7. фебруар је тридесет осми дан у години у Грегоријанском календару. 327 дана (328 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

457 — Лав I ступа на источноримски (византијски) престо. 1783 — Француске и шпанске снаге су прекинуле опсаду Гибралтара. 1792 — Аустрија и Пруска склопиле савез против револуционарне Француске у страху од ширења идеја грађанске револуције. То је била прва од шест коалиција у које су касније, против Наполеона, ушле и Русија, Енглеска и Турска и друге европске земље. 1863 — Ратификован је Једанаести амандман на устав САД, којим су ограничене могућности држављана САД да туже државу пред федералним судовима како би се преиначила одлука Врховног суда у случају Чисом против Џорџије. 1863 — На британском војном броду „Орфеј“, који је потонуо поред обала Новог Зеланда, погинуло 190 људи. 1913 — Црногорска војска и српски Приморски одред у Првом балканском рату почели напад на Скадар, који су држали Турци. Црногорци су у априлу присилили Есад-пашу да преда град, али су се у мају повукли јер су европске силе донеле одлуку да Скадар припадне Албанији. 1942 — Усташе су убиле 2300 становника бањалучких насеља Дракулић, Шарговац и Мотике српске националности. 1947 — Британски план о подели Палестине на арапски и јеврејски део одбацили и Јевреји и Арапи. 1962 — У експлозији у руднику угља код Сарбрикена у Западној Немачкој погинуло 298 рудара. 1964 — Британска група „Битлси“ први пут гостовала у САД. 1968 — Премијери свих 10 канадских провинција одобрили нацрт Устава према којем је статус француског језика у целој Канади изједначен с енглеским. 1969 — Нигеријски авиони бомбардовали препуну пијацу у једном селу у побуњеној Бијафри. Погинуло више од 200 људи. 1971 — Жене у Швајцарској референдумом добиле право гласа. 1974 — Гренада је стекла независност од Уједињеног Краљевства. 1984 — Амерички космонаут Брус Макендлес током мисије свемирског брода „Чаленџер“ постао први човек који је прошетао свемиром користећи јединицу за маневрисање космонаута. 1986 — Председник Хаитија Жан Клод Дивалије побегао из земље и окончао 29-годишњу диктатуру породице Дивалије у тој карипској земљи. 1990 — Пленум Централног комитета Комунистичке партије СССР прихватио предлог лидера Михаила Горбачова за укидање 70-годишњег монопол на власт те партије, чиме је отворен пут за вишепартијски политички систем. 1991 — Свештеник Жан Бертран Аристид проглашен за председника Хаитија, као први демократски изабран шеф државе. 1992 — Представници 12 земаља Европске заједнице су потписали Мастрихтски споразум, који је довео до стварања Европске уније. 1995 — У Исламабаду, у Пакистану, ухапшен Рамзи Јусуф, главни осумњичени за напад на Светски трговински центар у Њујорку 1993. када је погинуло шест особа, а више од 1.000 повређено. За тај напад оптужено и на доживотну робију осуђено шест исламских екстремиста. 1996 — У „боингу 757“, који се срушио неколико минута после полетања из Доминиканске Републике ка Немачкој, погинуло свих 189 путника и чланова посаде. Већина путника били немачки туристи. 2000 — У Београду убијен министар одбране Југославије Павле Булатовић. Нови министар постао Драгољуб Ојданић, дотадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, а на његово место постављен је Небојша Павковић. 2001 — Бивши председник Жан Бертран Аристид вратио се на власт на Хаитију. 2003 — У експлозији аутомобила-бомбе у клубу „Ел Ногал“ у елитном делу града Богота у Колумбији погинуле најмање 32 особе, а више од 60 их повређено. За напад осумњичена герилска Револуционарна оружана снага Колумбије. 2006 — Научна експедиција открила више нових врста животиња и биљака на Западној Новој Гвинеји. Откривено је 20 нових врста жаба, четири врсте лептира, неколико врста палми, једна птичија подврста, као и врста кенгура за коју се мислило да је истребљена ловом.

