Владимир Владимирович Мајаковски (Багдати поред Кутаисија, 19. јул 1893 – Москва, 14. април 1930) био је руски књижевник и сликар."Mayakovsky". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
Током свог раног пререволуционарног периода који је довео до 1917. године, Мајаковски је постао познат као истакнута личност руског футуристичког покрета. Он је један од потписника футуристичког манифеста „Шамар јавном укусу“ (1913) и написао је песме попут „Облак у панталонама“ (1915) и „Флаута-кичма“ (1916). Мајаковски је током своје каријере произвео велики и разнолик опус садржаја: он је писао песме, писао и режирао драме, појављивао се у филмовима, уређивао уметнички часопис ЛЕФ и производио агитпроп плакате у знак подршке Комунистичкој партији током Грађанског рата у Русији 1917–1922. Иако је рад Мајаковског редовно показивао идеолошку и патриотску подршку идеологији бољшевика и велико дивљење према Владимиру Лењину, његов однос са совјетском државом увек је био сложен и често буран. Мајаковски се често нашао у сукобу са све већим укључивањем совјетске државе у културну цензуру и развојем државне доктрине социјалистичког реализма. Дела која су критиковала или сатирала аспекте совјетског система, попут песме „Разговор са порезником о поезији” (1926), и драма „Стеница” (1929) и Купатило (1929), наишла су на ниподаштавање совјетске државе и књижевног естаблишмента.
Мајаковски је 1930. године преминуо извршивши самоубиство. Иако су Мајаковског раније оштро критиковали совјетски владини органи, попут Руског удружења пролетерских писаца (РАПП), генерални секретар ЦК КПСС Јосиф Стаљин описао је Мајаковског након његове смрти као „најбољег и најталентованијег песника наше совјетске епохе”.
Биографија Пошао је у сликарску школу, био затворен због социјалистичке агитације, одушевљено прихватио Октобарску револуцију и ставио у њену службу свој песнички и сликарски таленат. Песнички рад почео је као футуриста, стојећи уједно на челу тога покрета. Настојао је да створи нову поезију која би одговарала урбаном, а затим и револуционарном раздобљу историје Русије и човечанства. Увео је у поезију вулгаризме, жаргонске речи, намерно грубе антиестетизме, стварао властите кованице, служио се врло често игром речи, дотада непознатим метафорама, а посебно је волео хиперболе.
Разбио је традиционалну ритмичку структуру стиха и створио нови, у графичком слогу "степенасти" стих, који посебно погодује ставу реторичког песника који се директно обраћа великом аудиторијуму. Смисао такве поезије одвео га директно на револуционарну трибину, митинг. Експерименталну лирику следе велике лирске поеме монолошког типа "Облак у панталонама“, „Рат и свет“, „Човек“. Стављајући поезију свесно у службу револуције, писао је агитацијске песме ("Леви марш"), сценско дело на тему револуције с библијским мотивима "Мистерија Буфо".
Својим делом извршио је велики утицај на развој совјетске поезије, а деловао је и на песнике изван СССР (Арагон, Бехер, Вапцаров и др.)
Оснивач руског футуризма Мајаковски је био један од оснивача руског футуризма. Године 1912. појавио се "Шамар јавном укусу", манифест руског футуризма, који су потписали: Давид Бурљук, Александар Кручоних, Владимир Мајаковски и Виктор Хлебњиков. Увео је нове жанрове поеме: лирске репортаже, лирско-епске поеме, лирско-фантастичне поеме.
Трагична смрт Живео је снажним, динамичним и пуним животом човека и песника, а умро је тихо и повучено: претпоставља се да се убио априла 1930. године. Тај његов чин остао је тајна. Песник је јавно изјавио "Мрзим све оно где се смрт јавља и снује! Обожавам живот па ма какав био." Он је осудио самоубиство песника Сергеја Јесењина, али је у опроштајном писму написао: "Ово није начин (другима га не препоручујем), али ја немам излаза."
