мини|Карта Цариграда са означеним бедемима Цариградски бедеми представљају један од најмонументалнијих и најбољих примера фортификационе архитектуре на свету. Сматра се да су практично неосвојиви у случају када у граду има довољно бранилаца да их опслуже, а током своје миленијумске улоге у заштити Цариграда поклекли су само два пута: пред крсташима IV крсташког похода током 1203. односно 1204. године (види: Пад Цариграда (1204)) и, коначно, пред Турцима који су 1453. године заузели град и уништили Византијско царство. (види: Пад Цариграда (1453)) Због њиховог значаја УНЕСКО је копнени део бедема уврстио на своју листу светске баштине 1980. године.
Делови Цариградских бедема Цариградске бедеме формира 5 засебних целина: Бедем Акропоља — Бедеми античког Византиона Унутрашњи бедем — Константинов бедем Морски бедем Копнени бедеми — Двоструки бедеми Теодосија II и Влахернски бедем Бедеми градских четврти — Бедеми који су опасивали градска насеља:Фанар, Петрион и Псаматију
Бедеми Пере — Бедеми који су опасивали Перу (Галату) која се налазила на другој обали Златног рога. Дуги бедем Тракије — Анастасијев бедем који је Анастасије I подигао на удаљености од око 65-{km}- од града и који су се простирали од Црног до Мраморног мора у дужини од око 50-{km}-.
Константинов бедем Константинов бедем је представљао прву копнену линију одбране Цариграда. Подигнут је 328. године по налогу Константина Великог (по коме је и добио назив) са циљем заштите нове престонице која је по његовом налогу подигнута 324. године на темељима античког Византиона као Нови Рим. Сам Цар је пешице оружан копљем прошао од Златног рога до Мраморног мора и означио путању будућег бедема и границу новог града који ће ускоро понети његово име. О монументалности Константиновог бедема најбоље сведочи чињеница да су Готи 378. године, после победе код Хадријанопоља дошли до Цариграда, али су одустали од напада на град застрашени моћним изгледом копненог бедема.
Теодосијеви бедеми Теодосијеви бедеми се састоје од три линије одбране: Унутрашњи бедем испред кога се простирао међупростор зван Периболос Спољашњи бедем испред кога се простирао међупростор зван Паратехион Ниски бедем испред кога се простире широки шанац испуњен водом
Унутрашњи бедем Унутрашњи бедем је представљао најјачи део Теодосијевих бедема. Висок је око 9.2-{m}- са спољашње односно око 12-{m}- са унутрашње тј. градске стране. Дебљина бедема се креће од 4.1-{m}- при врху до 4.7-{m}- у темељу. На врху бедема се налази грудобран висине око 145-{cm}- иза кога се простирала широка стаза. На врх бедема се излази каменим степеницама постављеним спорадично уз унутрашњи део бедема. Бедем је био ојачан кулама које су изграђене као засебне грађевине, иако су са бедемом чиниле део исти дефанзивни систем, чиме је постигнуто да рушење дела бедема не изазове и урушавање куле која се на њега наслањала.
Куле унутрашњег бедема мини|Порушена кула унутрашњег бедема Куле се налазе на међусобној удаљености од 52.5-{m}- до 54.3-{m}-. Њихова висина се креће од 17.1-{m}- до 18-{m}-, док им се радијус кретао од 5.4-{m}- до 10.2-{m}-. Основа кула је најчешће била правоугаона, али је било и кула са: Шестоугаоном (хексагоналном) основом Седмоугаоном (хептагоналном) основом Осмоугаоном (октогоналном) основом
Куле су каменим сводовима подељене на две просторије,горњу и доњу, док се на врху налази тераса окружена грудобраном. Ове две просторије нису директно повезане, чиме је омогућено да уколико непријатељ продре у доњу просторију, бранитељи из горње просторије могу несметано да наставе дефанзивно дејство по нападачима. Доња просторија служи као складиште или барака за смештај стражара. У њу се улази са градске стране кроз велики лучни свод који јој обезбеђује ваздух и светлост, јер се са спољашње стране налазило само неколико пушкарница. У неким кулама се налазе мала врата кроз која се пролази у Периболос. Горња просторија се користи као соба стражара. Њени прозори је снабдевају са довољном количином ваздуха и светлости, док истовремено стражарима пружају одличан поглед на спољни део града и омогућују несметано дејство на непријатеља свим врстама лаких пројектила. У њу се улази кроз лучни свод са врха бедема у чијем се нивоу налази њен под. Тераса са грудобраном налази се на врху куле и до ње се стиже преко степеница испод којих се налази лучни улаз у горњу просторију. Током опсаде се на њу може поставити балиста, мањи катапулт или топ.
