Копривничко-крижевачка жупанија је жупанија у северозападном делу Хрватске. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 101.661 становника.
Први жупан Копривничко-крижевачке жупаније је био: Иван Станчер (1993. - 1997), други Никола Грегур (1997—2001), а трећи Јосип Фришчић (од 2001. до данас).
Становништво thumb|Старосна пирамида Копривничко-крижевачке жупаније према попису становништва 2011. Према попису из 2011. у жупанији је живело 115.584 становника.
Према попису становништва из 2001. године жупанија је имала 124.467 становника(2,8% становништва Републике Хрватске) са просечном густином насељености од 71 становника/-{km²}-. Етнички састав је био следећи: Хрвати 96%, Срби 1,9%, Словенци 0,1%, Роми 0,1%, Мађари 0.1% и други.
Данашњи распоред становништва је последица економских и друштвених процеса у последњих пола века. Присутни су процеси деаграризација, индустријализација, дерурализација и урбанизација. Они су убрзали процес напуштања руралних насеља и пораст становништва градова (Копривница, Крижевци и Ђурђевац).
Број становника по пописима
година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. style="background:style=;"background-color:#C2B280;"| 1857. |- |бр. становника''' 124.467 129.397 133.790 138.994 143.019 142.362 140.565 143.268 139.054 142.546 132.581 121.772 105.529 97.581 87.464
Извор ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Географија Копривничко-крижевачка жупанија се налази у северозападном делу Републике Хрватске. Са површином од 1.746 -{km²}- она је седамнаеста жупанија по величини у Хрватској. Североисточни део жупаније чини долина реке Драве на којем превладава пољопривредна делатност са значајним налазиштима нафте и земног гаса. Већа насеља овог простора су Копривница и Ђурђевац.
Економија Копривничко-крижевачка жупанија спада у панонску регију. Пољопривредни простор Жупаније састоји се од пет микрорегионалних целина: Подравски пољопривредни басен (Подравина) Прекодравље Источни и североисточни део (Билогора) Калничко подручје (Калник) Калничко-пригорски део жупаније
Подравски пољопривредни базен и Прекодравље је подручје са интензивном пољопривредном производњом. Остале гране економије жупаније су производња млека, производња хмеља, сточарство, повртарство и виноградарство.
Туризам Најважније дестинације жупаније су Галерија наивне умјетности у Хлебинама, жупна црква Свете Ане, гркокатоличка катедрала Светог Тројства и црква Светог Крста у Крижевцима, историјско средиште Крижеваца, прехрамбени музеј „Подравка” – Копривница, Стари град Ђурђевац и Галерија Лацковић – Батинске, стари град Калник и Мали Калник.
Знаменитости На подручју Копривничко-крижевачке жупаније има једанаест заштићених делова природе, који заузимају површину од цца 5.550 ha. Посебни резервати : географско-ботанички: Ђурђевачки пијесци ботанички: Мали Калник орнитолошки: Велики Пажут шумски: Црни Јарци, Дугачко Брдо Парк шума: Жупетница Заштићени предели: Чамбина Калник Споменик природе: Седам стабала храста лужњака Споменици парковне архитрктуре: Парк код основне школе „Владимир Назор”, Крижевци Парк код Пољопривредне школе у Крижевцима
Политика Тренутни жупан је Јосип Фришчић (-{HSS}-)
Скупштина (веће) се састоји од 41 посланика: -{HSS-SDP}-: 27 -{HDZ}-: 10 -{DC-HDSS}-: 2 -{HSLS-HNS-LS-HSU}-: 2
Референце
Спољашње везе
Категорија:Копривничко-крижевачка жупанија Категорија:Жупаније Хрватске