Исток () је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, који се налази у западном делу Косова и Метохије и припада Пећком управном округу. Према попису из 2024. било је 5.522 становника. Налази се на северу Метохије, у близини границе са Црном Гором.

Срби су до рата на Косову и Метохији 1999. чинили велики део броја становника Истока, након чега су их Албанци протеривали. Овде се налази црква Светих апостола Петра и Павла.

Историја Од ослобођења од турске вековне окупације 1912. године Исток био је у саставу Краљевине Црне Горе, до уједињења са Краљевином Србијом 1918. године.

Указом Краља од 30. априла 1924. године насеље је добило статус варошице.

Помиње се у Светоарханђелској хрисовуљи цара Душана 1348. године као Исток и суседна села. У градићу и непосредној околини постоје: Манастир Гориоч, метох манастира Дечана. Црква Св. апостола Петра и Павла, саграђена 1929. у част ослободилаца Метохије од петвековног робовања под Турцима. Пред црквом је био подигнут мермерни споменик са уклесаним натписом у знак захвалности и вечног помена изгинулим ратницима и ослободиоцима. У цркви се налазио дуборезни иконостас са иконама и осталим богослужбеним предметима, дар тадашњег српског патријарха Варнаве. За време Другог светског рата Албанци су цркву претвориди у затвор за Србе из Истока и околних села, где су их држали до отпремања у логоре Албаније и Аустрије. Затвореници у цркви били су изложени батинању и без основних хигијенских услова. После ослобођења 1944–1945. тадашње власти су великодушно прешле преко почињених недела у име лажног „братства и јединства“. Године 1999. Албанци су, некажњени за претходне злочине, поновили свој пир над српским живљем, попалили и опљачкали имовину и куће, убили неколико десетина српских домаћина, пошто су их позвали на тобожњи договор у једну од највећих домаћинских кућа, а њихове лешеве бацили у сеоски бунар који су потом забетонирали. Директора српске гимназије у граду везали су за два трактора и вукли улицама док није издахнуо. На крају су све српске породице протерали са огњишта. Остаци треће српске цркве, Св. Ђорђа, налазили су се до 1999. у старом српском гробљу, непосредно уз зграду садашње општине Исток. Цркву је посетио епископ жички, Сава Дечанац, и о њој писао у „Братству" 1848. године. О истој цркви пише и српски историчар и путописац М. С. Милојевић 1872. и саопштава да је на њеном зиду затекао записану фреско-техником читаву повељу. Српски археолози су 1990. године откопали остатке цркве и на северним деловима зида затекли остатке фресака и натписа у доњем појасу сликаног слоја са поменом Воина. Није утврђено да ли је реч о непознатом ратнику или племићу Воину чије име носи брег и долина Војиндо, недалеко од Истока. У цркви су пронађене и надгробне плоче са натписима из XVI века. Тадашњи дом културе општине Исток постарао се да налазиште са црквом среди и савремено презентује као археолошки парк. Недуго затим, Албанци су 1999. цео археолошки парк и остатке цркве разорили. У бечком Државном архиву чува се текст жалбе Срба из Метохије на немачком језику. У тексту из 1878. године стоји да је 9. јуна убијен у Истоку Милутин Букумировић. Серафим Ристић, архимандрит Дечана у свом Плачу Старе Србије пише 1864. године да су арбанашки зликовци отели Србима, Кости Поповићу и Јовану Драговићу, новац, жито, па чак и одела која су имали на себи. Приликом отварања нове зграде дома културе српски историчари и културни радници су на савремени начин изложили мермерни орнаментисани поклопац саркофага из XIV века, пронађен у остацима Студенице Хвостанске. Албанци га нису 1999. избацили нити уништили, али га данас посетиоцима представљају као „илирски културни споменик“.

Географија Исток је град близу планине Мокре Горе, на надморској висини од 488 m. Просечна годишња температура у Истоку је 10,7 °C. Најтоплији месец је јули, са просечном температуром од 27 °C. Најхладнији месец је јануар, са просечном температуром од -10 °C. Брзина ветра понекад достиже 120 км/ч.

Становништво Према попису из 1961. године град је био већински насељен Србима и Црногорцима, док је 1981. године већинско становништво било албанско. Након рата 1999. већина Срба и Црногораца је напустила Исток.

Број становника на пописима:

Познате личности Ибрахим Ругова, албански сепаратиста и политичар Радош Љушић, српски историчар Игор Ђурић, српски књижевник

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе

Милан Ивановић: Метохија - споменици и разарања (Глас дијаспоре, 20. август 2012) Срби у Истоку: Сада нам је најтеже (Вечерње новости, 1. јун 2013)

Категорија:Насељена места на Косову и Метохији Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији