Теодора (, око 490 — 28. јун 548) била је византијска царица и супруга цара Јустинијана, као и његова најближа сарадница и саветница преко двадесет година.
Она је била скромног порекла и постала је царица када је њен муж постао цар 527. године. Била је један од његових главних саветника. Теодора је светица у Источној православној цркви и Оријенталној православној цркви, помен се обележава 28. јуна.
Услед Прокопијеве „Тајне историје“ Теодора је превасходно остала упамћена као куртизана која се узнела до царског трона.Garland. стр. 11, Гарланд запажа да је Теодора једна од ретких личности из византијске историје позната у широј јавности пре свега због скандалозних вести сачуваних у „Тајној историји“. Ауторка овај феномен објашњава између осталог и данашњом културом жуте штампе.
Младост Порекло
О Теодориној години рођења и пореклу може се само нагађати. У науци се обично узима да је била петнаестак година млађа од супруга Јустинијана I, дакле рођена је око 497. годинеGarland. стр. 11. -{Browning}-, 65; Браунинг додаје да Теодора никада није открила јавно своје године.. Царичина породица била је, по традицији коју је забележио око 1320. историчар цркве Нићифор Калист, пореклом са Кипра. Међутим, различити извори настали после 6. века, бележе као Теодорин завичај Александрију и малоазијску област Пафлагонију. По сиријским изворима Теодора је била ћерка локалног монофизитског свештеника из Дамана код Калиника на Еуфрату.-{PLRE III, vol. B,}- . Међу модерним историчарима је теза о Теодорином пореклу одавно повезана са могућом књижевном тенденцијом да се царица која је успела да заведе средовечног Јустинијана повеже са Кипром, родним местом старогрчке богиње љубави Афродите. Иако извори то не спомињу, Теодорина породица је можда била и из престоног Константинопоља . Највећи број података о Теодориној младости пружа већ поменута Прокопијева „Тајна историја“. По Прокопију, Теодора је потицала из најнижег сталежа, сталежа који су чинили циркуски забављачи, уличарке и ослобођени робови. По Теодосијевом законику чији су закони још увек били на снази почетком 6. века, такви људи су били трајно обележени ниским пореклом и проказаним занимањима у толикој мери да им је ускраћиван приступ црквама и све до самрти свете тајне крштења и причешћа. Разне сценске уметности попут пантомиме и плеса биле су јако популарне широм Источног римског царства 6. века, али су сами извођачи били приковани за само дно друштвене лествице, док је закон, још од Диоклецијанове владе прописивао да се занимање мора преносити унутар исте породице са колена на коленоEvans. стр. 14-15, са фуснотама..
Борба за опстанак мини|лево|Царица Теодора, детаљ мозаика Царица Теодора и њена свита из цркве Сан Витале у Равени (547. година). По Тајној историји, Теодорин отац Акакије био је радио као чувар медведа за рачун деме Зелених на цариградском хиподрому. Прерано је умро (негде око 500. године) и оставио удовицу, бившу забављачицу чије нам име није забележено, са три ћерке од којих је најстарија, Комито, тек била напунила седам година. У покушају да задржи место чувара медведа у породици, мајка се брзо преудала, а затим је све три ћеркице, Комито, Теодору и Анастасију, извела пред руљу Зелених покушавајући да гане њихове поглаваре. Међутим, девојчице су исмејане, положај чувара медведа је препуштен особи са најдубљим џепом, а Теодора је временом постала заклети непријатељ Зелених. Најзад, Плави су се смиловали на сиротице и Теодорин очух је постављен за њиховог чувара звери. Да би издржавала породицу мајка је своје ћерке брзо увела у забављачки посао и у његове добре и лоше стране. Теодора је стасала уз старију сестру Комито и већ као девојчица се прославила као пантомимичарка. Када је одрасла наступала је готово нага као пантомимичарка у скарадној представи инспирисаној старогрчким митом о Леди и лабуду. Прокопије додаје да је исто тако била позната и као проститутка високог ранга — куртизана (). Поред Прокопија, који је био изразито ненаклоњен Теодори, и Јован Ефески, титуларни монофизитски епископ Ефеса и историчар цркве, који је спадао у царичине штићенике, описао ју је као „Теодору из јавне куће“ () .
Сусрет са Јустинијаном
У младости добила је ћеркицу, а касније и сина по имену Јован ()Evans. стр. 16, је сматрао да је цела прича о Теодорином сину Јовану, који је наводно ишчезао пошто је покушао да се приближи биолошкој мајци, која је већ постала царица, највероватније измишљена прича. Аутор такође поставља питање зашто је Теодора прихватила и јавно удала ванбрачну ћерку, а са друге стране уклонила нелегитимног сина., а у неколико наврата је и прекидала трудноћу. Најзад, постала је љубавница Хекебола, намесника Пентапоља у данашњој Либији (вероватно око 520), али се са њим бурно растала. Можда је све био део њеног плана да се као Хекеболова пратиља спасе даљег боравка у позоришту . Преостало јој је да се на све начине домогне Цариграда. Прво је отишла у Александрију, где је наставила са најстаријим занатом на свету, али је у египатској метрополи вероватно упознала и монофизитско учење и његове проповеднике, подвижнике и светитеље. По коптској традицији забележеној у 7. веку лично је упознала монофизитског патријарха Тимотеја III који је постао њен духовник. У Александрији је тако оставила стари живот блуднице иза себе, а у Антиохији у Сирији се десио други важан преокрет. Упознала је извесну плесачицу у служби Плавих, Македонију, која је у исто време била и достављач у служби царске тајне полиције. Македонија је изгледа врбовала Теодору и затим је у Цариграду упознала са великим покровитељем деме Плавих, Петром Сабатијем (), будућим Јустинијаном, сестрићем цара Јустина IBrowning, 39-40. 63-65. Јустинијан још увек није јасно био одређен за Јустиновог наследника. Као покровитељ Плавих могао је да изазива и смирује уличне изгреде у Константинопољу и тако демонстрира своју популарност и утицај у престоници.. У време када је упознала Јустинијана, по традицији раног 8. века, Теодора је у једној цариградској уџерици водила частан и сиромашан живот преље.
