Џозеф Радјард Киплинг (; Бомбај, 30. децембар 1865 — Лондон, 18. јануар 1936), био је енглески књижевник, новинар, писац кратких прича, песник и романописац.
Киплингова дела фикције укључују романе Књига о џунгли . Ким (1901) и многе кратке приче укључујући Човек који би био краљ (1888)"The Man who would be King". Notes on the text by John McGivering. kiplingsociety.co.uk. Његове песме укључују Мандалај (1890), Гунга Дин (1890), Богови наслова (1919), Терет белог човека (1899) и Ако (1910). Сматра се једним од највећих иноватора када се ради о уметности кратких прича;Rutherford, Andrew (1987). General Preface to the Editions of Rudyard Kipling, in "Puck of Pook's Hill and Rewards and Fairies", by Rudyard Kipling. његове књиге за децу су класици дечје књижевности, а један је критичар описао Киплингов рад као представу „свестраног и сјајног наративног дара.“
Киплинг је био један од најпопуларнијих писаца у Уједињеном Краљевству, како прозе тако и стихова, крајем 19. и почетком 20. века.Rutherford, Andrew . General Preface to the Editions of Rudyard Kipling, in "Puck of Pook's Hill and Rewards and Fairies", by Rudyard Kipling. Хенри Џејмс је рекао: „Од свих људи које сам икада упознао, Киплинг се мени лично чини као најпотпунији геније, као неко ко се разликује од обичних интелектуалаца.“ 1907. године, када је имао 42 године, добио је Нобелову награду за књижевност, што га је учинило првим писцем на енглеском језику који је добио ту награду, као и најмлађим добитником исте до данас.Alfred Nobel Foundation. "Who is the youngest ever to receive a Nobel Prize, and who is the oldest?". Nobelprize.com. p. 409. Archived from the original on 25 September 2006. Приступљено 30 September 2006. У неколико наврата био је предложен за британског песничког лауреата, као и за витеза, што је он одбио.Birkenhead, Lord. (1978). Rudyard Kipling, Appendix B, "Honours and Awards". Weidenfeld & Nicolson, London; Random House Inc., New York
Његова будућа репутација мењала се у складу с политичком и социјалном климом тог добаLewis, Lisa. Introduction to the Oxford World's Classics edition of "Just So Stories", by Rudyard Kipling. Oxford University Press. pp.xv-xlii. Quigley, Isabel. Introduction to the Oxford World's Classics edition of "The Complete Stalky & Co.", by Rudyard Kipling. , а супротстављени ставови о њему као резултат тога настављали су се кроз већи део 20. века.Sandison, Alan. (1987). Introduction to the Oxford World's Classics edition of Kim, by Rudyard Kipling. Oxford University Press. pp. xiii–xxx. Џорџ Орвел је држао Киплинга за „џинго империјалисту“ објашњавајући да је „морално неосетљив и естетски одвратан”.Orwell, George (30 September 2006). "Essay on Kipling". Archived from the original on 18 September 2006. Приступљено 30 September 2006. Књижевни критичар Даглас Кер је написао: „[Киплинг] је и даље аутор који може да инспирише страствено неслагање и његово место у књижевној и културној историји далеко је од устаљеног. Али како доба европских империја јењава, он се препознаје као неупоредив, ако не и контроверзан тумач тога како је доживљавана империја. То, као и све веће признање његових изванредних наративних дарова, чине га силом са којом се треба обрачунати.“Douglas Kerr, University of Hong Kong (30 May 2002). "Rudyard Kipling." The Literary Encyclopedia. The Literary Dictionary Company. 26 September 2006.
У детињству је научио хинду језик, похађао је војну школу у Девонширу, а 1933. вратио се у Индију и радио као новинар. Путовао је у Јапан, Америку и Јужну Африку. С једнаким жаром деловао је у књижевном и политичком животу Британије. Године 1907, добио је Нобелову награду за књижевност. Његова проза доноси изузетну слику индијског живота и света британских војника, с посебним смислом за свет деце и животиња. Био је заговорник британског империјализма, а као отеловљење колонијализма немилосрдно је карикиран и пародиран. Најчитанија и најзначајнија његова „Књига о џунгли“ карактерише изванредно познавање тајанствене Индије и света животиња.
