Партизанска споменица 1941. (; ) била је одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (спомен-медаља) и знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа. Установљена је 14. септембра 1944. одлуком Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ) као Споменица 1941, а Законом о орденима и медаљама ДФЈ из јуна 1945. преименована је у Партизанску споменицу 1941.

Издавало ју је Министарство народне одбране, а додељивана је партизанским првоборцима, тј. борцима и руководиоцима Народноослободилачког покрета (НОП) који су ступили у Народноослободилачку борбу (НОБ) током 1941. године. Право на споменицу су имали само преживели првоборци, док је породицама погинулих бораца додељивана Споменица палих бораца. До 1963, када је завршен посао око доделе, укупно је додељено 27.629 Партизанских споменица 1941. Њени носиоци су остваривали одређена права (здравствена заштита, додатак уз пензију, бесплатна вожња, годишњи одмор и др.), која су регулисана Законом о правима носилаца Партизанске споменице 1941.

Израђивана је од сребра са позлаћеним деловима, а носи се на левој страни, на џепу блузе или капута. Уз Партизанску споменицу 1941. издавана је и Књижица носиоца Партизанске споменице 1941, која је била доказ права ношења и коришћења предвиђених повластица.

Историјат

Установљење Споменице 1941. Прва одликовања у Народноослободилачком рату установио је Врховни штаб НОВ и ПОЈ 15. августа 1943, када су установљени — Орден народног хероја, Орден народног ослобођења, Орден партизанске звезде у три реда, Орден братства и јединства, Орден за храброст и Медаља за храброст. Идејна решења првих одликовања, као и грба Нове Југославије, израдио је у јесен 1943. Ђорђе Андрејевић Кун (1904—1964), академски сликар из Београда. Тада је настала идеја о Споменици 1941. — спомен-медаљи која би била додељивана свим учесницима Народноослободилачког рата од почетка устанка 1941. године. На основу Кунових скица, Антун Аугустинчић (1900—1979), вајар из Загреба, израдио је пластично решење за сва одликовања, укључујући и Споменицу 1941, која су априла 1944. однета у Совјетски Савез, где је у Московској ковници новца () отпочела њихова израда. Прва пошиљка готових одликовања, која је садржала 15.000 Споменица 1941, послата је септембра 1944. авионом на острво Вис, који је тада био седиште слободне територије Југославије.

По пријему првих Споменица 1941, Повереништво народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ) је 14. септембра 1944. донело одлуку о успостављању Споменице 1941:

десно|мини|300п|Скулптура Позив на устанак, рад Војина Бакића и увећана Партизанска споменица 1941. са текстом партизанске заклетве у Војном музеју у Београду Право на Споменицу 1941, према одлуци Повереништва народне одбране НКОЈ имали су: Сви борци и војни и политички руководиоци који су ступили 1941. у партизанске одреде и остали до тада у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије. Сви они који су 1941. започели с партизанском делатношћу и на било који начин организовано и непрекидно радили за партизански покрет на окупираној територији, а касније из било каквих разлога напустили окупирану територију и ступили у партизанске одреде односно Народноослободилачку војску. Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941. као борци или руководиоци, па повучени и остављени или послати на рад у позадину непријатеља, то јест на окупирану територију — свеједно налазили се на окупираној или слободној територији или у јединицама Народноослободилачке војске и партизанских одреда. Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941, па у току свог рада и борбе били заробљени, ухапшени или осуђени, а тада су се поново налазили у Народноослободилачкој војсци или на раду у позадини — уколико је њихово држање пред непријатељем било часно и партизански достојно.

Поред одредбе о праву на доделу Споменице 1941, одлука је садржала и одредбу о томе коме се не може доделити — онима који су у међувремену својевољно напустили Народноослободилачку војску или прилазили на страну ма које непријатељске војске, без обзира на то што су ступили 1941. и што су се тада налазили у редовима Народноослободилачке војске.

Ратна додела Споменице 1941. Истог дана, када је Повереништво народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије донело одлуку о установљењу Споменице 1941, Персонално одељење Врховног штаба НОВ и ПОЈ је нижим штабовима упутило Директиву за доделу Споменице 1941, у коме се између осталог каже:

Како би Споменице 1941. биле што пре додељене првоборцима Народноослободилачке борбе, Врховни штаб је укупно 12.430 примерака споменице упутио главним штабовима за Војводину, Словенију, Србију и Хрватску, Оперативном штабу за Косово и Метохију, Штабу Морнарице НОВЈ, Штабу Базе у Барију, штабовима корпуса и дивизија, с тим што је сваки штаб био дужан да након поделе, све преостале Споменице 1941. врати Врховном штабу, како би на време биле послате тамо где недостају.

