Тријада је појам за кинеску криминалну организацију, мафију. Тријада контролише уносне илегалне послове (растурање дроге, прање пара, проституцију, „рекетирање”), али се бави и пиратеријом компјутерског софтвера и филмова, и продајом робе са лажним етикетама.
Тријаде су настале из тајних друштава формираних у 18. и 19. веку, нека под утицајем друштава белог лотоса из 14. века, са намером да свргну мањинску манџурску владавину династије Ћинг. У републиканској ери почетком 20. века, националистички режим је ангажовао тријаде за нападе на политичке непријатеље, укључујући и атентате. Након оснивања Народне Републике Кине и накнадних репресија Кинеске комунистичке партије, тријаде и њихове операције су се повукле у Хонг Конг, Макао и прекоморске кинеске заједнице. Од периода реформи и отварања, тријаде и друге криминалне организације сличне тријадама поново су се појавиле у континенталној Кини. У модерно доба, нашироко се извештава да тријаде имају везе са владом Народне Републике Кине.
Етимологија Према Оксфордском енглеском речнику, „тријада“ је превод кинеског израза Сан Хе Хуи (三合會), који се односи на јединство неба, земље и човечанства. Друга теорија тврди да су реч „тријада“ сковали британски званичници у колонијалном Хонг Конгу као референцу на употребу троугластих симбола од стране тријада. Међутим, ова теорија је веома мало вероватна јер је термин „тријада“ користио Вилијам Милн да опише тајна друштва у јужној Кини још 1826. године, много пре него што је колонија уопште формирана. Спекулисало се да су организације тријада уследиле или су првобитно биле део милитантних покрета као што су Бели лотос, Тајпинг и Боксерски устанак и Друштво Небо и Земља.
Генеричка употреба речи „тријаде“ за све кинеске криминалне организације је непрецизна; тријадне групе су географски, етнички, културно и структурно јединствене. „Тријаде“ су традиционалне организоване криминалне групе које потичу из Хонг Конга, Макаа и Тајвана. Криминалне организације које делују у континенталној Кини или потичу из ње су „криминалне групе континенталне Кине“ или „црна друштва“
Историја
Порекло Тријада, криминална организација, тајно удружење или клуб са седиштем у Кини, била је огранак тајног Хунг друштва, тајног друштва формираног са намером да свргне тадашњу владајућу династију Ћинг. Тријаде су стога првобитно настале као део организованог покрета за свргавање власти етничке Манџурске династије Ћинг, која се сматрала тиранском и страном етничкој већини Хан. На прелазу из 19. века, кинеске тријаде су биле укључене у револуционарне и илегалне активности осмишљене да подрију династију Ћинг, која се сматрала корумпираном и неспособном за реформе.
Тајна друштва у доба династије Ћинг деловале су у групама које под слоганом: „Супротставити се Ћингу и обновити династију Минг“ (反清复明; Fǎn Qīng Fù Míng). Тријаде је такође ангажовао Куоминтанг (КМТ) током републиканске ере како би убијали политичке противнике и нападале политичке непријатеље. Значајне организације укључивале су Зелену банду, још један одломак Хунг друштва који је учествовао у масакру чланова Комунистичке партије Кине (КПК) у Шангају 1927. године.
Након проглашења Народне Републике Кине 1949. године, тајна друштва у континенталној Кини су потиснута у кампањама које је наредио Мао Цедунг. Денг Сјаопинг је такође потиснуо тајна друштва у својим кампањама „Удари снажно“ против организованог криминала 1978. године. Као резултат тога, већина традиционалних кинеских тајних друштава, укључујући тријаде и неке од преосталих Зелених банди, преселила се у Хонг Конг, Тајван, Југоисточну Азију и прекоморске земље (посебно Сједињене Државе), где су се такмичила са Тонгом и другим етничким кинеским криминалним организацијама. Постепено, кинеска тајна друштва су се окренула илегалној трговини дрогом и изнуђивању прихода. У континенталној Кини постоје две главне врсте „криминалних организација континенталне Кине“: лабаво организоване „мрачне силе“ (黑恶势力; Хеј е шили) и зрелија „црна друштва“ (黑社会; Хејшехуи). Две карактеристике које разликују црно друштво од обичних „мрачних сила“ или криминалних банди ниског нивоа су степен у којем је организација у стању да контролише локална тржишта и степен полицијске заштите који је у стању да добије.
