Светислав Пешић (Нови Сад, 28. август 1949), познат по надимку Кари, бивши је српски кошаркаш и кошаркашки тренер. Један је од најтрофејнијих европских тренера и члан Куће славних ФИБА.
Током играчке каријере најдуже се задржао у Босни. Са сарајевским тимом је био првак Купа европских шампиона 1978/79. Од 1982. до 2026. радио је као кошаркашки тренер. С клубовима које је водио освојио је Евролигу 2003, ФИБА Еврокуп 2007, Куп Радивоја Кораћа 1995, осам националних првенстава и шест националних купова. Као селектор је с репрезентацијом Србије освојио бронзану медаљу на Летњим олимпијским играма 2024. и дошао до финала Светског првенства 2023, с репрезентацијом СР Југославије освојио је Светско првенство 2002. и Европско првенство 2001, а с Немачком је освојио Европско првенство 1993.
Биографија Почеци и играчка каријера Светислав Пешић је рођен 28. августа 1949. године у Новом Саду. Родитељи су му били Сретен, обућар и сарач, и Душанка, домаћица и кројачица. Има и брата Предрага.
Од своје треће године, па све до завршетка Средње економске школе живео је у Пироту где је и започео своју играчку каријеру (1964—1967) а затим је наставио у Партизану (1967—1971) и Босни (1971—1979). Са Босном је освојио Првенство Југославије и Куп Југославије 1978. и Куп европских шампиона 1979.
Тренерска каријера Светислав Пешић је тренерску каријеру започео у Босни 1982. и остао у њој до 1987. У том периоду је као тренер освојио Првенство Југославије 1982/83. након контроверзе око финалне утакмице против КК Шибенка и Куп Југославије 1984. године. Од 1984. до 1987. био је тренер младих репрезентација Југославије. Године 1985. је освојио кадетско, а 1986. јуниорско европско првенство у кошарци. Са јуниорском репрезентацијом Југославије (Дивац, Рађа, Кукоч, Ђорђевић) у Бормију 1987. освојио је титулу првака света.
Од 1987. до 1993. био је селектор репрезентације Немачке, са којом је освојио Европско првенство 1993. у Немачкој.
Пешић је 1993. постао шеф стручног штаба берлинске Албе и на том месту остао до 2000. Са Албом је освојио Куп Радивоја Кораћа 1995. и четири узастопне титуле првака Немачке у периоду од 1997. до 2000.
Године 2001. именован је за селектора репрезентације СР Југославије. Са том репрезентацијом је освојио Европско првенство 2001. у Турској и Светско првенство 2002. у Индијанаполису. Поред селекторске функције, Пешић је годину дана водио и немачки Келн.
Након репрезентације СРЈ, Пешић је постао тренер Барселоне. Са Барселоном је у сезони 2002/03. освојио шпанско првенство и Куп Шпаније као и Евролигу док је следеће године поново освојио Првенство Шпаније. Због свађе са чланом управе, Пешић је напустио Барселону и прешао у римску Лотоматику.
Пешић се 2006. између вишемилионске понуде Ђироне и Реал Мадрида, чији је тад спортски директор био Владе Дивац, одлучио за Ђирону. Са овим тимом Пешић је освојио ФИБА Еврокуп. На крају сезоне, Пешић је напустио Ђирону и прешао у руски Динамо. У Динаму је остао непуну сезону, пошто је управа одлучила да раскине уговор због незадовољавајућијих резултата. лево|мини|Пешић (на средини паркета) као тренер Црвене звезде. Дана 1. септембра 2008. Пешић је постао тренер Црвене звезде. Успео је да направи веома добар и млад састав који се борио за све титуле. У финалу домаћег плеј-офа је изгубио од Партизана, што је у каснијим изјавама називао великом намештаљком. Остаће забележено да се нико из КСС није удостојио да Звездиним кошаркашима преда сребрне медаље, штo је сам Пешић морао да уради. Иако није освојио титулу, за време његовог тренерског стажа афирмисали су се Марко Кешељ и Немања Бјелица.
После сезоне паузирања преузео је Валенсију која је у том моменту била у доњем делу табела како у АЦБ лиги тако и у Евролиги. Ипак серијом победа успева да се пласира у осмину финала Евролиге као и у плеј-оф АЦБ лиге.
У августу 2011. поново је постављен за тренера Црвене звезде. Са црвено-белима је провео једну сезону у којој је стигао до финалне серије Суперлиге Србије у којој је поражен од Партизана, у Јадранској лиги је освојено 10. место, а од црно-белих је поражен и у финалу Купа Србије.
У новембру 2012. године именован је за тренера Бајерна из Минхена. Са Бајерном је успео да освоји првенство Немачке 2013/14. Напустио је клуб 24. јула 2016. због здравствених проблема.
Од 2018. до 2020. по други пут је био тренер Барселоне.
