Малолетничка делинквенција је преступничко понашање специфично за популацију малолетника. У ужем, строго правном смислу, сви видови понашања младих, старијих од 14, а млађих од 21 годину који, према закону, спадају у кривична дела. Сви облици делинквентног понашања младих могу се сврстати у четири категорије: радње деструктивно уперене против интегритета других личности, радње деструктивно уперене против власништва и материјалних добара других, радње повлачења и радње самоуништења. Постоји и подела која у облике делинквенције укључује: преступе кривично-правних норми, преступе прекршајних норми и преступе моралних норми.

Поремећај понашања, васпитна запуштеност, субнормалне или неуобичајене личности, лоше друштвено понашање, асоцијалност, поремећаји карактера, психопатска личност и примарни поремећаји понашања синоними су за последицу неприлагођеног понашања са којим се неретко сусрећемо данас.

Поред стандардних узрока, који подстичу једног малолетника,криминалитет увек има и своје специфичне корене који су везани за неку културну и друштвену средину.

Највећи утицај на друштвене девијације младих имају породица, школа и друштво. Негативни утицај комбинације ова три фактора доводи до делинквентног понашања особа млађих од 18 година.

Увод

Делинквенција је кршење одређених друштвених норми тј. све негативне диспозиције омладине за које су законом предодређене санкције. Константан бес, љутња и много пута поновљени неуспеси који доводе до агресије, а потом и делинквенције захтевају велику пажњу околине и стручњака као и напоран рад на сузбијању истих. Да би дим нестао треба најпре угасити ватру, што ће рећи да је кључна ствар у сузбијању појава откривање и отклањање узрока истих.Д.Ђорђевић, Педагошка психологија, Дечије новине, Горњи Милановац 1981.

Проблем малолетничке делинквенције се може посматрати кроз више научних дисциплина, као што су педагогија, психологија, социологија...

Делинквенција

Васпитна запуштеност деце корак је испред делинквенције. Под тим термином подразумева се облик учесталог девијантног понашања са таквим интензитетом да негативно делује на прилагођавање тј. поткрепљује тешкоћу прилагођавања омладине. Утврђено је да је лоше прилагођавање васпитно запуштене деце последица трајније, а у неким случајевима и дубоке дисхармоније односа између њихове личности и средине у којој се налазе, а узрок настанка малолетних делинквената..

Појам делинквенција може се посматрати у ужем и ширем смислу. Шири смисао овог термина подразумева кршења друштвених норми за која су законом предвиђене казне што ће рећи да у то спадају све негативне диспозиције омладине за које су прописане одговарајуће санкције.

За ближе и додатно појашњење овог поремећаја понашања, користи се дефиниција у ужем смислу, тачније делинквенција представља кршење законских прописа од стране непунолетних лица тј. подразумева све преступе омладине у које спадају физичко насиље, уништавање друштвене и приватне имовине, крађе, провале, разбојништва, хулиганство као и остали облици испољавања девијантног понашања.

За овај вид понашања, слободно се може рећи да је двоструко неприлагођен: као примарни део износи се друштвена неприлагођеност (друштво га осуђује и прогони), а истовремено се јавља облик личне неприлагођености (константан страх од казне). Починиоци преступа називају се делинквентима.

Узроци делинквенције

Узроци настанка ове врсте поремећаја понашања од круцијалног су значаја за помоћ при отклањању и сузбијању истог. Управо то представља разлог, зашто се, као и по питању најприкладније и одговарајуће терминологије при дефинисању преступништва, када је реч о узроцима настанка истих, воде многобројне расправе и полемике.

Евидентно је да узрок не може бити само један, тачније да је немогуће чак ни да постоји само једна врста узрока, мада су у ранијим теоријама забележена и таква тумачења. Ипак, када говоримо о разлогу настанка малолетних преступника, наглашавамо да је у питању читав комплекс узрока као и многобројних узрочно-последичних веза тј. сагледавање сплета околности са биолошко-психолошко-социјалног аспекта.

У савременом свету прихваћено је мишљење да не постоји такозвани „преступнички тип“, већ да је делинквент обично дете, неважно којег пола, које представља продукт своје средине и утицаја исте на његову личност тј. спој спољашњих и унутрашњих фактора.

Социјализација

Спољашњи узроци делинквенције у првом реду представљају утицај социјалних фактора на развој личности. Социјализација се огледа у континуираном мењању понашања социјалних фактора. Чиниоци социјализације су: породица, школа, вршњаци, друштвене организације, масовни медији, а у изворе спадају култура и друштвени системи. Све то има огроман утицај на ток и развој личности.

Учење на основу контакта са другим људима у себи садржи следеће групе садржаја социјалног учења: прихваћене и окарактерисане као исправне и правилне од стране друштва.

Утицај породичног фактора

Пресудан утицај на формирање личности има породица, тачније родитељи уз назнаку појединаца да рано детињство одређује личност одраслог човека. У прилог томе говоре статистички подаци који наглашавају да растурање породице, ванбрачно рођење, ниска школска спрема као и лоше здравствено стање родитеља, сиромаштво имају скоро па пресудан значај у васпитној запуштености и малолетничком преступништву.

Живот у таквој средини свакако оставља дубок траг у развоју једног појединца и има негативне последице на формирање његове личности зато што породица, а првенствено родитељи, треба да буду основна, безусловна и најбитнија подршка и ослонац детету.

Општи породични контекст је повезан са социо-материјалним осујећеностима и сиромаштвом. Девијантно понашање малолетника је на неки начин повезано са финансијском ситуацијом родитеља. За родитеље који имају мала примања, на шта се најчешће надовезују и остале животне потешкоће, бити родитељ није ни мало лак задатак.

Недостатак новца и материјална анксиозност представљају одређени сплет узрока који доводе до породичних конфликата:

Пажња са родитељства се преусмерава на питања животног опстанка, при чему се ствара психичко осећање искључења из околине, физички и емоционални ресурси родитељства се умањују, а критеријум васпитних метода опада.

Сиромаштво није једини, нити главни узрок који доводи до овог проблема, али постоји јасна веза која показује да услови социјалне немаштине имају значајан утицај на испољавање преступничког понашања.

Још један од узрока лошег породичног фактора јесу физичке и психичке болести родитеља, као и одсуство ,, родитељске топлине. При научним истраживањима, јавили су се следећи резултати:

Здравствено стање родитеља било је на веома ниском нивоу (само 40% било је здраво). Најчешће болести биле су плућне, стомачне и срчане, а било је и 9% нервних болесника. 20% очева и 22% мајки (маћеха) било је зависно о алкохолним средствима. 42% деце је из непотпуних породица, док 22% су ванбрачно рођена деца. Највећи број родитеља био је само са основним образовањем док је чак 67% било неписмено. Чак 82% деце је бежало од школе или је поновило разред.

Живот у таквој средини, као и присуство ових фактора, оставља дубок траг у развоју једног појединца и има негативне последице на формирање његове личности. Ти малолетници, који касније одрасту, имају тешкоће у стварању индивидуалних односа, и тешко контролишу емоције. Јавља се недостатак способности и мотивације за напретком у школовању, и поремећен систем вредности.

Утицај школе и вршњака

По многим истраживањима показано је да деца девијантног понашања не воле своје професоре или наставнике, чак 82% њих. Девијантно понашање код малолетника је настало због неког вида дискриминације у њиховој прошлости, те наставак тога само поспешује развој истог.

Како бивају изопштени и исмејани из друштва, почињу са још горим понашањем не би ли привукли пажњу својих другова. Како то често не уроди плодом, они се онда повезују са другим малолетницима или, врло често и старијим друштвом ван своје школе који имају сличне проблеме и на тај начин образују неке врсте банди.

Развој деце у психолошком смислу – психолошки узроци

Формирање личности се првенствено одвија у породици, која представља прво и основно људско место у којој се појединац сусреће са условима друштвено-културног живота, који му одређује околина у којој се може развијати као личност. Породица представља заједницу у којој се развој личности остварује кроз сложене процесе култивисања, социјализације, као и индивидуализације, на основу чега ће дете постати самостална личност која се изграђује наспрам културног наслеђа и друштвеног живота које, пре свега, упознаје у својој породици.

Развој сваког појединца представљају стални процеси који се одвијају од зачећа до зрелости, тј. Кроз читав период трајања његовог живота.

Научна испитивања су показала да деца у различити добима старости испољавају такозване опште форме развоја, по којима се свако доба разликује од претходног, и од надолазећег.

На развој сваког појединца утичу три међусобно повезана фактора:

Наслеђе Околина Активност појединца

Ови фактори утичу на формирање битних и непоновљивих карактеристика сваког појединца. Сматра се да су малолетни делинквенти социјално, емоционално и интелектуално незрела деца.

Од та три облика незрелости највише се значаја придаје емоционалном делу. Незрелост по питању емоција настаје као последица протеста према средини и ниске фрустрационе толеранције, који временом прерастају у сталан осећај несигурности, који може и често доводи до анксиозног стања.

Социјални облик незрелости је у уској вези са овим емоцијама што показује да малолетни делинквенти све оно што желе, желе одмах и на начин на који су они то замислили, а уколико се то не испуни почињу да се понашају агресивно и бивају веома фрустрирани.

Интелектуална незрелост тј. мања интелигенција ове деце у односу на осталу децу је веома лабилан аргумент и као антитеза томе износи се да постоји велика могућност да су мање интелигентна деца ухваћена, а да она са просечном или надпросечном интелигенцијом још увек нису.

Такође, као унутрашњи узрок могу се истаћи и црте темперамента, као што су висок ниво активности, повишена реактивност и низак праг одговора на спољне дражи.

Карактеристике малолетних преступника

Свако раздобље живота човека је једна посебна и сврсисходна целина, а развој старења се, као процес састоји од прелажења са нижих на више степене. Услови социјалне средине, у којима се непрекидно одвија процес психолошког развоја детета, су се мењали зависно од објективних околности и од њих испољеног културног става дететове околине према деци и младима.

Особине детета, формиране у условима његовог постојања, утицале су да му положај у друштвеној заједници буде потчињен. Зависност деце се огледа у томе што одрасли заједно доносе одлуке о спремности прилагођавања својих потреба потребама и захтевима детета у сваком од периода формирања и сазревања.

Зачеци асоцијалности се могу јавити у најранијим годинама живота. Физичке и психичке особине деце у периоду пре пубертета утичу на испољавање девијантног понашања, а свакако најосетљивији период емоционалног сазревања јесте доба адолесценције, у коме се свака фаза одликује извесним психичким карактеристикама.

Када говоримо о физичким особинама малолетних делинквената прва ствар коју треба нагласити јесте та да не постоји знатна разлика између њих и остале деце у том погледу. Велики проценат њих мокрио је у кревет, а јављају се и ноћни страх, фрасови и анемија. Наводи се и то да су прележали разне дечије болести попут богиња, болести дисајних органа и стомачних обољења. Неки значајнији утицај ових особина није потврђен.