18. век Тиандихуи, Друштво Неба и Земље, такође названо Хонгмен (Огромна породица), је кинеска братска организација и историјски тајна народна верска секта у духу Минг лојалистичке секте Белог Лотоса, организације предака Тиандихуија. Како се Тиандихуи ширио кроз различите округе и провинције, разгранао се у многе групе и постао познат под многим именима, укључујући Санхехуи. Група Хонгмен је данас мање-више синоним за цео концепт Тиандихуија, иако назив „Хонгмен“ такође полажу на себе неке криминалне групе. Огранке Хонгмена формирале су и кинеске заједнице од којих су неки постали познати као кинески масони. Његова тренутна итерација је чисто секуларна.
19. век Таква друштва су сматрана легитимним начинима да се имигрантима из Кине помогне да се населе на новом месту боравка кроз запошљавање и развој локалних веза. Тријаде је забранила колонијална влада у Хонг Конгу 1845. године, а такође се тврди да су тријаде монополизовале тржиште рада од 1857. године. Тајна друштва су забранила британска колонијална влада у Сингапуру током 1890-их и њихов број је полако смањен од стране узастопних колонијалних гувернера и вођа. Рекети који су олакшавали економску моћ сингапурских тријада, трговина опијумом и проституција такође су били забрањени. Имигранти су охрабрени да потраже помоћ од локалног конгсија уместо да се обраћају тајним друштвима, што је допринело паду друштава. Током Тајпинг устанка, многи су добровољно или су били приморани да помогну Тајпинг Небеском краљевству у супротстављању династији Ћинг. Крајем 19. века, процењено је да је најмање једна трећина Кинеза из Хонг Конга била део тријада.
20. век Од 1950-их до 1970-их, град са зидинама Коулун у британском Хонг Конгу био је под контролом локалних тријада.
Чу Ју-конг тврди да модерна тријадна друштва нису првобитно формирана у Хонг Конгу, већ да су потекла из континенталне Кине због прилива кинеских избеглица. На крају су користили тријадну мрежу да би помогли у трговини опијумом, као и у нелегалној трговини, као што су радна питања и учешће у републиканском покрету. Тријадно друштво је функционисало као група за узајамну помоћ која је помагала у миграционој радној снази.
Према Универзитету у Хонг Конгу, већина тријадних друштава основана је између 1914. и 1939. године и некада их је било више од 300 на територији. Вероватно најистакнутији вођа тријаде 1930-их био је Ду Јуешенг. Након Другог светског рата, тајна друштва су доживела поновни успон, јер су гангстери искористили неизвесност да се поново успоставе. Неке кинеске заједнице, попут „нових села“ у Куала Лумпуру и Букит Хо Свију у Сингапуру, постале су познате по насиљу банди. После 1949. године, у континенталној Кини, спровођење закона је постало строже, а владине мере против криминалних организација приморале су тријаде да мигрирају у британски Хонг Конг. Процењује се да је током 1950-их у Хонг Конгу живело око 300.000 чланова тријаде Број група се консолидовао на око 50, од којих је 14 под полицијским надзором. Постојале су четири главне групе тријада - Чиу Чоу група (укључујући Сун Ји Он) и Се Таи (Луен група, Тан Ји, Макао Чај, Тунг група), Велика четворка на кинеском - које су деловале у Хонг Конгу. Делили су земљу по етничким групама и географским локацијама, при чему је свака тријада била задужена за један регион. Свака је имала своје седиште, поддруштва и јавни имиџ.
