Гложан (слов. -{Hložany}-) је насеље у Србији, у општини Бачки Петровац, у Јужнобачком округу. Према попису из 2022. било је 1706 становника.
Историја О настанку насеља Гложан не постоје поуздани подаци, а помиње се још у турским временима (пореским списима) у Бачкој нахији под именом Галожан године 1153. А 1690. године се помиње као насељена пустара. Од 1703. године насеље је припадало футошком газдинству. Према поузданом попису православних парохија из 1733. године види се да Гложан постоји - има 95 српских домова и ту су два православна свештеника: Стефан Крестић и Петар Радивојевић."Сербски летописи", Пешта 1859-1860. Године 1744. депутирац на српском црквено-народном сабору био је Јосиф Јовановић постмајстер и провизор из Гложана. Изгледа да је опет запустео је је 1745. године Гложан је био пустара.
Када се говори о доласку словачких насељеника у Гложан, постоји повезаност са насељавањем у Петровац 1745. године. У даљем раздобљу Гложан је добијао карактер словачког насеља, јер временом српско становништво је у све већој мери одлазило, док се словачко становништво природним прираштајем и доласком нових насељеника повећавало. О ситуацији у Гложану постоји поприличан материјал, нарочито о другој половини 18. века док је мање материјала за прву половину, чак до 70-их година 19. века. Неке од догађаја забележио је други евангелистички свештеник Јурај Рохони који је радио у периоду од 1803. – 1831. године у Гложану. Такође су колера и пожари на становнике Гложана оставили трагове. Услови у каквим су живели поданици нису били лаки, те многи Словаци из Гложана отишли су, у потрази за бољим животом, у друга насеља. Ту нису имали ни цркву, ни храм, ни свештеника припадали су футошкој католичкој парохији.
Крајем 18. и почетком 19. века, као кметови својим вредним радом нису беспосличили, већ су се залагали за развој и унапређење своје евангелистичке цркве, просвете и културе. Први учитељ је био скроман и пожртвован суграђанин Јозеф Свобода (у периоду од 1770 – 1786. године). Од 1787. године Гложанци су имали свог евангелистичког свештеника до 1851. године само једну школу.
Популарни роман купили су 1808. године православни свештеник поп Елисеј Болманац и учитељ Филип Алимпић.Константин Маринковић: "Плач Рахили или избављење младенаца", Нови Сад 1808. Православни парох гложански поп Василије Вуковић био је 1830. године претплатник "Српског летописа" у Будиму."Сербски летописи", Будим 1830. Априла 1854. године избио је велики пожар у Гложану, када је изгорело 109 кућа. Новосадски лист" Србски дневник" обраћао се јавности за помоћ пострадалим Гложанцима."Србски дневник", Нови Сад 1854. године
Радила је почетком 1857. године српска народна школа у Гложану, за коју је тражен учитељ."Србски дневник", Нови Сад 1857. године
Упркос тешком животу насељеника и њихових потомака Гложан бележи поступан пораст словачког грађанства.
На духовном уздизању словачког и српског народа радиле су две цркве: евангелистичка и православна.
За време Другог светског рата који је захватио и Краљевину Југославију, Гложанци су се укључили у антифашистичку борбу. Многи од њих су погинули. Рат који је изазван распадом СФРЈ такође је оставио трага и на становнике овог насељеног места.
Демографија У насељу Гложан живи 1842 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (39,6 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 957 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,39.
Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Галерија
Референце
Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Насељена места у Бачком Петровцу Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији