Маратон

Име „маратон“ долази од легенде о Филипидесу, грчком војнику, који је, према легенди, трчао од града Маратона до Атине да јави да су Персијанци поражени у Маратонској бици, а одмах потом издахнуо. Не постоје докази да се такав догађај стварно одиграо: према грчком историчару из 5. века пре наше ере, Херодоту, Филипидес је у ствари трчао од Атине до Спарте. Легенду да је трчао од Маратона до Атине записали каснији аутори, и она се појављује у Плутарховој књизи О Слави Атине у првом веку нове ере. Међународни олимпијски комитет процењује раздаљину од Маратонског бојишта до Атине на 34,5 km.

Дужина Година Дужина км 1896. 40 1900. 40,26 1904. 40 1906. 41,86 1908. 42,195 1912. 40,2 1920. 42,75 Од 1924. 42,195

Дужина маратона у почетку није била стандардизована, важно је било само да се сви атлетичари такмиче на истој стази. Тачна дужина олимпијског маратона је варирала у зависности од руте која је одређивана за свако такмичење. Прва и трећа маратонска трка су биле у дужини од .

Године 1908, олимпијски маратон у Лондону је требало да стартује код Виндзорског дворца, а да се заврши на олимпијском стадиону, али су организатори трке одлучили да се трка заврши испред краљевске ложе (Royal Box). Ово је стазу учинило дугом 42,195 km. На 6 олимпијских игара између 1900. и 1920, било је 6 различитих дужина, укључујући и 2 нове дужине после Британских игара 1908.

Фиксну дужину од 42,195 km је 1921. године усвојила Међународна аматерска атлетска федерација (ИААФ) као званичну дужину маратона.

Историја Идеја организовања трке је потекла од Мишела Бреала (Michel Bréal), чија је жеља била да се маратон уврсти у програм првих модерних Олимпијских игара, одржаних 1896. у Атини. Ову идеју су снажно подржали Пјер де Кубертен, оснивач модерних Олимпијских игара, као и Грци. Грци су организовали квалификациону трку за олимпијски маратон, и на овом првом маратону је победио Харилаос Василакос (Charilaos Vasilakos) са временом од 3 сата и 18 минута. Спиридон „Спирос“ Луис је стигао пети на квалификацијама, али је на олимпијади победио са временом од 2 сата, 58 минута и 50 секунди, иако је успут застао да попије чашу вина у локалној крчми.

Олимпијске традиције десно|400п|мини|Припреме за олимпијски маратон 1896. Од оснивања модерних Олимпијских игара, традиција је да је мушки олимпијски маратон последње такмичење у атлетском календару, са финишем на олимпијском стадиону, често само пар сати пре церемоније затварања игара.

Ова традиција је оснажена много старијом традицијом на Летњим олимпијским играма 2004, када се давно успостављена рута од Маратона до Атине завршила на Олимпијском стадиону Спиридон Луис где су се одржавале Летње олимпијске игре 1896.

Трчање маратона Такмичење у маратону се често сматра надљудским напором, али многи тренери верују да је могуће за свакога ко је вољан да уложи време и труд. Многи људи који заврше маратон део или целу стазу преходају.

Гликоген и „зид“ Угљени хидрати које човек поједе се у јетри и мишићима претварају у гликоген, који се складишти. Гликоген брзо сагорева и снабдева брзом енергијом. Тркачи могу да ускладиште око 2.000 kcal у гликогену у телу, што је довољно за око 32 km трчања. Многи тркачи кажу да после ове тачке трчање постаје знатно напорније. Како се резерве гликогена троше, тело мора да сагорева ускладиштене масти да би обезбедило енергију, а масти не сагоревају толико ефикасно. Када се ово догоди, тркач осећа драматичан замор. Овај феномен се назива „ударањем у зид“. По многим тренерима, циљ тренирања за маратон је да се максимизује ограничена количина расположивог гликогена, да замор кад се „удари у зид“ не би био толико драматичан.

Тренинг За већину тркача, маратон је најдужа трка коју су икада предузели. Многи тренери верују да је најважнији елемент у тренирању за маратон трчање на дуже стазе. Обично рекреациони тркачи покушавају да достигну максимум за маратон. Искуснији маратонци некад трче на дуже стазе, и претрчавају више километара недељно.

Добар програм тренирања траје пет или шест месеци, са постепеним повећавањем дужине сваке две недеље.

Током тренинга за маратон, важно је дати телу довољно времена за опоравак. Ако осети замор или бол, тркач би требало да се одмори неколико дана да дозволи телу да се опорави.