Периболос Периболос је брисани простор који се простире између унутрашњег и спољашњег бедема. Ширина му се креће од 15 m до 19.2m. Значај Периболоса био је током опсада када су у њему биле стациониране трупе које су браниле и опслуживале спољашњи бедем.
Спољашњи бедем Спољашњи бедем се простире између Периболоса и Паратехиона. Његова висина је од 3 m са унутрашње до 8.3m са спољашње стране. Доњи део бедема је изграђен од пуног камена, док је горњи део изграђен од лучно засвођених просторија дубине око 2.6m које се завршавају пушкарницама. Над овим луковима је подигнута стаза са грудобраном која чини горњи део спољашњег бедема. Као и код спољашњег бедема и на врх спољашњег бедема се излази спорадично постављеним каменим степеницама, а куле су грађене као засебне грађевине. мини|Кула спољашњег бедема
Куле спољашњег бедема Куле спољашњег бедема су постављене између две куле унутрашњег бедема. Висина им се креће од 9 m до 10.5m, са дужином од око 4.8m. Приликом градње Теодосијевих бедема на спољашњем зиду су се наизменично смењивале куле са основом издуженог квадрата односно полумесеца, али је током векова обнављања бедема та правилност нарушена.
Куле су поред терасе са грудобраном до које се стиже каменим степеницама са врха бедема имају и просторију у унутрашњости која је у висини Периболоса и која се спољашње стране има пушкарнице или отворе за мале топове. Најдоњи део куле је био од пун од чврстог материјала, али се у основи квадратних кула налази мала просторија у коју се улази из Паратехиона и која је подземним пролазом била повезана са унутрашњошћу града.
Паратехион Паратехион је брисани простор између спољашњег и ниског бедема чије је ширина око 18.3m. Његова улога је била да приликом опсаде одаљи нападаче и браниоце и омогући опсађенима да дејствују по противнику који напредује.
Ниски бедем На унутрашњој обали шанца налази се ниски бедем односно грудобран висине око 2 m који се уздиже над унутрашњим каменим ојачањем шанца.
Шанац Прву линију одбране града чинио је велики шанац испуњен водом, ширине око 18.3m и дубине око 6 m. Он је са обе стране био ојачан каменим зидом дебљине око 1.5m. Шанац је спорадично испрекидан ниским зидом који га дели у неколико преграда, док се у његовој унутрашњости налази сакривени тунел којим се опсађени град снабдевао водом.
Капије На Теодосијевом бедему се налази неколико великих капија које се могу поделити на: Јавне, које су имале имена и пред којима се налазио мост преко шанца и Војне, које су биле означене бројевима и којима стизало у различите делове утврђења које су се наизменично мењале дуж бедема.
Велике капије су састављене од великог лучног отвора у унутрашњем бедему ојачаног са по кулом на обе стране. На њу се надовезивао лучни отвор у спољашњем бедему, испред кога се налазио отвор у ниском бедему који се налазио на почетку моста који је водио преко шанца.