Рођења 574 — Шотоку, јапански принц и политичар раздобља Асука († 622) 1478 — Томас Мор, енглески књижевник, хуманиста и државник. († 1535) 1693 — Ана I Ивановна, руска императорка. († 1740) 1812 — Чарлс Дикенс, енглески писац. († 1870) 1867 — Лора Инголс Вајлдер, америчка списатељица. († 1957) 1870 — Алфред Адлер, аустријски лекар и психијатар, творац индивидуалне психологије. († 1937) 1877 — Годфри Харолд Харди, енглески математичар. († 1947) 1885 — Синклер Луис, амерички књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1930). († 1951) 1889 — Хари Никвист, амерички инжењер електронике шведског порекла који је значајно допринео теорији информација. († 1976) 1906 — Олег Антонов, руски конструктор авиона. († 1984) 1906 — Пу Ји, последњи кинески цар. († 1967) 1908 — Бастер Креб, амерички пливач и глумац. († 1983) 1913 — Оскар Данон, југословенски диригент и композитор. († 2009) 1927 — Душан Вукотић, југословенски редитељ, сценариста, аниматор и филмски педагог. († 1998) 1927 — Владимир Куц, совјетски атлетичар. († 1975) 1940 — Тошихиде Масукава, јапански теоријски физичар, добитник Нобелове награде за физику (2008). († 2021) 1944 — Светислав Бата Прелић, српски редитељ, сценариста и продуцент. 1949 — Драган Максимовић, српски глумац. († 2001) 1954 — Дитер Болен, немачки музичар, музички продуцент, ТВ личност и писац, најпознатији као члан групе -{Modern Talking}-. 1955 — Стивен Гулд, амерички писац. 1959 — Предраг Антонијевић, српски редитељ. 1960 — Душко Кулиш, босанскохерцеговачки певач. 1960 — Џејмс Спејдер, амерички глумац. 1962 — Еди Изард, енглески комичар и глумац. 1965 — Крис Рок, амерички глумац, комичар, писац, продуцент и редитељ. 1974 — Стив Неш, канадски кошаркаш. 1975 — Реми Гајар, француски хумористичар и комичар. 1977 — Цунејасу Мијамото, јапански фудбалер и фудбалски тренер. 1978 — Данијел ван Бујтен, белгијски фудбалер. 1978 — Ештон Кучер, амерички глумац. 1978 — Милтон Паласио, америчко-белизејски кошаркаш. 1982 — Микаел Пјетрус, француски кошаркаш. 1983 — Сами Мехија, доминиканско-амерички кошаркаш. 1987 — Бри Бенет, америчка порнографска глумица. 1987 — Анте Томић, хрватски кошаркаш. 1989 — Никос Калатес, грчки кошаркаш. 1989 — Ајзеја Томас, амерички кошаркаш. 1990 — Далила Мухамед, америчка атлетичарка. 1990 — Стивен Стамкос, канадски хокејаш на леду. 1991 — Рајан О’Рајли, канадски хокејаш на леду. 1993 — Крис Мирс, британски скакач у воду. 1993 — Дијего Лаксалт, уругвајски фудбалер. 1994 — Марко Павловски, српски фудбалер. 1995 — Мирослав Пашајлић, српски кошаркаш.

Смрти 590 — Папа Пелагије II. (*520) 999 — Болеслав II, војвода Чешке. (*932) 1317 — Роберт од Клермона, гроф Клермонта. (*1256) 1837 — Густав IV, шведски краљ. (*1778) 1864 — Вук Стефановић Караџић, реформатор српског језика и правописа. (*1787) 1878 — Папа Пије IX. (*1792) 1871 — Хенри Стеинвеј, немачко-амерички предузетник. (*1797) 1894 — Адолф Сакс, белгијски произвођач дувачких инструмената. (*1894) 1920 — Александар Колчак, руски адмирал и председник владе белих. (*1874) 1932 — Панта Михајловић, српски инжењер и пионир на пољу телекомуникација. (*1854) 1942 — Иван Билибин, руски сликар, илустратор и позоришни сценограф. (*1876) 1960 — Игор Курчатов, совјетски нуклеарни физичар. (*1903) 1964 — Фламинио Бертони, италијански аутомобилски дизајнер, вајар и архитекта, конструктор Ајкуле и Спачека. (*1903) 1964 — Софоклис Венизелос, грчки политичар, 133 премијер Грчке. (*1894) 1979 — Јозеф Менгеле, лекар у нацистичким логорима, познат под надимком „Анђео смрти“. (*1911) 1987 — Клаудио Вила, италијански певач. (*1926) 1990 — Алан Перлис, амерички научник из области рачунарства. (*1922) 1994 — Витолд Лутославски, пољски композитор и диригент. (*1913) 1999 — Хусеин од Јордана, јордански краљ. (*1935) 2000 — Биг Пан, амерички репер (*1971) 2000 — Павле Булатовић, министар одбране СР Југославије. (*1948) 2001 — Дејл Еванс, америчка певачица и глумица. (*1912) 2010 — Михаило Марковић, српски филозоф. (*1923) 2013 — Крсто Папић, филмски редитељ и сценариста. (*1933) 2015 — Дин Смит, амерички кошаркашки тренер. (*1931) 2017 — Ана Радмиловић, српска књижевница, новинарка и глумица. (*1974) 2019 — Алберт Фини, британски глумац. (*1936)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог Григорија Богослова, архиепископа цариградског Преподобног Публија — сенатора који раздаде имање сиромасима и који се подвизавао у близини града Зевгмата на Еуфрату Преподобног Мара Свете мученике Фелициту и седам јој синова који пострадаше за Христа 164. године

Референце

207