Библиографија (од и ) је појам зачет у 5. веку п. н. е. и првобитно је значио писање и преписивање књига, а од 17. века добија данашње значење, тј. описивање књига и свих видова публикација и класификовање по одређеном систему с намером да пружи информације о литератури.
Систематизација библиографија Библиографије су разврстане на следећи начин:
По садржини грађе
општа библиографија специјална библиографија
По обухвату грађе исцрпна библиографија селективна библиографија
По врсти обухваћених публикација
библиографије монографија библиографије периодике библиографије саставних делова публикација библиографије сваког типа некњижне грађе посебно
По степену самосталности
самосталне библиографије скривене библиографије (у списковима литературе и напоменама)
По степену референтности
библиографије првог степена библиографије другог степена (које указују на постојеће библиографије) библиографије трећег степена (које указују на постојеће библиографије другог степена)
По степену документарности
примарне (у којима је сваки опис урађен према виђеном материјалу) секундарне (у којима су пописи преузети из других извора, међу којима су библиографије, лексикони, енциклопедије итд.)
По хронолошком критеријуму мини|Захарије Орфелин, зачетник српске текуће и перспективне библиографије.
текуће библиографије (прате савремену издавачку продукцију и објављују се у одређеном временском распону) ретроспективне (доносе податке о издавачкој продукцији неког ранијег периода) перспективне (информишу о књижној продукцији у скоријој будућности)
По географско-језичкој припадности
завичајне регионалне националне међународне универзалне
По предмету обраде
ауторске хронолошке стручне предметне унакрсне
Референце
Спољашње везе Међународни стандард ISBN
Категорија:Књиге