Покрет против култова (скраћено АKМ , који се понекад назива и контракултни покрет Compare: ) је друштвена група која се противи сваком новом религијском покрету (НРМ) који карактеришу као култ. кружна дефиниција Социолози Давид Бромли и Ансон Шуп је првобитно дефинисао АЦМ 1981. као скуп група које прихватају теорију [испирања мозга], али су касније примијетиле значајан помак у идеологији према [патологизирању чланства у НРМ-у. Један елемент унутар анти-култног покрета, [хришћанске контракултне организације], супротстављају се НРМ-у на теолошким основама и дистрибуирају информације о томе кроз црквене мреже и путем штампане литературе.Compare:
Концепт АКП-а Анти култни покрет је концептуализован као збирка појединаца и група, било формално организованих или не, који се противе неким новим религијским покретима (или "култовима"). Ова контр акција је наводно регрутовала учеснике из чланова породица "култиста", бивших чланова групе (или отпадника), верских група (укључујући јеврејске групе)Feher, Shoshanah. 1994. "Maintaining the Faith: The Jewish Anti-Cult and Counter-Missionary Movement, pp. 33–48 in Anson Shupe and David G. Bromley Anti-Cult Movements in Cross-Cultural Perspective, New York, NY: Garland. и удружења здравствених радника.Shupe, Anson and David G. Bromley. 1994. "The Modern Anti-Cult Movement in North America," pp. 3–31 in Anson Shupe and David G. Bromley , New York, NY: Garland, Иако постоји тренд ка глобализацији,Shupe, Anson and David G. Bromley. 1994. "Introduction," pp. vii–xi in Anson Shupe and David G. Bromley Anti-Cult Movements in Cross-Cultural Perspective, New York, NY: Garland, p. x. друштвене и организационе основе значајно се разликују од земље до земље према структури социјалних и политичких могућности на сваком месту.Richardson, James T. and Barend von Driel. 1994 "New Religious Movements in Europe: Developments and Reactions," pp. 129–70 in Anson Shupe and David G. Bromley Anti-Cult Movements in Cross-Cultural Perspective, New York, NY: Garland, pp. 137ff. Као и код многих предмета у друштвеним наукама, покрет је различито дефинисан. Значајно мањинско мишљење предлаже да би анализа требало да третира секуларни анти-култни покрет одвојено од верски мотивисаних (углавном Хришћанских) група.
Анти-култни покрет се може поделити у четири класе: секуларне контра култне групе; Хришћанске групе евангеличких против-култова; групе формиране да се супротставе одређеном култу; и организације које нуде неки облик излазног саветовања. London & New York: Cassell, Већина, ако не и све, групе које су укључене изражавају мишљење да постоје потенцијално штетни ефекти повезани са неким новим религијским покретима.
Религијски и секуларни критичари
Коментатори разликују два главна типа супротстављања "култовима": религијска опозиција: везаназа теолошка питања. секуларна опозиција: повезана са емоционалним, социјалним, финансијским и економским последицама учешћа култа, где се "култ" може односити на религиозну или секуларну групу.
Баркерових пет врста култних група
Према речима социолога Еилеен Баркер, групе за посматрање култа шире информације о "култовима" са намером промене перцепције јавности и владе, као и промене јавнеполитике у вези са НРП . Баркер је идентификовао пет типова ЦВГ: групе култне свести које се фокусирају на штету коју наносе "деструктивни култови" контра-култне групе фокусирају се на (херетичко) учењене-маинстреам група истраживачки оријентисане групе којесефокусирајунаверовања, праксе и поређења групе за људска права које се фокусирају на људска права верских мањина групе култних бранилаца које се фокусирају на одбрану култова и излагање ЦАГ-ова
Хаденоватаксономија анти-култногпокрета
Џефри К. Хаден види четири различите класе супротстављања "култовима":Hadden, Jeffrey K., SOC 257: New Religious Movements Lectures: The Anti-Cult Movement, University of Virginia, Department of Sociology Опозиција се темељи на религији Опозиција се обично дефинише у теолошким терминима. Култови се сматрају херетичким. Настоји се открити јерес и исправити веровања оних који су одлутали од истине. Више воли метафоре преваре него поседовање. Обавља две важне функције: Штити чланове (посебно младе) од херезе, и Повећава солидарност међу верницима. Секуларна опозиција Сматра да је индивидуална аутономија као очигледни циљ – постигнута тиме што људи извлаче из група помоћу контролеума и обмањујуће прозелитизације. Сматра да је борба питање контроле, а не теологије. Организује се око породица деце која су тренутно или раније била укључена у култ. Има ненајављени циљ да организацја укине или уништи НРМ. Апостатес Бивши чланови који се не сматрају врсно оштећеним од стране култа, често уз координацију и охрабривање анти-култних група. Предузетничка опозиција Неколико "предузетника" који су на правили каријеру у организовању опозиционих група. Емитери, новинари и адвокати који темеље репутацију или каријеру на активностима против култа.