Списак капија: Прва војна капија (Христова капија) Златна капија уз коју се налази Орлова капија (Једикуле капија) Друга војна капија (капија Деутероу,Београдска капија) Изворска капија (капија Пеге,Силиври капија) Трећа војна капија (капија Теодосија II) Капија Региум (капија Црвених,капија Јени Мевлихане) Четврта војна капија Романова капија (капија светог Романа,Топовска капија) Пета војна капија (Кучум капија) Капија Харсиус (капија Полиандриу,Једренска капија) Ксилокеркоу капија или Керкопорта (Циркуска капија)
Романова капија Романова капија, односно -{V}- војна капија (војна капија Светог Романа), налази се на копненим бедемима у Цариграду и сматра се да је крај ње у борби погинуо последњи византијски цар Константин XI Драгаш (1449—1453) у завршним борбама током османског заузећа града. Смештена је између цивилних капија Светог Романа и Харсијус, у долини Ликоса. Формира је једноставан лучно засвођени пролаз кроз унутрашњи бедем, а ојачана је једном квадратном кулом смештеном са њене десне стране, гледано из града. Данас је у Турској позната као Кучум капија или капија напада/пробоја чиме се означава да су Османлије кроз њу продрле у град, рано изјутра у уторак 29. маја 1453. године. Иако се у византијско доба кроз њу није могло изаћи из града, током османског периода су бедеми запуштени, тако да данас кроз њу пролази асфалтирана улица која представља споредни излаз из града као алтернативу оближњој великој петљи код некадашње цивилне капије Светог Романа, која се налази нешто јужније. Поред капије је постављена спомен-плоча на којој је изгравирано да су кроз њу Османлије продрле у град.
Систем кула, капија и натписа Теодосијеви бедеми почињу од Мермерне куле на обали Мраморног мора која је била царски летњиковац и место на коме се спајају морски и копнени бедеми. Од ње бедеми се крећу на север ка Златном рогу.
Непосредно после прве куле на унутрашњем бедему налази се прва војна капија позната и као Христова капија. На њу се наставља још шест кула, а седма кула формира југозападни ћошак тзв. Утврде Седам кула, чувеног затвора из османског периода. Између следеће две куле које су изграђене искључиво од мермера (без малтера) налази се бивши римски славолук који чини Златну капију. На њих се надовезује још једна кула (11.) која представља северни крај утврде Седам кула и уз њу се налази Орлова капија која је у византијско доба коришћена као јавни улаз у тај део града.
Од Орлове капије до друге војне капије простире се нови низ од 11 кула. На 8. кули у овом низу очувани су натписи о обнови за време царева Лава III и Константина V од 720. до 741. године. Натпис на 10. кули у овом низу бележи да ју је 1434. године обновио Јован VIII. На крају овог низа кула налази се друга војна капија (капија Деутероу,Београдска капија).
На простору између друге војне капије и Изворске капије простире се 13 кула. Натписе о обнови за владавине Лава III и Константина V од 720. до 741. године носе 3. и 4. кула, док је Јован VIII обновио 5.(1440),10.(1434) и 12.(1434). На крају низа се налази Изворска капија (капија Пеге,Силиври капија) на којој су очувани натписи о обнови Манојла Бријенија на јужној кули из 1438. године и из доба владавине Василија II (976—1025) и његовог брата Константина VIII (1025—1028) на северној кули. Кроз ову капију су никејске снаге под вођством Алексија Стратегопулоса ослободиле Цариград 25.08. 1261. године.
Потез од Изворске капије до капије Региум покрива 15 кула, међу којима се налази и трећа војна капија. На 2. кули налази се натпис о обнови за владе Лава III и Константина V од 720. до 741. године. Између 3. и 5. куле налази се мало увлачење бедема у град познато као Сигма, јер има облик грчког слова сигма (које подсећа на ћирилично слово С). Непосредно после Сигме налази се трећа војна капија (капија Теодосија II). На 10. кули у овом низу на натпису о обнови стоје имена Лава IV (775—780), Константина VI (780—797) и Ирене (797—802). Овај низ бедема завршава се капијом Региум (капија Црвених,капија Јени Мевлихане) на којој се налази већи број натписа о обнови.
Бедеми између капије Региум и четврте војне капије ојачани су са 8 кула. На 7. кули обновљеној током владавине Лава III и Константина V од 720. до 741. године, поред њихових имена урезана је молитва: