Ксенија Зечевић (Задар, 16. фебруар 1956 — Београд, 21. новембар 2006) била је српска композиторка и пијанисткиња, позната по компоновању филмске и драмске музике, као и икона уметничког Београда осамдесетих година прошлог века.
Живот и рад Рођена је од мајке Италијанке и оца Црногорца. Ксенијина мајка пореклом је из италијанске породице Гергета Боргези која се генерацијама опсесивно бавила музиком. Деда по мајци, који је као антифашиста убијен у логору Дахау, имао је обичај да окупи децу терајући их да у четири гласа певају хорске деонице из Вердијевих опера.
Дипломирала је и магистрирала на клавирском одсеку Факултета музичке уметности у Београду, у класи Олге Михајловић, а композицију је студирала у класи Енрика Јосифа. Почела је у најранијој младости да се бави музиком, а прве композиције написала је већ са пет година. Током своје каријере, најчешће је писала музику за филм, позориште и телевизију, а најзначајнији део опуса представљају вокално-инструментална и вокална дела, затим инструментална (Књига тајни, Соната за клавир, Сан за виолину) и камерна (Гудачки квартет, Свита за флауту и клавир). Тежила је стварању интегралног дела, а такве тежње изразила је у великим формама ораторијумског типа: Реквијему за крај 20. вијека, Концерту за клавир, хор и оркестар, Молитви за жртве бањичког логора, Кантати за стријељане у Крагујевцу, Триптиху, Праху, посебно у Реквијему за деду Фердинанда Гергету страдалом у нацистичком логору Дахау. Њено последње дело је Реквијем за Николу Теслу. Освојила је велики број награда и признања, а сарађивала је са највећим редитељима и позоришним кућама у земљи. Кратко време радила је као асистент на Факултету музичке уметности у Београду и као уметнички директор Позоришта на Теразијама.
Ксенија је касније себе обично дефинисала као неког ко је промашио цело столеће, и ко припада Вердијевој и Пучинијевој култури са краја 19. века, те да „никад није општила са Турцима“, као они који су допустили потпуни уплив исламског мелоса и разарање културног кода српског народа.
Своју музичку каријеру провела је у Београду, где је и умрла 21. новембра 2006. године.
Музика за филмове 1980 - Дани од снова 1982 - Далеко небо 1983 - Тимочка буна 1988 - Нека чудна земља 1989 - Атоски вртови - преображење 1993 - Боље од бекства 1994 - Голи живот 1997 - Птице које не полете
Референце
Спољашње везе
Музика за филмове (filmovi.com) Музика у филмовима (www.balkanmedia.com) Новости о Ксенији Зечевић Политика о Ксенији Зечевић
Категорија:Рођени 1956. Категорија:Умрли 2006. Категорија:Задрани Категорија:Српски музичари Категорија:Српски композитори Категорија:Српски пијанисти Категорија:Срби у Хрватској