светског рата, у селу је радило 8 кудељара и један млин, али су они због нерентабилности затворени. Знатан број људи ради и у другим неаграрним занимањима, а највећи број неаграрног становништва ради у Оџацима.
Саобраћај Са саобраћајног становишта, насеље у великој мери има периферан положај. Село је на локалном путу који повезује Оџаке са Стапаром. Поред села је од 1908. године постојала железничка пруга Црвенка – Оџаци, али је саобраћај на њој обустављен 1987. године.
Познати становници Георг Вилдман [Georg Wildmann] (1929-2022), доктор теологије и магистар филозофије. Био је професор на Богословском факултету у Линцу и на колеџима. Издавач Filipowaer Heimatbriefe (Филиповачке домовинске песме). Аутор је осам томова илустроване серије - Filipowa - Bild einer Dunauschwabischen Gemeinde. Објавио је и бројне прилоге у књигама и часописима. Носилац је одликовања "Савезни крст за заслуге" I класе.Радна група за документацију - "Геноцид над Немачком мањином", Београд, 2004. Јосеф Франц Тил [Josef Franz Thiel] (1932-2024), немачки етнолог, професор и антрополог.Frobenius-Institut für kulturanthropologische Forschung an der Goethe-Universität Frankfurt: Wir trauern um Prof. Josef Franz Thiel, abgerufen am 10. April 2024 Петер Куфершмит [Peter Kupferschmidt] (1942-2025), немачки фудбалер који је играо за Бајерн Минхен током 1960-их. Роберт Цолић [Robert Zollitsch] (1938), римокатолички надбискуп и председник Немачке бискупске конференције. Драган Паскаш (1951), генерал потпуковник и начелник генералштаба Војске Србије и Црне Горе (2004-2006). Слободан Орловић (Сарајево, 1972) редовни је професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду
Приказ у култури Бачки Грачац је опеван у народној песми из Лике, "Лика дала девет генерала", где се песма завршава референцом о насељавању Бачког Грачаца.
Види још Списак насељених места у Србији
Референце
Литература
Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке — географске карактеристике, Нови Сад, 2007.
Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Село које даје највише калуђерица и свештеника. "Време", 8. фебруар 1939, стр. 8 (-{digitalna.nb.rs}-)
Категорија:Насељена места у Оџацима Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији