Алкохолизам је једна од најраспрострањенијих болести зависности, односно токсикоманија.
По правилу, алкохолизам је психогеног порекла, али уз значајан утицај ситуационих фактора, због чега је раније био сматран пороком а не болешћу. Испољава се као губитак способности уздржавања од прекомерне употребе алкохола, што доводи до зависности, нарушавања психичког и физичког здравља и социјалних односа. По распрострањености и штетним последицама по здравље, алкохолизам је одмах после болести кардиоваскуларног система и малигних обољења. Због наведених разлога у већини земаља је обухваћен здравственим осигурањем као болест зависности. Чешћи је код мушкараца, али га и жене све више индикују. Светска здравствена организација процењује да је 2010 године широм света било је 208 милиона људи који су развили болест алкохолизма, што представља 4,1% становништва старијег од 15 година. Лечење може бити физиолошко (лековима попут антабуса), психолошко (терапијом и рехабилитацијом) и/или социјално групном терапијом. Породична терапија, за коју се социјални радници могу обучити, најефикаснији је начин лечења. Пролонгирана конзумација алкохола и његове последице осећају, осим самих зависника и њихове породице и шира околина. Сматра се да у окружењу сваког алкохоличара пате и испаштају најмање још три особе (физички, психички, социјално, економски, морално итд.).„... чињеница је да се зависност од коцкања данас лечи на исти начин као и зависност од алкохола и да велики број психијатријских студија указује на велику сличност између зависности од коцке и зависности од алкохола или наркотика, односна да је породична терапија та која гарантује највећи успех у лечењу.“, „Политика: Тема недеље: Коцкарске (разби)бриге“
Дефинисање алкохолизма мини|Fritz Baumann Trinker 1915 - „Алкохолизам“ Алкохоманија подразумева скуп физиолошких, бехејвиоралних, и когнитивних феномена код којих конзумација алкохола, за особу добија већи значај у односу на стандардне обрасце понашања. Главна карактеристика алкохоманије је неодољива жеља за поновним конзумирањем алкохола. Године 1972, Светска здравствена организација дефинисала је алкохолизам као болест и према тој дефиницији: „Алкохолизам је болест, а алкохоличар је болесник код кога се због прекомерне и дуготрајне употребе алкохолних пића појављује психичка и физичка зависност, здравствени проблеми, породични и друштвени поремећаји“. Медицинска дефиниција Владимира Деспотовића овај појам дефинише на следећи начин: “Алкохолизам је хронична, прогресивна болест, рецидивантног карактера, коју карактерише жеља за пијењем алкохолних пића у циљу постизања задовољства. У развојној фази болести обавезно настају телесна и душевна оштећења, која су посредно или непосредно последице узимања алкохола. Прогресивна детериорација личности је главна карактеристика ове болести”. Данас можемо издвојити велики број дефиниција алкохолизма, али све више преовладава мишљење да се не може дати једна примењива дефиниција алкохолизма, јер је алкохолизам мултифакторијално условљен, мултидимензионални биолошко-психо-социјални поремећај који настаје као резултат бројних интеракција између индивидуалних фактора (биолошко-психолошких) и фактора средине (психолошких, социјалних, културних, економских и др.) које је често тешко идентификовати, односно утврдити начин и степен њихове партиципације у настанку алкохолне болести.alkoholizam.com - деф. приступљено (7. 12. 2013. год.)alkoholizam - studenti.rs приступљено (7. 12. 2013. год.) (приступљено 8. 12. 2013. год.)
Алкохол
Алкохол по свом молекулском саставу и примени припада грани органске хемије. У функционалном скупу садржи угљеник, кисеоник и водоник, што заједно чине хидроксилни скуп према коме су алкохоли препознатљиви, општа формула је -{R-OH}-. Алкохол штети организму и угрожава рад срца, желуца и других делова организма.
Етанол
Од свих врста алкохола, у алкохолним пићима се налази етилни алкохол или етанол формуле CH3CH2OH. Течност снажног и специфичног мириса још позната као "спирит" или природни алкохол. Природно се добија процесом ферментације (алкохолно врење) из плодова воћа и житарица које садрже шећер, главни механизам су ензими квашчеве гљивица који служе као катализатор. Пример сировина за добивање етанола и пића која настају: грожђе - шампањац, вино кромпир - вотка раж, јечам или кукуруз - виски шећерна трска - рум јечам, пшеница, хмељ - пиво агава - текила рижа - саке
Фазе развоја алкохолизма мини|Пијани слављеници Дефинисани оквир према којем појединац постаје алкохоличар, је процес који заузима вишегодишњи временски период. Следеће фазе описују развојни ток алкохолизма којег карактерише спор и неприметни прелаз од нормалног пијења па све до стадиона хроничног алкохолизма. У зависности од литературе развој алкохолизма се може поделити на: Фаза примарног контакта, траје до примарног контакта с алкохолом, која најчешће долази у средњој адолесценцији. Фаза експериментисања, лица се повремено одају пићу, али умерено и с границом. Експериментише се и с алкохолом и са својим границама. Ово је углавном фаза на којој се већина људи задржава, јер се задовоље након извесног броја оваквих експеримената и многи не прелазе у следећу фазу. Фаза интегрисаног пијења, алкохол је уклопљен у стил живота. У тежњи да буде прихваћен и у својој жељи за пићем неосуђиван, од стране средине, особа бира себи слично друштво, особа почиње редовно да одлази у кафане, или различита места где је конзумација алкохола уобичајена појава како би пио с друштвом. Ипак, у овој фази, особа је и даље способна да нормално извршава своје обавезе и да социјално функционише. Неки се на овоме задрже. Фаза ексцесног пијења, таква особа често и много пије. Од рано ујутру кад устану, па за време када је на послу, у кући и сл.. Не бирају се ни место, ни време, а и не води се рачуна о количини унетог алкохола. У овом случају је зависност очигледна и недвосмислено нарушава социјалне односе, квалитет живота и нормално функционисање индивидуе. Фаза малигног алкохолизама, коју карактерише прикључење алкохола у човеков начин живота. Индивидуа здравствено, друштвено, психички и физички пропада, губи посао и породицу и људи почињу да га презиру. Таква особа не може да живи без алкохола, зависност прераста у опсесију, а целокупни квалитет живота се деградира.alkoholizam (приступљено 16.12.2013. год.)
