Русија

Русија (), званично Руска Федерација (РФ; ), држава је у источној Европи и сјеверној Азији. Русија је највећа држава по површини, која се простире преко једанаест временских зона. На копну се граничи са четрнаест држава. Русија је девета држава по броју становника и најмногољуднија у Европи. Главни и највећи град је Москва. Санкт Петербург је други по величини град у Русији и „културна пријестоница”. Остале велике урбане области чине Новосибирск, Јекатеринбург, Нижњи Новгород, Чељабинск, Краснојарск, Казањ, Краснодар и Ростов на Дону.

Источни Словени су се појавили као призната група у Европи између 3. и 8. века нове ере. Прва источнословенска држава, Кијевска Рус, настала је у 9. веку, а 988. године усвојила је православно хришћанство из Византије. Рус се касније распала, а Велика московска кнежевина прерасла је у Руско царство. До почетка 18. века, Русија се знатно проширила освајањем, анексијом и радом руских истраживача, развијајући се у Руску Империју, која остаје треће по величини царство у историји. Међутим, са Руском револуцијом 1917. године, монархијска власт је укинута и потом замењена Руском СФСР — првом уставном социјалистичком државом на свијету.

Након руског грађанског рата, Руска СФСР је са још три совјетске републике успоставила Совјетски Савез, унутар којих је била највећа и главна саставница. На рачун милиона живота, Совјетски Савез је прошао брзу индустријализацију 1930-их, а касније је одиграо одлучујућу улогу за Савезнике у Другом светском рату предводећи велике битке на Источном фронту. Са почетком Хладног рата, такмичила се са Сједињеним Државама за глобални идеолошки утицај. Совјетска ера 20. века постигла је неке од најзначајнијих руских технолошких достигнућа, лансирајући први сателит који је направио човек и прву експедицију са људима у свемир. Године 1991. Руска СФСР је распадом Совјетског Савеза постала независна Руска Федерација. Усвојен је нови Устав којим је успостављен федерални полупредсједнички систем. Од почетка века, политичким системом Русије доминира Владимир Путин.

Привреда Русије заузима 11. мјесто по номиналном БДП-у и 68. мјесто по глави становника, у великој мери се ослањајући на своје богате природне ресурсе. Минерални и енергетски извори Русије су највећи на свијету, а подаци о производњи нафте и природног гаса високо су рангирани на глобалном нивоу. Русија посједује највеће залихе нуклеарног оружја, а представља и трећу државу по војном буџету. Русија је стална чланица Савјета безбједности Уједињених нација, чланица Г20, ШОС, БРИКС, АПЕЦ, ОЕБС и СТО. Водећа је држава чланица постсовјетских организација као што су ЗНД, ОДКБ и ЕАЕС/ЕЕС. Дом је 30 Унескових локалитета Светске баштине.

Име мини|усправно|лево|Државни назив Русија () на званичном државном печату галичко-волинских владара из прве половине 14. века.

Име Русија () потиче од старог народа Руса (), који су основали древну Кијевску Рус (). Не само у изворима на руском и осталим словенским језицима, већ и у изворима који су на латинском језику настајали у домаћој средини (кнежевске исправе и печати), употребљавани су облици -{Rusia}- или -{Russia}-, тако да је хороним (земаљски назив) Русија посведочен у разним изворима из средњовековног периода. Из истог корена су изведени и разни обласни називи, као што су: Бела Русија, Мала Русија, Црвена Русија (и други слични појмови).

Насупрот томе, у појединим латинским изворима западног порекла током времена се појавио и егзонимски (страни) назив Рутенија (), који је првобитно био ограничен на употребу међу западним хроничарима и картографима. Тај појам је касније стекао популарност у гркокатоличким круговима, који су у називу Рутенија препознали згодно средство за сузбијање ендонимских (изворних) назива, изведених из руског имена. Такве тенденције су накнадно оснажене сужавањем појма Рутенија на западноруске (данашње украјинске и белоруске) области у циљу њиховог не само терминолошког, већ и геополитичког одвајања од источних руских земаља.

мини|лево|Назив Русија () на Меркаторовој карти из 1595. године.