Групе и појединци који гледају на култове и друга опозиција култовима
Чланови породица следбеника
Нека противљења култовима (и неким новим религијским правцима) почела су са члановима породица чланова култова, који су имали проблема са наглим променама у карактеру, начину живота и плановима за будућност своје младе одрасле деце која су се придружила неком култу. Тед Патрик, нашироко познат као "отац депрограмирања ", представља пример ове групе. Некадашња Мрежа Културне Свести (стари ЦАН) је израсла из покрета који су основали родитеља чланова култа. Америчка породична фондација (данас Међународна асоцијација за културолошке студије) потиче од оца чија се кћерка придружила високој контролној групи.
Клинички психолози и психијатри
Од седамдесетих година па надаље, неки психијатри и клинички психолози оптуживали су "култове" за наношење штете неким од њихових чланова. Ове оптужбе су понекад биле засноване на запажањима током терапије, а понекад су биле везане за теорије о испирању мозга или контроли ума.
Бивши чланови
Ансон Шуп, Давид Г. Бромлеи и Џозеф Вентимиглиа сковали су термин приче о злочину ' ' 1979. године,Bromley, David G., Shupe, Anson D., Ventimiglia, G.C.: , Summer 1979, који је касније Бриан Р. Вилсон повезао са причама бивших чланова култова. Бромли и Шуп су дефинисали "причу о злочину" као симболичну представу о акцији или догађајима, стварним или замишљеним, у таквом контексту да су ужасно прекршили (вероватно) заједничке просторије у којима би требало да буде одређени скуп друштвених односа. Понављање тих прича има намеру да утврди нормативне границе. Поделом неодобравања или ужаса репортера, публика поново потврђује нормативни рецепт и јасно лоцира прекршитеља изван граница јавног морала .Duhaime, Jean (Université de Montréal) Les Témoigagnes de Convertis et d'ex-Adeptes (English: The testimonies of converts and former followers, an article that appeared in the otherwise English-language book New Religions in a Postmodern World edited by Mikael Rothstein and Reender Kranenborg RENNER Studies in New religions Aarhus University press. Shupe, A.D. and D.G. Bromley 1981 179–215
Хришћански контракултни покрет
Четрдесетих година 20. века, дугогодишња опозиција неких утврђених хришћанских деноминација нехришћанским религијама или наводно херетичким, или лажним, хришћанским сектама, кристализовале су се у организованији Хришћански контракултни покрет у Сједињеним Државама. За припаднике покрета, све религијске групе које тврде да су хришћанске, али се сматрају изван хришћанског православља, сматране су "култовима".Cowan, 2003 Хришћански култови су нови религиозни покрети који имају хришћанску прошлост, али их припадници других хришћанских цркава сматрају теолошким девијантнима.J. Gordon Melton, Encyclopedic Handbook of Cults in America (New York/London: Garland, 1986; revised edition, Garland, 1992). У својој утицајној књизи ' ' Краљевство култова ' ', која је први пут објављена у Сједињеним Државама 1965. године, хришћански учењак Валтер Мартин дефинише хришћанске култове као групе које следе личну интерпретацију појединца, а не разумевање Библије прихваћене од стране главних Хришћанстава. Он помиње Цркву Исуса Христа светаца последњих дана, хришћанску науку, Јеховине сведоке, Унитарни универзализам и Јединство као примере.Walter Ralston Martin, The Kingdom of the Cults, Bethany House.