200px|мини|десно|Потпуковник ЈА Милан Баста са одликовањима: Споменица 1941. (на џепу), Орден за храброст (десно) и Орден партизанске звезде трећег реда (лево) Преглед подела Споменице 1941. у септембру 1944. Штаб Број споменица Удео Главни штаб НОВ и ПО Словеније 600 4,8% Главни штаб НОВ и ПО Хрватске 4.000 32,1% Главни штаб НОВ и ПО Србије 1.000 8% Главни штаб НОВ и ПО Македоније 300 2,4% Главни штаб НОВ и ПО Војводине 500 4% Штаб 1. пролетерског корпуса и западна Србија 1.100 8,8% Штаб 2. ударног корпуса 900 7,2% Штаб 3. босанског корпуса 500 4% Штаб 5. босанског корпуса 1.200 9,6% Штаб 12. војвођанског корпуса 400 3,2% Штаб 8. далматинског корпуса 800 6,4% Штаб 26. далматинске дивизије 250 2% Штаб Морнарице НОВЈ 80 0,6% Штаб Базе у Барију 500 4% Оперативни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије 100 0,8% Штаб 19. севернодалматинске дивизије 200 1,6% Укупно 12.430

Први Закон од одликовањима и Закон о Партизанској споменци 1941. Законом о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије који је 9. јуна 1945. усвојило Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) потврђена су сва одликовања која је до тада установио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, укључују и Партизанску споменицу 1941. Овај Закон је одликовања Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ) дефинисао као знак признања и награде за особите заслуге учињене народима Југославије у рату и миру и за изградњу ДФЈ, које је додељивало Председништво АВНОЈ-а. Важносним редом одликовања ДФЈ, који је дефинисан овим Законом, Партизанска споменица 1941. је као спомен-медаља стављена на последње 19 место. Месец дана након доношења Закона, 15. јула 1945. председник Привремене владе ДФЈ и министар народне одбране маршал Југославије Јосип Броз Тито донео је одлуку о установљењу Партизанске споменице 1941. и о правима њених носилаца, којим су додатно дефинисани критеријуми додељивање споменице и права која су стицана њеним добијањем. Право додељивања Партизанске споменице 1941. дато је Министарству народне одбране, а установљен је нови модел споменице, који је израдио вајар Антун Аугустинчић. Тада је одлучено да се приликом замене споменица изврши ревизија свих додељених споменица, пошто је за додељивање требало приложити доказе.

200px|мини|десно|Партизанска споменица 1941. у кутији Законом о Партизанској споменици 1941. који је 25. маја 1946. донела Народна скупштина ФНРЈ допуњене су и прецизиране одредбе о Партизанској споменици 1941, која је чланом 1. овог Закона утврђена као — знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа. На основу овог Закона, као и Правилника за извршавање Закона о Партизанској споменици 1941, донетог јула 1946, право на добијање Партизанске споменице 1941, уз подношење доказа, имала су следећа лица:

која су у партизанске одреде ступила 1941. године и налазила се непрекидно у редовима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије до краја рата; која су 1941. ступила у партизанске одреде, а потом по задатку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета упућени на дужности ван војске на ослобођеној или окупираној територији, где су непрекидно активно и организовано радили за Народноослободилачки покрет, било да су касније опет ступили у редове Југословенске армије или остали на пословима изван војске до краја рата која су 1941. добила посебне задатке за рад у позадини непријатеља и вршећи те задатке остали у позадини непријатеља у активном и организованом раду до краја рата или ступили у редове Југословенске армије која су наведена у тачкама 1, 2. и 3. овог члана који су борећи се или извршавајући задатке били ухапшени или интернирани без своје воље и кривице и у немогућности да то на ма који начин избегну, па су у затвору или интернацији активно наставили борбу, после чега су поновно ступили у редове Југословенске армије или су по задатку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета наставили активно и организовано рад изван војске до краја рата.

Законом је такође дефинисано и која лица не остварују право на Партизанску споменицу 1941:

који су прекидали Народноослободилачку борбу својевољним напуштањем партизанских одреда, Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, било да су се вратили кућама, дезертирали или се предали непријатељу, без обзира што су ступили у партизанске одреде 1941. године који су својом кривицом заробљени или се недостојно држали у затвору, интернацији и пред непријатељем уопште, без обзира што су пре тога или касније ступили у јединице Југословенске армије или активно радили за Народноослободилачки покрет

Закон и Правилник су дефинисали права носилаца Партизанске споменице 1941, која су била следећа:

лечење о државном трошку у свим здравственим и хигијенским установама које се налазе у рукама државе или јавноправних тела годишњи одмор од месец дана о државном трошку у свим државним санаторијумима, бањама, летовалиштима, зимским домовима и сличним установама првенство у добијању стипендија и других повластица за школовање попуст од 50% за путовање железницом, бродовима, аутобусима и ваздушним саобраћајем у државној режији погреб о државном трошку право на добијање бесплатних лекова у државним апотекама на основу рецепата које по констатованој болести издају лекари надлежних државних здравствених установа

Партизанску споменицу 1941, према Закону о Партизанској споменци 1941. из маја и Правилнику о коришћењу Закона из јула 1946, додељивао је министар народне одбране, који је био дужан да сваком носиоцу изда књижицу са личном фотографијом, која је служила као доказ о праву коришћења. Министарство народне одбране обавезано је да до 1. јануара 1947. изврши замену првог модела Споменице 1941. и изврши ревизију свих дотада издатих споменица, у складу са одредбама Закона. Закон и Правилник су дефинисали ношење Партизанске споменице 1941. на горњем левом џепу војне блузе, односно на истоветном месту на цивилном оделу. Такође, бесправно ношење Партизанске споменице 1941. окарактерисано је као кривично дело.

Послератна додела Партизанских споменица 1941.