Дела
Поеме Облак у панталонама (, 1915) Флаута-кичма (, 1915) Рат и свет (, 1917) Човек (, 1918) 150 000 000 (1921) О томе (, Pro eto, 1923) Владимир Илич Лењин (, 1924) Летећи пролетер (, 1925) У реду! (, 1927) На сав глас (1930) Рат и свет Човек Леви марш
Песнички циклуси и збирке Први (, 1912–1924, 22 поеме) Ја (, 1914, 4 поеме) Сатире. 1913–1927 (23 поеме, укључујући „Узми то!”, 1914) Рат (, 1914–1916, 8 поема) Лирика (, 1916, , 1916, 3 поеме) Револуција (, 1917–1928, 22 поеме, укључујући „Оде револуцији”, 1918; „Леви марш”, 1919) Свакодневни живот (, 1921–1924, 11 поема, укључујући „На ђубрету”, 1921, „Поновне конференције”, 1922) Уметност комуне (, 1918–1923, 11 поема, укључујући „Наредба војсци уметности”, 1918) Агитпоеме (, 1923, 6 поема, укључујући "The Mayakovsky Gallery") Запад (, 1922–1925, 10 поема, укључујући "How Does the Democratic Republic Work?", and the 8-poem Paris cycle) Америчке поеме (, 1925–1926, 21 поема, укључујући „Бруклински мост”) О поезији (, 1926, 7 поема, укључујући „Разговор са порезником о поезији”, „За Сергеја Јесењина”) Сатире. 1926 (, 1926. 14 поема) Лирика. 1918–1924 (. 12 поема, укључујући "Ја волим", 1922) Публицистика (, 1926, 12 поема, укључујући „За другове Нета, пароброд и човек”, 1926) Дечија соба (, 1925–1929. 9 поема за децу, укључујући „Шта је добро, а шта лоше”) Поеме. 1927–1928 (56 поема, укључујући „Лењин са нама!”) Сатире. 1928 (. 1928, 9 поема) Културна револуција (, 1927–1928, 20 поема, укључујући „Пиво и социјализам”) Агит…(, 1928, 44 поеме, укључујући „'Јид'”) Путеви (, 1928, 11 поема) Први од пет (, 1925, 26 poems) Напред-назад (, 1928–1930, 19 поема, укључујући „Песма совјетског пасоша”) Страшан смех (, 1922–1930; више од 100 поема, објављено постхумно, 1932–1936) Поеме, 1924–1930 (. 1924–1930, укључујући „Писмо другу Кострову о суштини љубави”, 1929) Ко ја треба да постанем? (, Кеб бит'?, објављено постхумно 1931, поема за децу, илустровао Н. А. Шифрин)
Драме Владимир Мајаковски (1913) Хладан туш (1930), где се руга совјетској бирократији Владимир Мајаковски (. Титловано: Трагедија, 1914) Баф мистрерије (, 1918) Стеница (, 1929) Бања (. 1930) Москва гори 1905 (. 1905, 1930)
Есеји и скице Моје откриће Амереке (, 1926), у четири дела Како правити стихове (, 1926)
Остала дела Мистерија Буфо Шамар јавном укусу (1912)
Галерија
Референце
Литература
. . Charters, Ann & Samuel. I love : the story of Vladimir Mayakovsky and Lili Brik (Farrar Straus Giroux, NY, 1979). . . . (Cleveland, 1960). . Trans. Guy Daniels. (Evanston, Il). . (Edinburgh, 1986). Mayakovsky, Vladimir (comp. and trans. Herbert Marshall). Mayakovsky and his poetry (Current Book House, Bombay, 1955). . . Mayakovsky, Vladimir (ed. Bengt Jangfeldt and Nils Ake Nilsson). Vladimir Majakovsky: Memoirs and essays (Almqvist & Wiksell Int., Stockholm 1975). Novatorskoe iskusstvo Vladimira Maiakovskogo (trans. Alex Miller). Vladimir Mayakovsky: Innovator (Progress Publishers, Moscow, 1976). . Nyka-Niliūnas, Alfonsas. Keturi vėjai ir keturvėjinikai (The Four Winds literary movement and its members), Aidai, 1949, No. 24. . Shklovskii, Viktor Borisovich. (ed. and trans. Lily Feiler). Mayakovsky and his circle (Dodd, Mead, NY, 1972). . . (trans. Richard Schaaf) Volk, Craig, "Mayakovsky Takes The Stage" (full-length stage drama), 2006 and "At The Top Of My Voice" (feature-length screenplay), 2002. .
Спољашње везе
Биографија
Vladimir Mayakovsky Archive at marxists.org English translations of three early poems English translation of two poems, "So This is How I Turned Into a Dog” and “Hey!” English translation of “To His Beloved Self….” Rhymed English translation of „Backbone Flute” Includes English translations of two poems, 127–128 A recording of Mayakovsky reading "An Extraordinary Adventure..." in Russian, English translation provided "A Show-Trial," an excerpt from Mayakovsky: A Biography by Bengt Jangfeldt, 2014. Isaac Deutscher, The Poet and the Revolution, 1943. Chapter on Russian Futurists incl Mayakovsky in Trotsky's Literature and Revolution The 'raging bull' of Russian poetry article by Dalia Karpel at Haaretz.com, 5 July 2007
The State Museum of V.V. Mayakovsky at Google Cultural Institute
The Motherland will Notice her Terrible Mistake: Paradox of Futurism in Jasienski, Mayakovsky and Shklovsky
Категорија:Рођени 1893. Категорија:Умрли 1930. Категорија:Руски књижевници Категорија:Самоубице Категорија:Руски марксисти