Групни притисак (или социјални притисак) је утицај групе вршњака, посматрача или индивидуални вршилац који охрабрује друге да промене њихове ставове, вредности, или понашања да буду у складу са утицајном групом или индивидуом. Социјалне групе које су погођене укључују и удружења у којима су појединци званични чланови (као што су политичке странке или синдикати), или групе у којима чланство није јасно дефинисано. Али, појединац не мора да буде члан неке групе или да настоји да буде члан неке групе да би био погођен вршњачким притиском. Он може да препозна дисоцијативне групе које жели да избегне, према томе да се понаша супротно нормама групе.
У младости Вршњаци постају веома важан утицај на понашање током адолесценције, и вршњачки притисак се још назива ознака адолесценског искуства.B. B. Brown, "Adolescents' relationships with peers," In: R. M. Lerner & L. Steinburg (Eds.), Handbook of Adolescent Psychology, 2nd ed, New York: Wiley, 2004, Вршњачки конформизам код младих људи је често изговаран са поштовањем стила, укуса, изгледа, идеологије, и вредности.Kevin Durkin, "Peer Pressure", In: Anthony S. R. Manstead and Miles Hewstone (Eds.), The Blackwell Encyclopedia of Social Psychology, 1996. Вршњачки притисак је често повезан са епизодама преузимања ризика адолесцената, јер се ове активности обично јављају у друштву вршњака. Припадност пријатељима који преузимају ризична понашања показало се као јак предсказатељ понашања неког адолесцента. Вршњачки притисак такође може да има позитивне ефекте када су млади под притиском од стране њихових вршњака према позитивном понашању, као што је волонтирање у хумане сврхеStephanie Hanes, "Teens and volunteering: Altruism or just peer pressure?" The Christian Science Monitor, October 25, 2012. или напредовање у студијамаKellie B. Gormly, "Peer Pressure -- for students and adults -- can be positive," Pittsburgh Tribune-Review, March 18, 2013.. Важност вршњака опада услед уласка у зрело доба.
Док социјално прихваћена деца често имају највише прилика и позитивних искустава, истраживање показује да бити у популарној групи може бити такође ризични фактор за благо до умерено девијантно понашање. Популарни адолесценти су највише социјализовани у њиховим вршњачким групама и тако су рањиви на вршњачки притисак, као што је понашање обично карактеристично за оне са већом зрелости и разумевањем. Социјално прихваћена деца су често прихваћена за чисте чињенице да се добро прилагођавају нормама тинејџерске културе, укључујући добре и лоше аспекте. Популарни адолесценти су много више повезани са њиховим вршњачким интересовањима као што су алкохол, цигаре и дрога. Неке студије такође показају да многи популарни студенти имају ниже оцене него мање друштвено прихваћена деца. Ово је вероватно због чињенице да популарни студенти проводе више времена бринући о њиховом социјалном животу, или једноставно обраћају пажњу на њихов социјални, пре него на учење. Иако ту постоји довољно ризичних фактора повезаних са популарношђу, девијантно понашање је често једино благо ка умереном. Без обзира, социјално прихватање обезбеђује више укупних протективних фактора него ризичних фактора.
Употреба супстанци и адолесценти Вршњачки притисак је опште познат као главни сарадник иницирања употребе супстанци, нарочито у адолесценцији. Ово је приказано преко супстанци, укључујући никотин, и алкохол. Док је ова веза чврсто установљена, фактори посредовања заиста постоје. На пример, родитељски надзор је негативно повезан са употребом супстанци али када постоји мали надзор, адолесценти чешће подлежу вршњачкој принуди током иницирања употребе супстанци али не током транзиције из експерименталног у регуларно коришћење. Калдвел и колеге су прошириле овај рад налазећи да је вршњачки притисак водећи фактор до појачаног ризика у контексту социјалног окупљања, малог надзора родитеља, иако их је појединац пријавио као рањиве на вршњачки притисак.. Journal of Leisure Research . Обрнуто, нека истраживања су приметила да вршњачки притисак може да буде заштитни фактор против употребе супстанци..
Коришћење супстанци се вероватно не примењује у вршњачком притиску само. Доказ генетске предиспозиције за коришћење супстанце постоји и неки су почели да испитују ген X интеракција из окружења за утицај притиска. У националном репрезентативном узорку, адолесценти који су имали генетске предиспозиције чешће су имали добре пријатеље који су били тешки корисници супстанци и штавише, чешће су рањиви на штетан утицај тих пријатеља. Резултати истраживања специфичног кандидате гена били су помешани. На пример, у истраживању коришћења никотина Џонсон и колеге су откриле да вршљачко пушење има мањи ефекат на никотинску зависност за оне са високим ризиком алеле (CHRNA5). Ово указује да социјални контексти не играју значајну улогу у коришћењу супстанци покретању и одржавању како год било за друге и да би интервенције за ове појединце требало да буду развијене узимајући ово у обзир.
Иако је утицај притиска утицао у адолесценцији, било је нејасно у којим годинама овај ефекат почиње да се умањује. Прихваћено је да такав вршњачки притисак коришћења алкохола или незаконитих супстанци мање вероватно постоји у основним школама и веома младим адолесцентима узимајући у обзир ограничен приступ и изложеност. Користећи скалу отпора на вршњачки утицај, Сумнтер и колеге су открили да отпорност на вршњачки притисак расте са повећањем година у великим студијама од 10 до 18 година. Ово истраживање такође открива да су девојке генерално више отпорније на вршњачки утисак од дечака, нарочито у средишњој адолесценцији (13-15 година). Већа рањивост на вршњачки притисак за дечаке тинејџере даје смисао с обзиром да више процентуално супстанце користе мушки тинејџери. За девојке, повећан и позитивно родитељско понашање (родитељска подршка, константна дисциплина) су се показале као важан допринос да се одупре вршњачком притиску коришћења супстанци.
Вршњачки утицај производи широк спектар негативних исхода. Ален и колеге су показали да је осетљивост на вршњачки притисак у 13-ој и 14-ој години предсказујући не само будућег одговора на вршњачки притисак, већ и ширег реда функционисања. Напомена, коришћење супстанце је такође предсказано вршљачким притиском осетљивости као што је велика осетљивост предсказана већим коришћењем алкохола и дроге.
Превенција и интервенција Програми превенције и интервенције коришћења супстанци су искористили многобројне технике да би се изборили са утицајем који има притисак вршњака. Једна битна техника је, логично, развијање отпорности на утицај вршњака.Hansen, William B.; Graham, John W. (May 1991). "Preventing alcohol, marijuana, and cigarette use among adolescents: Peer pressure resistance training versus establishing conservative norms". Preventive Medicine . Познати узајамни односи између коришћења супстанце и односа са другима који користе супстанцу, чини развијање отпорности логично најбољом терапијом. Ова врста тренинга би требало да помогне индивидуама да одбију коришћење супстанце, а да у исто време одрже чланство у вршњачкој групи. Друге врсте интервенције подразумевају приступе нормативне едукације (интервенција намењена да прикаже студентима истинску распрострањеност болести и колико је у ствари прихватљиво коришћење одређене супстанце), образовне интервенције, које подижу свесност/ниво информисаности о могућим опасностима које носи коришћење одређене супстанце, подижу ниво информисаности о алкохолу и помажу у контролисању понашања у учионици. Литература везана за ефикасност ових приступа је ипак доста измешана.
Притисак вршњака и сексуални однос Постоје докази који подржавају тврдњу да ставови родитеља, који не одобравају одређено сексуално опредељење, воде ка мањем нивоу непланиране трудноће адолесцената."Influence of Teens' Perceptions of Parental Disapproval and Peer Behaviour on Their Initiation of Sexual Intercourse". The Canadian Journal of Human Sexuality 14. Ове разлике не зависе само од става родитеља, већ и од комуникације са њима.
