Ново Ланиште је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2022. било је 507 становника (према попису из 2011. било је 618 становника), удаљено је 7 km од Јагодине. Кроз Ново Ланиште пролази железничка пруга Београд - Ниш, док Ауто-пут Београд - Ниш, пролази поред села.

Између Новог и Старог Ланишта протиче река Белица која се недалеко од села улива у Велику Мораву.

Овде се налазе Запис храст код цркве (Ланиште), Запис храст код старог гробља (Ланиште), Запис храст код старе цркве (Ланиште).

Занимљиво је,да и поред близине места од центра Јагодине од 1961.године, Ново Ланиште има константан велики одлив становништва и ниску стопу наталитета.Тако је од 1051 становника 1961.године ,последње године када је забележен природни прираштај,у годинама које су долазиле,село је губило око 10 становника годишње или око 100 између два пописа.Тенденција да ће доћи пада становништва на око 400 на наредном попису. Историја У Ланишту, на ободу села у потесу „Градац“, пронађени су докази о постојању људских насеља из времена Трибала, на прелазу из гвозденог у бронзано доба.

Данашње становништво Ланишта се углавном населило у времену Првог српског устанка, мада је село постојало и много раније, јер се помиње у више турских пописа насељених места из XVI века, као и аустријском попису из 1718. године.. Поред Цркве Великомученице Марине, пронађени су остаци темеља из XIII века, из времена династије Немањића, као и новац из тог периода.

Прво становништво Ланишта се населило у самој близини Велике Мораве у потесу „Криве баре“, али се због честих поплава померало даље од реке, док се један део становништва насељава на левој обали реке Белице испод брда. Тако да су се временом у Ланишту формирале три физички одвојена дела села, на десној обали реке Белице, Доња мала и на левој обали Горња мала и Обрешка мала (названа по досељеницима из села Обреж код Варварина). Своју прву цркву, посвећену Успењу Пресвете Богородице, Ланиште добија 1939. године. Према новинском напису, сељаци су 1935. копали на месту званом Црквине, пошто их је на то упутио сан једног старца, и након што су пронашли неке остатке почели зидање цркве, која је крајем године била покривена трском."Време", 4. јан. 1936

Из села је био генерал Вукоман Арачић (* 1850 - † 1915), по њему се железничка станица Ланиште, у периоду од 1919. до 1945. називала Арачићево."Време", 26. окт. 1935, стр. 5 и 6

Након Другог светског рата, општина Светозарево доноси одлуку да се Ланиште подели на два села и то Ново Ланиште (настаје од Горње Мале и Обрешке мале) и Старо Ланиште (настаје од Доње мале).

На попису из 1948. године село Ланиште пописано је по први пут одвојено, као Ново Ланиште и Старо Ланиште. Ова одлука СО Светозарево је озваничена у службеном гласнику НР Србије, 1955. године.

Географија мини|лево|Црква Свете великомученице Марине Само село се налази већим делом испод брда које се пружа као огранак Липара тј. Црног Врха, а мањим делом у беличкој долини. Ново Ланиште лежи на 44° 01' 50' ' СГШ и на 21° 14' 18' ' источне географске дужине, на просечној надморској висини од 107 метара, највише до 160 -{m}-. Са Јагодином је повезано регионалним путем као и железничком пругом.

Кроз Ново Ланиште пролази електрифицирана железничка пруга дуплог колосека којом се средња и централна Европа повезују са јужном Европом и Азијом, а у непосредној близини је и међународни ауто-пут Е-75.

Село је тимочког типа и спада у села средње збијености. У оквиру села постоје делови са својим називима као што су: „Црна бара“, „Поток“, „Симина Ђула“, а атар села се завршава Лукином косом где се и налази црква Свете великомученице Марине.

Атар села се граничи са истока Старим Лаништем, с југа Буковчем и Рибником, са запада Липаром а на северу Великом Моравом (са друге стране реке су села Рајкинац и Дубока), на северу са Багрданским атаром.

Остало Од јавних објеката у селу постоји продавница мешовите робе, железничка станица Ланиште, два аутобуска стајалишта, три цркве, фудбалски клуб, Дом културе, Пензионерски клуб.

У Новом Ланишту је рођен велики српски генерал и војсковођа Вукоман Арачић (1850—1915).

Значајни датуми

1884. г Изградња железничке пруге Београд-Ниш и њен пролазак кроз Ланиште 1955. г Електрификација села 1990. г Телефонска централа 2010. г Водоводна и гасоводна мрежа

Демографија Становници Новог Ланишта су српске националности и православне су вере.

Село Ланиште, је одлуком СО Светозарево, на попису 1948. године, подељено на Ново Ланиште и Старо Ланиште, а 1955. године године село је и званично административно подељено. Према попису из 1930. године у Ланишту је живело 1.704 становника. У насељу Ново Ланиште има 507 становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,0 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 200 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2022. године), а од пописа 1961. године, примећен је пад у броју становника, како због миграција тако и због ниске стопе наталитета.

График промене броја становника током 20. века

Резултати пописа у другој половини 19. века

1831. 1839. 1859. 1866. 1892. Број кућа 98 97 135 136 180 Број пореских глава - - 179 182 225

Да би израчунали колики је број становника, потребно је број пореских глава помножити са коефицијентом 4,75 (који важи за Јагодину и околину).

Галерија

Види још ФК Млади радник Ново Ланиште Генерал Вукоман Арачић Генерал Петар Арачић Миливоје Арачић Вукоман Вуле Арачић Живадин Јанковић - Кум Светозар Андрејић

Референце

Спољашње везе

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Званична презентација Званична презентација ФК Млади радник Белица Мијатовић, Станоје М. - аутор Српска краљевска академија, Београд, 1941 Кнежевина Србија, М. Ђ. Милићевић, Београд, 1876.

Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Јагодини Категорија:Насељена места у Поморавском управном округу