Ириг је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Сремском управном округу. Према попису из 2022. било је 3.901 становника.
Географија 220px|мини|Подрум вина, Винарија Ириг Лежи на веома важној саобраћајници која полази од Новог Сада и преко Иришког венца, и средњим делом јужних обронака Фрушке горе спушта се до Руме. Познат воћарско-виноградарски рејон, са великим винским подрумом.
Има богату културну традицију, а нарочити значај има Прва српска читаоница. Традиционалне манифестације: Доситејеви дани, Пударски дани и друго. Значајни туристички потенцијал су и познати фрушкогорски манастири. Овде се налази Градска целина у Иригу.
Историја Ириг је у 19. веку прометно место, трговиште у Срему.
Овде се налазе три православна храма посвећени Светом Николи, Светом Теодору Тирону и Успењу Богородице и римокатоличка црква.
Године 1753. у Иригу је отворена прва основна школа. Учили су се у њој језици: немачки, латински и славјаносербски. Први учитељ је био Михајло Владисављевић."Школски лист", Сомбор 1912. Пописане су 1811. године у месту три школе са по 28, 100 и 112 ђака."Просветни гласник", Београд 1923. Митрополит дабробосански Георгије Николајевић је у младости био учитељ у Иригу.
Ириг је познат по некадашњој „слепачкој школи”, у којој су слепи људи, један другом српске народне јуначке песме приповедали."Школски лист", Сомбор 1866.
У Иригу су тридесетих година 20. века постојали: зграда Фрушкогорске виноградарске задруге, нова Општинска зграда, Здравствена станица, водовод, СК "Витез" (фудбалски клуб) и друго.
Године 1934. у иришком тада новом градском парку био је постављен споменик"Правда", Београд 25. мај 1934. српском краљу Петру I Карађорђевићу Ослободиоцу. Споменик су подигли својим прилозима грађани, а он је дело руку вајара Јовановића из Сремске Митровице. Ирижани су на оближњем брегу на Фрушкој гори тада поставили и „клупу краља Александра”, у спомен на његову посету Иригу 1919. године.
У Иригу је и седиште Православно-старокатоличког Генералног викаријата Св. Метода , аутономног органа Међународне Уније народних старокатоличких Цркава, за подручје Србије.
Иришка читаоница Прво „Читалиште у Срба” основано је 1842. године у Иригу, у српској школи."Вечерње новости", Београд 1916. Иницијатор је био игуман архимандрит крушедолски Димитрије Крестић. Земунски издавач и књижевник Григорије Возаревић је тада поклонио Српској читаоници у Иригу књигу Доситеја Обрадовића, Писма штампану 1833. године.
Демографија мини|десно|220п|Православна црква
У насељу Ириг живи 3.839 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 1.686 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
Година Број 1787. 4.121 1795. 4.813 1838. 3.559 1910. 5.509 1991. 4.414 2002. 4.848
Познате личности Евстахија Арсић (1776—1843), књижевница и добротвор Васа Ешкићевић (1867—1933), сликар Борислав Михајловић Михиз (1922 —1997), књижевник Небојша Поповић (1923—2001), кошаркаш и тренер Пал Хомонаи (1922—2010), сликар Петар Матић Дуле (1920—2024), последњи народни херој Југославије Анка Матић Грозда (1918-1944), народни херој Југославије
Референце
Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Званични сајт општине Ириг
Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији