thumb|250п|Вилхелм Аполинарис де Костровицки

Вилхелм Аполинарис де Костровицки, познатији под псеудонимом Гијом Аполинер (; Рим, 26. август 1880 — Париз, 9. новембар 1918), био је француско-италијански песник, писац и драматург, пољског порекла.

Аполинер се сматра једним од најистакнутијих песника раног 20. века, као и једним од најстраственијих бранилаца кубизма и праоцем надреализма. Приписује му се да је 1911. сковао термин „кубизам“Daniel Robbins, 1964, Albert Gleizes 1881 – 1953, A Retrospective Exhibition, Published by The Solomon R. Guggenheim Foundation, New York, in collaboration with Musée National d'Art Moderne, Paris, Museum am Ostwall, Dortmund да би описао уметнички покрет у настајању, термин орфизам 1912. и термин „надреализам“ 1917. да би описао радове Ерика Сатија. Писао је песме без интерпункције покушавајући да буде одлучно модеран по форми и по теми. Аполинер је написао једно од најранијих надреалистичких књижевних дела, драму The Breasts of Tiresias (1917), која је постала основа за оперу Франсиса Пуланка из 1947. Les mamelles de Tirésias.

Биографија мини|250п|Аполинеров надгробни споменик на париском гробљу Père Lachaise

Аполинер је рођен у Риму. О оцу се зна само да је био италијанско-швајцарски дипломата. Више се не зна јер га је он напустио одмах након рођења. Мајка му је била пољска грофица и авантуристкиња Агнес де Костровицки. Као дете, често га је водила у Белгију, Италију и Монако. Ова културна разноликост утицала је на песника чији је рад утицао на ток 20. века и почетак скоро сваког тренда.

Ишао је у најбоље школе на Азурној обали и на другим местима. Након завршетка школовања упутио се у Париз, где је постао угледни члан заједнице боема на Монпарнасу. Постао је врло популаран и међу његовим пријатељима и сарадницима у овом периоду као што су: Пабло Пикасо, Мари Лоренсен, Гертруда Стајн, Марк Шагал, Марсел Дишан, Ерик Сати, Жан Кокто, Андре Бретон, Андре Лот, и други. Мари Лоренсен му је била и љубавница, а често ју је називао и својом музом.

Крајем 1909. или почетком 1910. Метзингер је насликао кубистички портрет Аполинера. У свом -{Vie anecdotique}-, 16. октобра 1911, песник је поносно написао: „Част ми је да будем први модел кубистичког сликара, Жана Метзингера, за портрет изложен у Салону независности (Salon des Indépendants)“. По Аполинеру, то није био само први кубистички портрет, већ и први велики портрет песника јавно изложен.

Дана 7. септембра 1911. године полиција га је ухапсила због сумње да је учествовао у крађи Мона Лизе, али је пуштен недељу дана касније.

Борио се и у Првом светском рату, а 1916. године задобио је тешку повреду главе, након које се никад у потпуности није опоравио. За време опоравка написао је своју драму „Сиса Тиресијина“. Током овог периода сковао је и реч надреализам у програму напомена за мјузикл „Парада“ Жана Коктоа и Ерика Сатија. Написао је:

Он је такође објавио и уметнички манифест, -{L'Esprit nouveau et les poètes}-. Аполинеров статус књижевног критичара је најпознатији и најутицајнији у свом признању Маркиза де Сада, чији радови су дуго били нејасни, али у то време постају популарни под утицајем дадаистичких и надреалистичких дешавања у Монпарнасу почетком 20. века, као „најслободнијег духа који је икад постојао“.

Писао је песме и прозу. Најпознатији је као песник (збирке „Алкохол“ и постхумно објављени „Калиграми“ где текст прави слику оног што је тема песме), а такође и као аутор еротских романа „Једанаест хиљада буздована“ (-{Les onzes milles verges}-), у којем се неколико пута појављују Срби (оба пола) као споредни карактери са којима јунак има секс, и „Искуства младог Дон Жуана“. Првом до смрти није хтео да призна ауторство.

Волео је да се елегантно облачи.

Умро је два дана пре краја Првог светског рата, са 38 година, у свом париском стану, од напада шпанске грознице.

Наследници су му Дејвид Херберт Лоренс и Хенри Милер.

Дела

Године 1900, написао је свој први роман Mirely, ou le petit trou pas cher (порнографски), који је на крају изгубљен. Аполинерова прва збирка поезије била је L'enchanteur pourrissant (1909), али је Alcools (1913) успоставио његову репутацију. Песме, делимично под утицајем симболиста, супротстављају старо и ново, комбинујући традиционалне песничке форме са модерним сликама. Године 1913, Аполинер је објавио есеј Les Peintres Cubistes, Méditations Esthétiques о кубистичким сликарима, покрету који је помогао да се дефинише. Такође је сковао термин орфизам да би описао склоност ка апсолутној апстракцији у сликама Роберта Делона и других.