Садашњи облик државног назива Русије, са словом „о” (-{Россия}-, уместо -{Руссия}- како би требало према изворном облику -{Русь}- и називу народа -{Русские}-) настао је накнадно, под угледу на грчки назив за Кијевску Рус (). Постепено прихватање грчког облика од стране руских државних власти извршено је током 16. и 17. века, а тај облик је у потпуности преовладао током 18. века. Усвајање државног назива са кореном рос- није утицало на промену руског народног имена, које је и даље остало засновано на изворном корену рус- ().

Поменуте промене су оставиле знатне последице, пошто су придевске одреднице у каснијим државним називима биле извођене не из народног имена (-{Русские}-), већ из облика -{Россия}-. Тако је 1917. године проглашена не -{Русская республика}-, већ -{Российская республика}-, док је 1918. године озваничена не -{Русская СФСР}-, већ -{Российская СФСР}-, а потом је 1991. године проглашена не -{Русская Федера́ция}-, већ -{Российская Федера́ция}-. Те појаве су биле засноване на руском разликовању између етнонима -{Русские}- (који се односи на све етничке Русе широм света) и појма -{Россияне}- (који је демоним и означава све становнике Русије без обзира на етничку припадност).

За разлику од руског језика, који прави јасну разлику између појмова који означавају етничку, односно државну припадност, та терминолошка дистинкција није препознатљива у српским преводима руских назива, пошто се у говорном српском језику не прави разлика између придевских одредница које се односе на Русе, односно Русију, већ се придеви изведени из етнонима Руси користе и за означавање појмова које се односе на Русију. Иако је у српској лексичкој баштини посведочено постојање придевских облика изведених из именице Русија (русијски и русијански) употреба таквих облика је изузетно ретка и није присутна у живом говору.

Физичко-географске карактеристике Географски положај

Територија Русије у њеним уставним границама износи 17.125.181 km² (1. на свијету по површини), што је нешто мање од површине Јужне Америке. У потпуности се налази на сјеверној хемисфери, већина територије Русије се налази на источној хемисфери, само источни дио Чукотског аутономне округа налази се на западној хемисфери. Запљускују је воде Тихог и Сјеверног леденог океана; као и Балтичко, Црно и Азовско море Атлантског океана; има најдужу обалу на свијету (37.653 км). Русија се налази на сјеверу Евроазије, заузима скоро цијелу источну Европу и цијели сјевер Азије. Уралске и Кавкаске планине (или Кумо-маничка депресија) дијеле Русију на европски (23%) и азијски (77%) дио. Чак у Европи и у Азији појединачни европски и азијски дијелови Русије су највећи по површини међу осталим државама на континенту.

Крајња сјеверна тачке Русије је рт Флигели на Рудолфовом острву Земље Франца Јосифа (81° 51’ с. г. ш.), који припадају Архангељској области; крајња сјеверна тачка копна је рт Чељускин на полуострву Тајмир (77° 43’ с. г. ш.) у Краснојарској покрајини. Крајња источна тачка је Ратмановљево острво у Беринговом мореузу (169° 0’ и. г. д.), које се налази на територији Чукотског аутономног округа; крајња источна тачка копна је рт Дежњов на Чукотки (169° 39’ з. г. д.). Крајња јужна тачка Русије налази се на граници Дагестана са Азербејџаном, југозападно од планине Базардјузју (41° 11’ с. г. ш.). Крајња западна тачка у Калињинградској области, на Балтичкој коси Гдањског залива Балтичког мора (19°38’ и. г. д.). Дужина територије Русије од запада према истоку је преко 10.000 км, од сјевера ка југу више од 4.000 км.

За стални угодни живот становништва у Русији око 80% територије државе је неприкладно.

Границе Државе са којима се Русија граничи (у списку су наведене државе које нису међународно признате, али их Русија признаје): Копнене и дјелимично поморске границе: Норвешка, Финска, Естонија, Литванија, Пољска, Украјина, Грузија, Абхазија, Азербејџан, Казахстан и Сјеверна Кореја. Искључиво копнене границе: Летонија, Бјелорусија, Кина, Монголија и Јужна Осетија. Само поморске границе: Јапан и Сједињене Америчке Државе.

Геолошка структура

мини|десно|Андома-гора, геолошки споменик на обали Оњешког језера, 30 км од града Витегра.

