мини|десно|220п|Тврђава 2016. године мини|десно|220п|Тврђаве 1906. године десно|мини|220п|Жабљак, 1860. године (Илустрација неп. аутора у француском часопису). десно|мини|220п|Положај тврђаве у близини Скадарског језера Жабљак је острвска тврђава у Скадарском језеру у близини ушћа Мораче. Претпоставља се да је Жабљак основан током -{X}- века, док прва позната писана сведочанства о њему потичу из средине -{XV}- века. Био је у поседу властелинске породице Црнојевића, па је по томе и добио назив. У време када се Зета налазила у саставу српске деспотовине, ово је утврђење било под влашћу Стефана Лазаревића а касније Ђурђа Бранковића.

Након тога постаје престоница Црнојевића, до 1478. године, када га заузимају Османлије. Жабљак Црнојевића је био опасан јаким бедемима са кулама, а имао је једну капију. У граду су се осим двора Црнојевића налазили: црква Св. Ђорђа (у време Османлија претворена у џамију) стамбени и војни објекти, као и складишта за робу и цистерна за воду. Од стране Црногораца Жабљак је освојен и попаљен шездесетих година -{XIX}- века, а године 1878. одлуком Берлинског конгреса, враћен је Црној Гори. До остатака утврде се може доћи од Голубоваца, копненим путем, кад вода није висока.

Павле Ровински је записао детаље привременог ослобађања Жабљака од стране Цеклињана 1835. 12 јунака је неколико дана држала тврђаву, док је Његош, на притисак великих сила, понајвише Русије, није вратио Турцима. Да би се јунаци попели до тврђаве требало је измјерити висину. У тврђаву је код жене Јусуф-аге, диздаревог брата, долазила једна Цеклињанка, да би јој понешто продала. Једном су повеле разговор који је град виши, Жабљак или Ријечки град (Ријека Црнојевића). Жена Јусуф аге је бацила клупко конца и тако су измјериле висину, па је Цеклињанка тако исто требала измјерити висину Ријечке тврђаве. По тој мјери Цеклињани су посјекли највећу јасику коју су нашли и од ње направили стубе. Кењо Станков је водио 12 људи. Када се Кењо попео, осталима је спустио свој појас и ноћу су сви тихо ушли у тврђаву. Одгурнуо је стубе и дошавши до капије, свезали су стражу, Јусуф-агу и диздара, Јакуп-агу. Турска војска извана је нападала тврђаву, а Црногорцима је у помоћ дошло 200 ратника из Рваша, које је предводио Вук Љешевић. Црногорци су побиједили.

И у доба књаза Данила, 130 Црногораца су исто преко стуба заузели Жабљак.

Као трофеј након победе, Цеклињани су са тврђаве на Цетиње понели два топа, назвали их Крњо и Зеленко, а на Зеленку је Његош дао урезати: „Црногорци кад оно витешки, Жаблѧк тверди турски похараше, Онда мене старца заробише, на Цетинѣ Србско довукоше. Мѣсеца марта 10 1835”. Цетињски манастир је било мјесто где су топови били до 1916. године, када су их аустријски окупатори однели у Беч. Топови су враћени након Другог светског рата, и од тада су смештени у Биљарди.

Референце

Литература

- encoding: Cyrilic (Windows-1251)

Категорија:Тврђаве у Црној Гори Категорија:Српске тврђаве Категорија:Српске престонице Категорија:Бивши главни градови Црне Горе