Пре трке Током последњих две или три недеље пре маратона, тркачи обично редукују свој недељни тренинг (обично за око 50—75% од највеће километраже) а последњих неколико дана се потпуно одмарају да би омогућили телу да се опорави за већи напор. Многи маратонци повећавају унос угљених хидрата у недељи која претходи маратону, да би омогућили телу да направи веће залихе гликогена. Ова фаза тренинга се такође назива наоштравањем.

Непосредно пре трке, многи тркачи се уздржавају од конзумирања чврсте хране, да би избегли проблеме са варењем. Такође воде рачуна да буду добро хидратисани и да уринирају и обаве велику нужду пре трке. Многе стазе имају портабл тоалете, али редови могу бити дугачки, посебно на већим маратонима. Лагано истезање пре трке чини да мишићи буду савитљивији.

За време трке Тренери саветују да се за време маратона одржава једнак темпо ако је могуће. Вода и лагани спортски напици као што је Гаторејд који су доступни током трке би требало да се редовно конзумирају. Гелови на бази угљених хидрата попут ПауерГела су такође добар начин да се стекне више енергије, али они би требало да се разреде у води кад се конзумирају; у супротном могу да доведу до мучнине и повраћања.

Обично постоји максимум дозвољеног времена од око шест сати, после чега се стаза затвара, мада неки већи маратони држе стазу отвореном значајно дуже. За оне којима је трчање само хоби, времена испод четири сата се могу сматрати добрим. Зацртавање циљног времена олакшава одржавање равномерног темпа.

После маратона Нормално је да се после маратона осећају болови у мишићима. Већини тркача треба око недељу дана да се опораве од маратона.

Светски рекорди и „најбољи на свету“ Светски рекорди нису званично признати од стране ИААФ-а до 1. јануара 2004. Пре тога рекордна времена на маратонима су називана 'најбољим на свету'. Стазе морају одговарати стандардима ИААФ-а да би рекорди били признати. Ипак маратонске трке се умногоме разликују у узбрдицама и низбрдицама, стазама и подлози, што егзактна упоређивања чини немогућим. Најбржа времена се углавном постижу на равним стазама близу нивоа мора, за време добрих временских услова и уз помоћ тркача који диктирају темпо током већег дела трке (пејсмејкера).

Први признати светски рекорд за мушкарце је 2 сата 4 минута и 55 секунди, а поставио га је Пол Тергат на Берлинском маратону, 28. септембра, 2003. (ратификован као светски рекорд од стране ИААФ 1. јануара 2004.), што је напредак од 20 минута и 44 секунде од 1947. године.

Тренутни рекорд код мушкараца је 1:59:30 а поставио га је Себастијан Саве из Кеније 26. априла 2026. у Лондону. Код жена рекорд држи Рут Чепнгетич из Кеније са резултатом 2:09:56, којег је истрачала у Чикагу 13. октобра 2024.

Листа најбољих резултата у маратону за мушкарце

Ово је листа 10 најбржих маратонаца свих времена, ажурирана пре .

(Напомена: неки атлетичари су више пута трчали време из 10 најбољих свих времена. Приказан је само најбољи резултат сваког маратонца).

Ранг Резултат Име Датум рођењаДржава Место Датум1.1:59:30Себастијан Саве16. март 1995.Лондон, Уједињено Краљевство26. април 2026.2.1:59:41Јомиф Кејелча1. август 1997.3.2:00:28Џејкоб Киплимо14. новембар 2000.4.2:00:35Келвин Киптум2. децембар 1999.Чикаго, САД8. октобар 2023. 5. 2:01:09Елиуд Кипчоге5. новембар 1984. Берлин, Немачка 25. септембар 2022.6.2:01:39Ејмос Кипруто16. септембар 1992.Лондон, Уједињено Краљевство26. април 2026.7.2:01:41Кенениса Бекеле12. јун 1982.Берлин, Немачка29. септембар 2019.8.2:01:48Сисај Лема12. децембар 1990.Валенсија, Шпанија3. децембар 2023.9.2:02:16Бенсон Кипруто17. март 1991.Токио, Јапан3. март 2024.10.2:02:24Џон Корир2. децембар 1996.Валенсија, Шпанија7. децембар 2025.

Листа најбољих резултата у маратону за жене

Ово је листа 10 најбржих маратонки свих времена, ажурирана пре .

Ранг Резултат Име Датум рођењаДржава Место Датум1.2:09:56Рут Чепнгетич8. август 1994.Чикаго, САД13. октобар 2024.2.2:10:51Фотјен Тесфај17. фебруар 1998.Барселона, Шпанија15. март 2026.3.2:11:53Тигист Асефа3. децембар 1996.Берлин, Немачка24. септембар 2023.4.2:13:44Сифан Хасан1. јануар 1993.Чикаго, САД8. октобар 2023.5.2:14:00Џојсилин Џепкосгеи8. децембар 1993.Валенсија, Шпанија7. децембар 2025.6.2:14:04Бригит Косгеи20. фебруар 1994.Чикаго, САД13. октобар 2019.7.2:14:43Перес Џепчирчир27. септембар 1993.Валенсија, Шпанија7. децембар 2025.8.2:14:57Хави Фејса1. фебруар 1999.Чикаго, САД12. октобар 2025.9.2:14:58Амане Берисо13. октобар 1991.Валенсија, Шпанија4. децембар 2022. 10.2:15:25 Пола Редклиф17. децембар 1973. Лондон, Уједињено Краљевство 13. април 2003.

Рекорди — мушкарци (ажурирана пре ) РезултатИмеДатум рођењаДржаваМесто ДатумСР 1:59:30Себастијан Саве16. март 1995. Лондон, Уједињено Краљевство 26. април 2026.ЕР 2:03:36 Башир Абди10. фебруар 1989. Ротердам, Холандија 16. април 2023. САР 2:04:43 Конер Манц8. децембар 1996. Чикаго, САД 12. октобар 2025. ЈАР 2:04:51 Даниел до Насименто28. јул 1998. Сеул, Јужна Кореја 17. април 2022.АФР 1:59:30Себастијан Саве16. март 1995. Лондон, Уједињено Краљевство 26. април 2026. АЗР2:04:43Ел Хасан ел Абаси13. април 1984. Валенсија, Шпанија 2. децембар 2018. ОКР 2:06:22 Ендру Бјукенен10. април 1991. Валенсија, Шпанија 1. децембар 2024. РС2:13:57 Борислав Девић 9. јануар 1963. АК Црвена звезда, Београд Хјустон, САД 15. јануар 1995.

Рекорди — жене (ажурирана пре ) РезултатИмеДатум рођењаДржаваМесто ДатумСР 2:09:56 Рут Чепнгетич8. август 1994. Чикаго, САД 13. октобар 2024.ЕР 2:13:44 Сифан Хасан1. јануар 1993. Чикаго, САД 8. октобар 2023. САР 2:18:29Емили Сисон12. октобар 1991. Чикаго, САД 9. октобар 2022. ЈАР 2:24:18 Флоренсија Борели30. октобар 1992. Севиља, Шпанија 18. фебруар 2024.АФР 2:09:56 Рут Чепнгетич8. август 1994. Чикаго, САД 13. октобар 2024. АЗР2:18:59Хонами Маеда17. јул 1996. Осака, Јапан 28. јануар 2024. ОКР 2:21:24 Џесика Стенсон15. август 1987. Валенсија, Шпанија 7. децембар 2025. РС2:25:23 Оливера Јевтић24. јули 1977. / АК Младост, Ужице Ротердам, Холандија 13. април 2003.

Чувене маратонске трке Многи градови широм света организују годишње маратонске трке, укључујући: Београдски маратон Берлински маратон Бостонски маратон Гренмас маратон (Дулут (Duluth), Минесота, назван по Гренмас ресторану, највећем спонзору) Еурасија маратон Келнски маратон Лондонски маратон Маратон ду Медок (Marathon du Médoc) (Француска) Маратон маринаца Миднајт Сан маратон Њујоршки маратон Сан Франциско Кроникл маратон Твин Ситис маратон Токијски маратон Хонолулу маратон Чикашки маратон Стокхолмски маратон Београдски маратон

Освајачи медаља на највећим такмичењима

Освајачи олимпијских медаља — маратон за мушкарце Освајачице олимпијских медаља — маратон за жене Освајачи медаља на светским првенствима — маратон за мушкарце Освајачице медаља на светским првенствима — маратон за жене

Види још Развој светског рекорда — маратон за мушкарце Развој светског рекорда — маратон за жене Национални рекорди у маратону за жене Национални рекорди у маратону за мушкарце Полумаратон Дупли маратон Ултрамаратон Маратон човек против коња Ски маратон

Референце

Спољашње везе

Снимак финиша трке Себастијана Савеа у којој је оборио светски рекорд у маратону за мушкарце Снимак финиша трке Рут Чепнгетич у којој је оборила светски рекорд у маратону за жене

Листа светских првака у маратону (мушкарци) Листа светских првакиња у маратону (жене) Листа олимпијских победника у маратону (мушкарци и жене) Сајт о трчању на српском језику

Категорија:Атлетске дисциплине Категорија:Трчање

Маратон

Źródło i licencja