Развој алкохолизма се може представити још на следећи начин: Претоксикоманска фаза за које је карактеристично да се толеранција, односно повећана подношљивост алкохола повећава, уз пратећу психичку зависност, где све полази од нередовног и повременог узимања алкохолних пића, које полако али сигурно прелази у редовније конзумирање, уз све већу везаност за чашу и уз све мању могућност и снагу духа да на животне проблеме „излази“ трезан. Токсикоманска фаза се јавља као неодољива потреба за уносом алкохолних пића, пратећу физичком зависношћу (губитак контроле и немогућство заустављања и престанка конзумације феномен прве чаше - неодољива жеља за пијењем која се наставља до потпуног пијанства). Једном изгубљена контрола уноса алкохола, остаје иреверзибилна. Карактеришу је „прекид филма“ или алкохолна амнезија, која се односи на потпуно или делимично не сећање за период пијанства. Немогућност апстиненције у виду свакодневних напијања и пад толеранције на унос алкохола, што уједно и карактерише последњи, вишегодишњи стадијум алкохолизма, где сада особу и најмање количине алкохола обарају и утичу на квалитет свести.З. У. Универзитетско клинички центар - Ниш, Алкохолизам , ОЈ КЛИНИКА ЗА ЗАШТИТУ МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА
Алкохолна интоксикација
мини|Алкохолна интоксикација Алкохолна интоксикација је акутно тровање алкохолом које настаје услед конзумирања већих количина алкохолних пића. У акутној алкохолној интоксикацији појављују се различити психички и соматски симптоми који то стање уврштавају и међу психичке поремећаје, мада је оно реверзибилно и релативно краткотрајно. Тежина клиничке слике интоксикације зависи од количине алкохола у крви и може ићи од лагане, која се једва примећује, све до смрти, због акутног тровања алкохоломДелови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора..
Алкохоличар мини|1633 Brouwer - Кафанско друштво Алкохоличар је особа која због дуготрајне неконтролисане, прекомерне употребе алкохола има здравствене и социјалне тешкоће. Поменути поремећаји се односе на: Телесна оштећења (желудац, јетра, периферни живци и др.), емоционалне поремећаје (страх, психичка лабилност, немир, напетост и сл.), породичне тешкоће (поремећај породичних односа), професионални проблеми, (смањена могућност адекватног функционисања на послу, у квалитативном и квантитативном смислу, као и поремећаји са колегама и сл.) и општи социјални поремећаји који се испољавају у виду опште изолованости и у занемаривању основних друштвених обавеза.
Хронични алкохоличар је особа која прекомерно конзумира алкохол, а њена зависност је толика да показује душевне поремећаје у виду губитака контроле, амнезије, делиријум тременс или такве манифестације које указују на оштећење физичког и психичког здравља и однос с другим људима и социјалне и економске проблеме.
Могу се разликовати следеће типова алкохоличара: Особа која је зависник из психичких разлога, узима више алкохола него што је уобичајено у његовој средини, али никада не губи контролу, може да престане кад то и пожели. Особа која прекомерно конзумира алкохолна пића и то се одражава на телесних оштећења (јетра, периферни нервни систем), али није ни физички, нити психички зависан, и може престати да конзумира алкохол снагом сопствене воље. алкохоличар који је физички зависан од алкохола и има тешкоће при самосталном прекидању адикције. Међутим, у ову групу спадају људи који могу да апстинирају и не узимају алкохол у временском периоду до неколико недеља. Особа, алкохоличар која је психички и физички зависна, њу прате низ органских поремећаја, уз немогућност самосталног престанка конзумирања алкохола. Дипсомански тип, карактерише га физичка и психичка завист, али с епизодама непијења. Овај вид алкохолизма може бити један од облика самоубиства. У ову групу спадају људи који често и лако губе контролу под дејством алкохолних пића. Алкохоличар кога и најмање количине алкохола доведу до стања помућења свести, односно промењеног психичког функционисања услед поремећаја квалитета свести.alkoholizam и terapija (приступљено 16.12.2013. год.)
Заједничке карактеристике алкохоличара мини|лево|Walter Geikie - Алкохол и породица