Русија се обично дели на западни европски (око 3.500.000 км²) и источни азијски део — Сибир (13.500.000 км²). Природну границу ових двеју делова чини планина Урал, која се простире у смеру север—југ у дужини од око 2.100 км од Северног леденог океана до границе са Казахстаном.

мини|лево|Елбрус, највиши врх Кавказа, Русије и Европе.

Већина предела Русије су равнице, које су на југу степе, док су на северу шумовите. На крајњем северу су предели тундри. Поред Урала, планине Русије су: Кавказ (врх Елбрус је са 5.642 м највиши врх Русије и Европе), Алтај и вулкани на Камчатки.

У Русији је највеће слатководно језеро по запремини на свету — Бајкалско језеро. Највеће реке Русије су Волга и Дон у европском делу, и Об, Иртиш, Јенисеј, Лена и Амур у азијском.

Највећи део европског дела Русије заузима Источноевропска низија, са низијским рељефом који само понегде прелази у узвишења (Валдајска и Средњоруска на западу, Приволжје уз средњи ток Волге) чији врхови не прелазе 200—400 км. Кроз ову низију протиче Волга (3.688 км), привредно и симболично најважнија река Русије. Преовладава континентална клима која на крајњем северу прелази у поларну, а у уском појасу црноморског приобаља у средоземну. Од севера према југу ређају се појасеви црногоричне шуме, мешане шуме, прелазне шумско-степске зоне, и степа покривена плодном црницом (черноземом). Уз обале Каспијског мора због јаког испаравања присутна је и полупустиња.

На крајњем југу европске Русије границу са Грузијом и Азербејџаном чини планина Кавказ са највишом тачком Русије, Елбрусом (5.642 м).

На западу Сибира простире се велика Западносибирска равница кроз коју протиче најдужа руска река Об (са Иртишем 5.568 km, 5. на свету). Између реке Јенисеј на западу и Лене на истоку налази се Средњосибирска висораван са врховима до 1.700 м. Средњојакутска равница кроз коју протиче Лена дели ову висораван од планинских ланаца источног Сибира.

На југу и истоку Сибира до обала Тихог океана превладава планински рељеф са ланцима чији су врхови углавном изнад 2.000 м (Белуха у Алтајском ланцу — 4.506 м, Кључевскаја Сопка на Камчатки — 4.750 м). Овде се налази и највеће и најдубље руско језеро — Бајкалско (31.500 км², дубина 1.637 м, најдубље на свету).

Рељеф Више од 70% територије Русије заузимају равнице и низије. Западни дио земље се налази у оквиру простране Источноевропске низије, коју карактерише смјењивање низија (Прикаспијска и др.) и побрђа (Валдајска, Средњоруска итд.). Меридијално издужени планински систем Урала раздваја Источноевропску низију и Западносибирску низију. Источно од посљедње налази се Средњосибирска висораван са изолованим планинским масивима, који се глатко претварају у Средњојакутску низију.

Јужни и источни дијелови земље су претежно планински. На крајњем југу европског дијела простиру се сјеверни гребени Великог Кавказа, ту се налази највиши врх Русије и Европе — Елбрус (5.642 м н. в.). На југу Сибира налазе се Алтај, Западни и Источни Сајани, Становојско побрђе и други планински системи. Сјевероисточни Сибир и Далеки исток — региони у којима преовлађују планински гребени средње висина, као што су Сихоте Алињ, Верхојански, Черски итд. Камчатско полуострво [овдје се налази највиши вуклан у Евроазији — Кључевскаја Сопка (4688 м н. в.)] и Курилска острва на крајњем истоку — територија вулкана. Овдје их има више од 200, а чека је 50 активно.

Унутрашње воде

Русија је једна од земаља са највећом количином воде на свијету. Земља има једну од највећих свјетских резерви слатке воде. Површинске воде заузимају 12,4% територије Русије, док је 84% површинских вода концентрисано источно од Урала. У структури коришћења воде преовлађују производне потребе.

Највеће слатководно језеро Бајлак налази се у источном дијелу земље (око 31.700 km²), најдубље је језеро на планети (1642 м).

Највеће ријеке