Ашов конформизам Експерименти Ашовог конформизма су у ствари низ лабораторијских пројеката објављених 1950-их, који су показали изненађујући ниво конформизма према мишљењу већине. Ти експерименти су такође познати као Ашова Парадигма.
Експерименти вођени од стране Соломона Аша са Свартмор колеџа, су укључили групе студената који су замољени да учествују у тесту који ће им проверити вид. У току тог теста, особа која је вршила експеримент је показала две карте - једна карта је показивала три линије бројева различитих дужина, док је друга карта приказивала само једну линију. Од учесника је тражено да наглас изговоре шта мисле која од три линије одговара дужини линије са друге карте. Ипак, сви учесници осим једног су у ствари били сарадници експеримента (глумци постављени од стране Еша), и експеримент је у ствари требало да покаже како ће тај преостали студент реаговати на понашање сарадника.
Према упутима сарадници су некада намерно давали очигледно нетачне одговоре. Упркос очигледној грешци, учесници су осетили притисак да се прилагоде друштву, те су погрешно одговорили у 36,8% случајева.(Asch 1952, 1957) У ствари, 76.4% учесника је одговорило нетачно барем једном, што је огромна разлика у односу на 5%, који је резултат експеримента у контролисаним условима (када је учесник био сам).
Резултати Ешове студије, као и многих других репликација студије, имају доста импликација на факторе који утичу на притисак вршњака.
Фактори који повећавају вероватноћу прилагођавања Форсајт (2009) је одредио више фактора који повећавају вероватноћу прилагођавању вршњачког притиска. Једногласност - када сви чланови групе раде исту радњу, индивидуа ће се вероватно више прилагодити.
Величина групе - вероватноћа прилагођавања се повећава како се и група повећава, са тим да је прилагођавање највеће у групи од седам особа (мада разлике вероватноће прилагођавања измедју групе од три и групе од седам особа статистички нису битне).
Независност одлуке - ако чланови групе донесу одлуку независно, људи ће се више прилагодити, него када су одлуке донете на нивоу групе.
Пол - жене имају већу вероватноћу да се прилагоде него мушкарци, посебно у ситуацијама лице у лице, где нема анонимности (Норд, 19679; Хејр, 1976).
Култура - чланови источних (колективистичких) култура ће се више прилагођавати него њихови западњачки парнери, посебно када на њих утиче члан породице или пријатељ.
Старост - конформизам се повећава са годинама, до зрелости када људи показују више независности при доношењу одлука.
Ауторитарност - особе које показују више поштовања и више се покоравају ауторитетима имају већу вероватноћу да се понашају у складу са друштвеним нормама.
Редослед рођења - прворођена деца имају већу вероватноћу да се прилагоде него деца рођена касније.
Интелигенција - људи који покажу слабије резултате на -{IQ}- тестовима имају већу вероватноћу да се прилагоде, него људи који покажу боље резултате на -{IQ}- тестовима.
Самопоуздање - индивидуе које имају самопоуздање на средњем или високом нивоу имају мању вероватноћу да ће подлећи притиску вршњака, него индивидуе са слабим самопоуздањем.
Узвраћање на вршњачки притисак Постоје четири могућа одговора на притисак вршњака: Повиновање - неслагање са мишљењем/радњом групе, али упркос томе пристајање на те идеје/мишљења.
Мењање - мењање личног става или мишљења да би се сложио/ла са мишљењем групе
Слагање - слагање са мишљењем/радњом групе од самог почетка.
Неприлагођавање - или остајање незавиним (тј. не подлећи притиску групе и задржати своје лично мишљење), или анти-конформизам (намерно изражавање мишљења супротног статусу qуо).
Трећи талас