Током 1960-их и 1970-их, неколико значајних вођа тријада било је активно, као што су Нг Сик-хо и Ма Сик-чун у Хонг Конгу и Стивен Це у Бостону. Почетком 1980-их, заменик секретара Комитета Комунистичке партије Кине новинске агенције Синхуа, Вонг Ман-фонг, преговарао је са тријадама са седиштем у Хонг Конгу у име владе Народне Републике Кине како би осигурао њихов мир након предаје Хонг Конга. Иако се активност тријада повећала у континенталној Кини током 1980-их као резултат економских и политичких промена, повећана корупција, брза урбанизација и повећана потражња за илегалном робом и услугама. Осамдесете и деведесете године прошлог века донеле су пад неколико истакнутих вођа тријада, при чему су кријумчар оружја Чеунг Це-кеунг, вођа тријаде Ван Куок-кои и Питер Чонг (осуђен за рекетирање и изнуду) сви завршили иза решетака, док су личности из индустрије забаве, попут тајванског редитеља Џимија Ванг Јуа и хонгконшког филмског продуцента Чарлса Хјунга, осумњичене за везе са организованим криминалом. У каснијим годинама, пораст корупције приморао је кинеске власти да покрену низ кампања против организованог криминала како би циљале криминалне синдикате и једном заувек их зауставиле. Ови напори истакли су забринутост због учешћа малолетника у организованим криминалним активностима, посебно у дистрибуцији и шверцу дроге. Ове акције, на пример, у граду Жанђианг, разбиле су многе банде које су контролисале или деловале у индустрији рударства песка, морских плодова и корпи. Поред подземних криминалних група, тријаде су биле у великој мери умешане у разне пријаве корупције, а извештаји укључују корумпиране везе са вођама банди, сеоским старешинама, партијским секретарима, па чак и локалним службеницима јавне службе безбедности који су угњетавали становнике у локалним градовима.
21. век У 2000-им, новинари су приметили да је Сун Ји Он изгледа слао тимове из Кине у Сао Паоло као извршиоце закона, где су спроводили застрашивање, нападе, а понекад и убиства, свакога ко не плати новац за заштиту. Док је био у Јапану, високи званичник 2003. године у Националној полицијској агенцији у Токију поменуо је да су сукоби између јакузе и кинеских банди у порасту.
Дана 18. јануара 2018. године, италијанска полиција ухапсила је 33 особе повезане са кинеском тријадом која делује у Европи у оквиру своје операције „Кинески камион“ (која је почела 2011. године). Тријада је била активна у Тоскани, Венету, Риму и Милану у Италији, као и у Француској, Шпанији и немачком граду Нојсу. У оптужници је кинеска тријада оптужена за изнуду, лихварство, илегално коцкање, проституцију и трговину дрогом. Наводно се за групу инфилтрирало у транспортни сектор, користећи застрашивање и насиље над кинеским компанијама које желе да превозе робу друмом у Европу. Полиција је запленила неколико возила, предузећа, имовине и банковних рачуна.
Према речима стручњака за терористичке организације и организовани криминал мафијашког типа, Антонија Де Бониса, постоји блиска веза између тријада и Каморе, а лука Напуљ је најважнија тачка искрцавања трговине којом управљају Кинези у сарадњи са Камором. Међу илегалним активностима у којима две криминалне организације раде заједно су трговина људима и илегална имиграција усмерена на сексуалну и радну експлоатацију кинеских имиграната у Италији, као и трговина синтетичким дрогама и прање илегално стеченог новца куповином некретнина. Истражитељи су 2017. године открили илегалну шему транспорта индустријског отпада коју су заједнички водиле Камора и Тријаде. Отпад је транспортован из Италије у Кину, полазећи из Прата у Италији и стижући у Хонг Конг; шема која је, пре открића, обема организацијама доносила милионе америчких долара прихода.