Дела „Баладе из касарне“ „Припросте приче с планине“ „Сабласна рикша и друге приче“ „Књига о џунгли“ „Ким“ „Светлост се угасила“ „Ако“
Детињство Радјард Киплинг је рођен 30. децембра 1865. у Мумбају, у председништву Британске Индије, од мајке Алис Киплинг (дев. Макдоналд) и оца Џона Локвуда Киплинга.Carrington, C.E. (Charles Edmund). . Macmillan & Co. Алис (једна од четири изузетне сестре) била је живахна жена за коју би лорд Даферин знао рећи: „Досада и госпођа Киплинг не могу да постоје у истој просторији.“"My Rival" 1885. Notes edited by John Radcliffe. kiplingsociety.co.uk Локвуд Киплинг, дизајнер скулптура и грнчарије, био је директор и професор архитектонске скулптуре у новооснованој школи уметности „Sir Jamsetjee Jeejebhoy School of Art“ у Мумбају.
Џон Локвуд и Алис су се упознали и почели забављати 1863. године на Радјардском језеру у Радјарду, у Стафорширу у Енглеској. Венчали су се и преселили у Индију 1865. године. Били су толико очарани лепотом подручја Радјардског језера да су своје прво дете назвали по њему. Две Алисине сестре удале су се за уметнике: Џорџијана је била удата за сликара Едварда Берна-Џоунса а њена сестра Агнес за Едварда Поинтера. Најпознатији Киплингов рођак био је његов брат од тетке, Стенли Болдвин, који је три пута био премијер, заступник Конзервативне партије, у двадесетим и тридесетим годинама 20. века.thepotteries.org (13 January 2002). "did you know ..." The potteries.org. Retrieved 2 October 2006.
Киплингова рођена кућа у кампусу ЈЈ школе уметности у Мумбају се дужи низ година користила као деканова резиденција. Иако колиба носи плакету која је наводи као место Киплинговог рођења, постоји могућност да је оригинална колиба срушена пре више деценија те да је нова изграђена на њеном месту.Sir J.J. College of Architecture (30 September 2006). "Campus". Sir J. J. College of Architecture, Mumbai. Archived from the original on 28 July 2011. Retrieved 2 October2006. Неки историчари и конзерватори такође сматрају да бунгалов обележава локацију која је само близу куће Киплинговог рођења пошто је бунгалов саграђен 1882. године – око 15 година након што је Киплинг рођен. Заправо, Киплинг је изгледа тако рекао декану када 1930.те године посетио ЈЈ школу.Aklekar, Rajendra (12 August 2014). "Red tape keeps Kipling bungalow in disrepair". Mumbai Mirror. Retrieved 7 August 2015.
Судећи по Бернис М. Марфи, „Киплингови родитељи су се сматрали „Англо-Индијцима“ (израз који се користио у 19. веку за људе британског порекла који живе у Индији), самим тим би се тако сматрао и њихов син, иако је већи део свог живота провео негде другде. Сложена питања идентитета и националне припадности ће се истакнути у његовој фикцији.“Murphy, Bernice M. (21 June 1999). "Rudyard Kipling – A Brief Biography". School of English, The Queen's University of Belfast. Archived from the original on 14 November 2012. Retrieved 6 October 2006.
Образовање у Британији Киплингови дани „снажног светла и таме“ у Мумбају завршили су се када је имао пет година.Kipling, Rudyard (1935). "Something of Myself". Archived from the original on 23 February 2014. Retrieved 6 September 2008. Као што је то био обичај у Британској Индији, он и његова трогодишња сестра Алис („Трикс“) одведени су у Уједињено Краљевство — у њиховом случају у Саутси, у Портсмуту — да живе са паром који је удомљавао децу британских држављана који су службовали у Индији.Pinney, Thomas (2011) . "Kipling, (Joseph) Rudyard (1865–1936)" Oxford Dictionary of National Biography (online ed.). Oxford University Press. У наредних шест година (од октобра 1871. до априла 1877. године) деца су живела са паром, капетаном Прајсом Агаром Холовејем, официрем при трговачкој морнарици, и Саром Холовеј, у њиховој кући у улици Кемпбел Роуд број 4, у Саутсију.Pinney, Thomas (1995). "A Very Young Person, Notes on the text" . Cambridge University Press. Retrieved 6 March 2012.