Године 2021. Пешић је именован за селектора кошаркашке репрезентације Србије. Са репрезентацијом Србије је освојио сребрну медаљу на Светском првенству 2023 које је играно у Индонезији, Јапану и на Филипинима. Србија је остварила директан пласман на Олимпијске игре 2024. године у Паризу.
Јуна 2024. додељен му је почасни докторат Универзитета у Нишу.
Светислав Пешић у октобру 2024. године потписао нови уговор са Кошаркашким савезом Србије (КСС) до септембра 2025. године.
Дана 12. децембра 2024. године Пешић је добио награду за најбољег тренера од Кошаркашког савеза Србије.
Тренерска статистика Евролига
| align="left" rowspan=3|Барселона |- ! style="background:#FDE910;" | align="left" |2002/03. |21||17||4||81,0|| align="center" |Првак Евролиге
| align="left" |2003/04. |20||14||6||70,0|| align="center" |Фаза топ 16
| align="left" |Валенсија | align="left" |2010/11. |20||11||9||55,0|| align="center" |Четвртфинале
| align="left" rowspan=3|Бајерн Минхен | align="left" |2013/14. |24||9||15||37,5|| align="center" |Фаза топ 16
| align="left" |2014/15. |10||2||8||20,0|| align="center" |Групна фаза
| align="left" |2015/16. |10||4||6||40,0|| align="center" |Групна фаза
| align="left" rowspan=3|Барселона | align="left"|2017/18. |8||4||4||50,0|| align="center" |Регуларни део сезоне
| align="left" |2018/19. |35||20||15||57,1|| align="center" |Четвртфинале
| align="left" |2019/20. |28||22||6||78,6|| align="center" |Прекинута сезона услед пандемије ковида 19
|-class="sortbottom" | align="center" colspan=2|Укупно||176||103||73||58,5||
Лични живот Поред српског Пешић такође поседује и немачко држављанство. Његов син Марко (рођен 1976) бивши је немачки кошаркашки репрезентативац коме је Светислав био тренер у Алби. Његова кћерка Ивана је удата за Јана Јаглу, бившег немачког кошаркаша.
Трофеји и признања Играчки Босна: Куп европских шампиона (1): 1978/79. Првенство Југославије (1): 1977/78. Куп Југославије (1): 1978.
Тренерски Клупски Босна: Првенство Југославије (1): 1982/83. Куп Југославије (1): 1984. АЛБА Берлин: Куп Радивоја Кораћа (1): 1994/95. Првенство Немачке (4): 1996/97, 1997/98, 1998/99, 1999/00. Куп Немачке (2): 1997, 1999. Барселона: Евролига (1): 2002/03. Првенство Шпаније (2): 2002/03, 2003/04. Куп Шпаније (3): 2003, 2018, 2019. Ђирона: ФИБА Еврокуп (1): 2006/07. Бајерн Минхен: Првенство Немачке (1): 2013/14.
Репрезентативни СФР Југославија Европско првенство до 16 година: Датотека:Gold medal icon.svg 1985. Светско првенство до 19 година: Датотека:Gold medal icon.svg 1987.
Немачка Европско првенство: Датотека:Gold medal icon.svg 1993.
СР Југославија Европско првенство: Датотека:Gold medal icon.svg 2001. Светско првенство: Датотека:Gold medal icon.svg 2002.
Србија Светско првенство: Датотека:Silver medal icon.svg 2023. Летње олимпијске игре: Датотека:Bronze medal icon.svg 2024.
Одликовања 60px Орден Карађорђеве звезде, II степен, 2022. 60px Орден Његоша, I степена, 2024.
Референце
Спољашње везе Статистика у Серији А Профил на сајту АЦБ лиге Профил на сајту Евролиге Дружио сам се са Ангелом Меркел - интервју („Политика“, 29. јануар 2012) Смисао живота је породица, а не кошарка („Политика”, 4. април 2021) Светислав Пешић - Моја игра, мој пут („Вечерње новости”, фељтон, децембар 2021)
Категорија:Рођени 1949. Категорија:Спортисти из Новог Сада Категорија:Спортисти из Пирота Категорија:Југословенски кошаркаши Категорија:Кошаркаши Пирота Категорија:Кошаркаши Босне Категорија:Кошаркаши Партизана Категорија:Српски кошаркашки тренери Категорија:Тренери КК АЛБА Берлин Категорија:Тренери КК Бајерн Минхен Категорија:Тренери КК Барселона Категорија:Тренери КК Босна Категорија:Тренери КК Валенсија Категорија:Тренери КК Виртус Рома Категорија:Тренери КК Црвена звезда Категорија:Натурализовани држављани Немачке Категорија:Селектори кошаркашке репрезентације Немачке Категорија:Селектори кошаркашке репрезентације Србије Категорија:Чланови Куће славних ФИБА Категорија:Носиоци Ордена Карађорђеве звезде 2. степена Категорија:Почасни грађани Пирота Категорија:Носиоци Ордена Његоша