Доњи други (латерални) секутић – -{dens incisivus secundus inferior}- је други зуб од медијалне линије у оба квадранта доњег денталног лука. У контакту је са доњим центалним секутићем и доњим очњаком, а оклудира са секутићима из горње вилице. Веома подсећа на централни секутић, од кога је нешто већи и показује правилан знак угла и лука и мезијални нагиб корена (што значи да се код њега није задржала билатерална симетрија). Овај зуб има значајну улогу у мастикацији и функционише као „покретно сечиво“ дентиције. Постоје два доња латерална секутића, која се обележавају на следећи начин:
стални доњи десни други секутић – 42; стални доњи леви други секутић – 32.
Круна
Круна овог зуба има облик длета и веома подсећа на круну првог секутића од које је мало виша и шира. Описује се из пет различитих аспеката: лабијалног, линвалног, два проксимална и инцизалног.
Лабијални аспект
Лабијална површина има облик правоугаоника и благо је конвексна у цервикалној трећини, док су средња и инцизална трећина углавном равне. Преклопне линије и лабијалне развојне депресије (карактеристичне за горње секутиће) овде су ретко присутне.
Мезијални и дистални профил су равни, са контактним зонама у инцизалној трећини и веома су слични, с тим што је дистални профил незнатно краћи. На инцизалној ивици новоизниклих зуба могу се уочити кумулуси (овалне екстензије глеђи), који временом нестају. Инцизална ивица је нагнута цервикално и дистално (правилан знак угла), за разлику од централног секутића, што се користи за њихово разликовање. Цервикална линија је конвексна према апексу корена.
Лингвални аспект
Лингвална површина има облик троугла и ужа је од лабијалне (због конвергенције проксималних површина). Она је равна или благо конкавна, осим у цервикалној трећини која је представљена слабо израженим цингулумом, и као код осталих секутића показује лингвалну јаму (). Цингулум је више нагнут дистално и, као и маргинални гребенови, слабо је изражен. Цервикална линија је слична као код лабијалне површине.
Проксимални аспект
Проксималне површине су троуглстог облика и конвергују орално и ка врату зуба. Мезијална и дистална површина су веома сличне, осим што је дистална незнатно краћа и има цервикалније локализовану контактну зону.
Лабијални профил је умерено конвексан, а лингвални конкаван у средњој и инцизалној трећини, а конвексан у цервикалној. Цервикална линија је испупчена према сечивној ивици.
Инцизални аспект
Посматран са инцизалног аспекта зуб има четвороугаону форму. За разлику од доњег првог секутића, инцизални гребен није раван у мезиодисталном правцу, а и цингулум је померен дистално. Ово се користи за њихово разликовање.
Врат
Врат зуба () садржи глеђно-цементни спој (цервикалну линију) који је конвексног облика на све четири површине.
Корен
Корен зуба () је једнокрак и нешто је дужи, шири и масивнији од корена централног секутића. Има облик купе и благо је нагнут дистално (знак корена) и шири је у вестибуло-оралном правцу. На бочним странама присутна је лонгитудинална бразда, при чему је дистална боље изражена. На попречном пресеку корен је најчешће овалног облика.
Димензије
Други доњи секутић Мезио-дистална ширина Лабио-лингвална ширина Висина круне Дужина корена Укупна дужина зуба 5,5 -{mm}- 6,5 -{mm}- 9,5 -{mm}- 14,0 -{mm}- 23,5 -{mm}-
Развој зуба
Почетак калцификације Комплетно формирана круна Ницање (ерупција) Завршен раст корена 3 - 4 месеца 4 - 5 година 7 - 8 година 10 година
Варијације
Варијације и аномалије овог зуба су аналогне варијацијама централног секутића, и односе се на:
степен инклинације (нагиба) лабијалне површине, изглед кумулуса и закривљеност или бифуркацију корена.
Види још Топографско-анатомска обележја зуба Посебне морфолошке карактеристике зуба Дентална номенклатура Каријес
Референце Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, -{II}- издање („Службени гласник“ Београд, 2000) ; Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, -{VII}- издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001) ; Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, -{I}- издање („БМГ“ Београд, 2001) , -{COBISS-ID}- 94080780;
Категорија:Зуби