У јануару 1878, Киплинг је примљен у „United Services Colege“ у Вестворд Хоу у Девону, школу која је основана неколико година раније за припрему дечака за војску. Школа му је у почетку била јако тешка, али је у њој касније стекао добре пријатеље и обезбедила му је сценографију за приче из школских дана Stalky&Co. (1899) У том периоду Киплинг је упознао и заљубио се у Флоренс Гарард, која му је касније постала инспирација за Мејзи у првом роману Светлост се угасила (1891)
Повратак у Британију Пред крај школовања, одлучено је да Киплинг нема академску способност да студира на Универзитету у Оксфорду. Његови родитељи нису имали средстава да га финансирају, тако да му је отац нашао посао у Лахору где је био директор уметничке школе „Мајо“, као и кустос Лахорског музеја. Киплинг је требало да постане помоћник уредника једних малих локалних новина „Civil&Military Gazette“. За Индију је отпловио 20. септембра 1882. године, а у Мумбај је стигао 18. октобра.
Повратак у Лондон Одлучио је да се опроба у Лондону, књижевном центру британске империје. Дана 9. марта 1889. године Киплинг је напустио Индију, путујући прво у Сан Франциско преко Рангуна, Сингапура, Хонгконга и Јапана. Киплинг је био јако импресиониран Јапаном, написао је да су Јапанци "љубазни и културни људи".
Киплинг је затим путовао кроз Сједињене Државе, писао је чланке за Пионир који су касније објављени у „From Sea to Sea and other Sketches, Letters of travel“.Pinney, Thomas (eds) . Macmillan & Co., London and NY
Започео је путовања по Америци у Сан Франциску, затим је отпутовао северно у Портланд, у Сијетл, па у Канаду, у Викторију и Ванкувер, у Британску Колумбију, преко Медисин Хета па назад у САД у Национални парк Јелоустун, затим источно до Омахе, потом у Чикаго, а касније на Нијагарине водопаде, Торонто, па у Вашингтон, Њујорк и Бостон.
Током овог путовања упознао је Марка Твена у Елмири и био је веома импресиониран њиме.
Лондон У Лондону, часописи су прихватили неколико Киплингових прича. Такође је пронашао место где ће провести наредне две године, у Улици Вилијерс, у близини Черинг Кроса, у згради која је касније названа „Киплингова кућа“.
У нередне две године објавио је роман Светлост се угасила, доживео је нервни слом, и упознао је америчког писца и издавачког агента Волкота Балестиера с којим је сарађивао на роману Наулака. На савет доктора, 1891. године Киплинг се укрцава на још једно путовање где посећује Јужну Африку, Нови Зеланд и опет Индију.
Прекинуо је план да Божић проведе са својом породицом у Индији када је чуо за изненадну Балестиерову смрт од тифусне грознице и одмах је одлучио да се врати у Лондон. Пре његовог повратка, он је искористио телеграм да затражи останак код Волкотове сестре Каролине Стар Балестиер коју су звали Кери, а коју је упознао годину дана раније и са којим је очигледно имао романсу. У међувремену, крајем 1891. године, његова збирка кратких прича о Британцима у Индији, Life's Handicap, објављена је у Лондону.
Дана 18. јануара 1892. године, Кери Балестиер (29 година) и Радјард Киплинг (26 година) су се венчали у Лондону, у англиканској цркви Свих Душа у Лангам Плејсу.
Сједињене Америчке Државе Киплинг и његова жена су се усредсредили на медени месец који ће их прво одвести у Сједињене Државе (укључујући и одлазак на породично имање Балестиерових близу Братлбороуа, у Вермонту), а потом у Јапан. Када су стигли у Јокохаму, открили су да њихова банка „Банкарска корпорација Њу Оријентал“ пропала. Како су сазнали за овај губитак на путовању, вратили су се у САД, назад у Вермонт. Кери је тада већ била трудна са првим дететом па су изнајмили једну кућицу на фарми у близини Братлбороуа за десет долара месечно.
Посете Јужној Африци Почетком 1898. године, Киплинг је отпутовао у Јужну Африку на зимски одмор, чиме је почела годишња традиција која је (осим следеће године) трајала до 1908. Увек су боравили у "Вулсеку", у кући на имању Сесила Роудса у Грут Шуру (где се данас налази студентска резиденција Универзитета у Кејптауну.)"Something of Myself", pub. 1935, South Africa Chapter