Хришћански контра културни покрет тврди да су хришћанске секте чија веровања делимично или у потпуности нису у складу са Библијом погрешне. Такође се наводи да се религијска секта може сматрати "култом" ако његова уверења укључују порицање онога што они сматрају било којим од основних хришћанских учења као што су спасење, Тројство, сам Исус као особа, Исусова служба, Исусова чуда, Исусово разапење, Христова смрт, васкрсење Христово, други Христов долазак и узнесење., rev.ed. Santa Ana: Vision House H. Wayne House & Gordon Carle, Doctrine Twisting: How Core Biblical Truths are Distorted, Downers Grove: IVP, 2003.
Литература о контракулту обично изражава доктринарне или теолошке проблеме и мисионарску или апологетску сврху.Garry W. Trompf,"Missiology, Methodology and the Study of New Religious Movements," Представља побијање тако што наглашава учење Библије против веровања нефундаменталних хришћанских секти. Хришћански писци који се баве контракултом такође наглашавају потребу да хришћани евангелизују следбенике култова., rev.ed. Ravi Zacharias ed. Bloomington: Bethany House Ronald Enroth ed. Evangelising the Cults, Milton Keynes: Word, 1990.Norman L Geisler & Ron Rhodes, When Cultists Ask: A Popular Handbook on Cultic Misinterpretations, Grand Rapids: Baker Book House, 1997.
Владина опозиција
Секуларна опозиција култовима и новим религијским покретима функционише на међународном плану, мада је број великих и понекад ширих група настао у Сједињеним Државама. Неке европске земље, као што су Француска, Немачка, Белгија и Швајцарска, увеле су законе или предузеле друге мере против култова или "култних девијација".
У Холандији „култови”, секте и нови верски покрети имају иста законска права као и већи и главнији религијски покрети .Singelenberg, Richard Foredoomed to Failure: the Anti-Cult Movement in the Netherlands in Regulating religion: case studies from around the globe, redacted by James T. Richardson, Springer. Од 2004. године, Холандија нема анти-култни покрет од било каквог значаја.Singelenberg, Richard Foredoomed to Failure: the Anti-Cult Movement in the Netherlands in Regulating religion: case studies from around the globe, redacted by James T. Richardson, Springer.
Национални анти-култни покрети
Сједињене Америчке Државе
Прва организована опозиција новим религијама у Сједињеним Америчким Државама појавила се 1972. године формирањем ФРЕЕЦОГ (Одбор за родитеље да ослободи наше синове и кћери од Божје дјеце). Године 1973. ФРЕЕЦОГ се преименовао у Волонтерске родитеље Америке, а потом и за Фондацију за слободу грађана (ФСГ), пре него што је 1984. постао Мрежа Културне Свесности (ЦАН) 1987. године, Ијан Харворт је основао још једну такву групу, Центар Култне Информације. Године 1979. основана је још једна анти-култна група, Америчка породична фондација (АПФ); почела је организовање годишњих конференција, покретање телефонске линије за информације и објављивање часописа ' ' Култни посматрач' ' и ' ' Култне студије' ' журнал. ЦАН и АФФ су биле одвојене организације, иако су направиле неколико заједничких одбора и програма. Године 1996. ЦАН је тужен због учешћа у депрограмирању члана америчке пентекосталне цркве. Ово је банкротирало организацију, а њено име је купила група која је укључивала већи број сцијентолога. Седамдесетих и осамдесетих година амерички анти-култ Тед Патрик осуђен је неколико пута за отмицу и незаконито затварање због својих депрограмских активности.
Велика Британија
У Великој Британији, политичар Паул Росе је 1976. године основао анти-култну групу под називом ФАИР (Информације о породици и ресурси), 1976.
Русија