Августа
Удаја
Теодорина прошлост и порекло нису били тајна у Цариграду, као и њене симпатије према монофизитима. Јустинијан је изгледа искрено заволео Теодору, али је стари закон Константина I онемогућавао особама из сенаторског сталежа да ступе у брак са бившим глумицама и робињама које су законски биле дефинисане као „жене без части“. Поред тога, и супруга цара Јустина, строга Еуфемија оштро се противила Јустинијановој женидби, не толико због Теодориног порекла, пошто је и сама била у младости робиња која је променила неколико господара, већ можда због склоности ка монофизитизму Јустинијанове изабранице . Међутим, стара царица је умрла 524. године и Константинов закон је укинут већ 525. године. Теодора се убрзо затим удала за Јустинијана са којим је већ живела у цариградској Хормиздиној палати. Када се Јустиново здравље бесповратно погоршало, стари цар је 1. априла 527. крунисао Јустинијана и Теодору. Јустин је преминуо 1. августа исте године а Јустинијан је постао нови август.
Двор: савезници и непријатељи мини|Јустинијан I, детаљ мозаика „Цар Јустинијан и његова свита“ у цркви Сан Витале у Равени (547). Теодорина моћ почивала је на власти и попустљивости њеног супруга. Након што јој је муж крунисан, Теодора је добила титулу августе, уобичајену за царске супруге и сестре. Сама титула је била симболична, али у време царева слабих личности, попут Аркадија или Теодосија II, царице су преузимале важну улогу у политици, администрацији и верским пословима. Сада су се на престолу нашле две амбициозне и властољубиве особе, често супротстављених погледа по многим питањима, али исто тако и пуне обостраног поштовања . Као царева саветница, Теодора је била драгоцена пре свега из два разлога. Познавала је начин живота и размишљања цариградске светине, најнижих слојева престонице. Са друге стране, још пре 527. постала је заштитница монофизита, следбеника јеретичког учења осуђеног 451. у Халкидону на Четвртом васељенском сабору. Јустин I је покренуо прогон монофизита у источним провинцијама, док је његов наследник Јустинијан, иако убеђени присталица православља, прижељкивао компромис. Као доброчинитељ монофизита Теодора је имала важну улогу у одржавању крхке равнотеже и омекшавању царске политике.
По ступању на престо, Теодора, ћерка забављача и супруга потомка балканских сељака, осетила је непријатељство и презир старе престоничке аристократије. Међутим, ни по успону до царске круне, није заборавила своје старе пријатеље. Сестру Комито богато је удала за војсковођу Сита, а стару пријатељицу Антонину за будућег освајача Вандалске краљевине, Велизара. Своју ванбрачну ћерку удала је за једног од припадника породице некадашњег цара Анастасија I, Јустиновог претходника. На двор је са собом довела и своје три другарице, некадашње глумице. Међу Теодорине верне сараднике спадао је и евнух Нарзес, надзорник царске ложнице. Ипак, царица је имала и неколико противника, пре свих Јована Кападокијског, способног и бескрупулозног Јустинијановог „министра финансија“, човека који се није устручавао да све каже царском пару у лице. Поред тога, Теодора није имала поверења у људе који су имали огромно богатство, утицај и славу попут Јована Кападокијског, Велизара и војсковође Германа, Јустинијановог брата од тетке. У случају Германа, који је био најочигледнији Јустинијанов наследник, Теодора се потрудила да спречи његову децу да склопе брачне везе са супружницима сличног друштвеног статуса како не би могли једног дана да се надмећу са њеном породицомО Теодори и Герману: -{Evans}-. .
Допринос царевом законодавству
На цариградском двору Теодора је увела врло строг и крут церемонијал. Јустинијан је ценио њен савет и изгледа да ју је третирао као свог савладара. У новели 51 из 535. Теодора је названа „нашом најпобожнијом супругом коју нам је даровао Бог“. Великодостојници су по ступању на дужност полагали заклетву верности и августу и августи. Церемонијал који је уведен од Јустинијановог доласка на престо предвиђао је да сви сенатори, без обзира на ранг, приликом сусрета са царским паром падају на ничице. Теодора је наводно инсистирала да се уместо традиционалних титула цара и царице тј василевса и василисе, сви редом обраћају њој и њеном мужу као деспини и деспоту тј господарици и господаруGarland. стр. 20. Титула господара тј домина () или деспота () постала је и званично део царске титулатуре од Диоклецијанове владе (284—305), мада је повремено коришћена још од владавине Калигуле (37–41) по узору на владаре хеленистичког истока..
Јустинијан је био велики законодавац и неколико закона које су у његово време били донесени у циљу заштите жена можда су управо били инспирисани од стране његове супруге. Глумице које су напустиле сцену нису могле бите силом задржаване, жене су добиле право да поседују и наслеђују имовину, а будући мужеви су морали да обезбеде својим невестама дар у висини вредности њихових мираза. Закон из 535. забранио је проституцију у Цариграду, трговину женама, протерао је подводаче из града и наложио затварање јавних кућа. Теодора је, по хроничару Јовану Малали, сазвала трговце робљем, откупила све жене и поделила им ситне дарове у одећи и новцу. Сама царица је подигла на азијској обали Босфора манастир назван Покајање у коме су бивше проститутке живеле као монахиње .