Године 1907, Аполинер је објавио познати еротски роман Једанаест хиљада буздована (Les Onze Mille Verges).Patrick J. Kearney, A History of Erotic Literature, 1982, Karín Lesnik-Oberstein, , Manchester University Press. Званично забрањен у Француској до 1970. године, разна штампана издања су кружила много година. Аполинер никада није јавно признао ауторство романа. Још један еротски роман који му се приписује био је Подвизи младог Дон Хуана (Les exploits d'un jeune Don Juan), у којем 15-годишњи јунак има троје деце са разним члановима своје пратње, укључујући и своју тетку., Manchester University Press., Doubleday, 1961, Аполинеров поклон Пикасу оригиналног рукописа из 1907. био је један од уметникових најцењенијих поседа. По књизи је снимљен филм 1987.

Поезија Le Bestiaire ou Cortège d'Orphée, 1911 Алкохоли, 1913 Vitam impendere amori, 1917 Калиграми, poèmes de la paix et de la guerre 1913–1916, 1918 (објављено непосредно након његове смрти) Il y a..., Albert Messein, 1925 Julie ou la rose, 1927 Ombre de mon amour, 1947 Poèmes secrets à Madeleine, пиратско издањеn, 1949 Le Guetteur mélancolique, раније објављени радови, 1952 Poèmes à Lou, 1955 Soldes, раније необјављени радови, 1985 Et moi aussi je suis peintre, албум дртежа за Калиграме, из приватне колекције, објављено 2006

Фикција Mirely ou le Petit Trou pas cher (Mirely, or The Cheap Little Hole) (роман), 1900 (необјављено) "Que faire?" (What to Do?) (роман), 1900 (необјављен) Les Onze Mille Verges ou les amours d'un hospodar (The 11 Thousand Rods [Penises], or The Loves of a Hospodar) (роман), 1907 L'enchanteur pourrissant (The Enchanter Rotting) (роман), 1909 Les exploits d'un jeune Don Juan (The Adventures of Young Don Juan) (роман), 1911 La Rome des Borgia (The Rome of the Borgias) (роман), 1914 La Fin de Babylone (The Fall of Babylon) (роман) – L'Histoire romanesque 1/3, 1914 Les Trois Don Juan (The Three Don Juans) (роман) – L'Histoire romanesque 2/3, 1915 Le poète assassiné (The Murdered Poet) (приповетке), 1916 La femme assise (The Sitting Woman) (роман), 1920

Збирке кратких прича

L'Hérèsiarque et Cie (1910). The Heresiarch and Co., trans. Rémy Inglis Hall (1965) Le Poète assassiné (1916). The Poet Assassinated, trans. Matthew Josephson (1923, title story); trans. Ron Padgett (1968, unabridged) Les Épingles (1928). The Pins'

Драме Фарса Тиресијине дојке / Сиса Тиресијина, 1917 La Bréhatine, screenplay (колаборација са Андре Билом), 1917 Couleurs du temps, 1918 Casanova, published 1952

Чланци Le Théâtre Italien, илустрвана енциклопедија, 1910 Preface, Catalogue of 8th Salon annuel du Cercle d'art Les Indépendants, Musée moderne de Bruxelles, 1911. La Vie anecdotique, Chroniques dans Le Mercure de France, 1911–1918 Pages d'histoire, chronique des grands siècles de France, хроника, 1912 Les Peintres Cubistes, Méditations Esthétiques, 1913 La Peinture moderne, 1913 L'Antitradition futuriste, manifeste synthèse, 1913 Jean Metzinger à la Galerie Weill, Chroniques d'art de Guillaume Apollinaire, L'Intransigeant, Paris Journal, 27 May 1914 Case d'Armons, 1915 L'esprit nouveau et les poètes, 1918 Le Flâneur des Deux Rives, chronicles, 1918

Референце

Литература

Apollinaire, Marcel Adéma, 1954 Apollinaire, Poet among the Painters, Francis Steegmuller, 1963, 1971, 1973 Apollinaire, M. Davies, 1964 Guillaume Apollinaire, S. Bates, 1967 Guillaume Apollinaire, P. Adéma, 1968 The Banquet Years, Roger Shattuck, 1968 Apollinaire, R. Couffignal, 1975 Guillaume Apollinaire, L.C. Breuning, 1980 Reading Apollinaire, T. Mathews, 1987 Guillaume Apollinaire, J. Grimm, 1993

Спољашње везе

Званични сајт

-{Reading Apollinaire’s ‘Vendémiaire’, Cordite Poetry Review 2014}- -{Becker, Annette: Apollinaire, Guillaume, in: 1914-1918-online. International Encyclopedia of the First World War.}- -{Audio recordings of Apollinaire reading his poems "Le Pont Mirabeau", "Marie" and "Le Voyageur"}- -{English verse translation of Le Pont Mirabeau}-

-{Guillaume Apollinaire (poems in French and English)}- -{Les onze mille verges an e-book (in French)}- -{A digital rendition of Apollinaire's best known poem, "Il Pleut"}-

Категорија:Рођени 1880. Категорија:Умрли 1918. Категорија:Француски књижевници Категорија:Француски песници Категорија:Особе које су мењале име