Награда „Радоје Домановић“ је награда за достигнућа у области сатире. Награду додељује Фонд „Радоје Домановић“. Фонд су основали књижевници из Србије да би сачували од заборава лик и дело чувеног сатиричара. Фонд пре свега афирмише српску сатиру. Први добитник награде је писац Душан Јагликин, 1973. године, за сатиричну причу "Јесте", објављену у "Јежу".
Добитници мини|десно|200п|Радоје Домановић, (1873–1908) мини|десно|200п|Награда Радоје Домановић додељена Петру Пајићу, део његовог легата у Адлигату
Награду за 1979. годину су добили:
Симеон Костов за причу „Чудновато воће”
Награду за 2000. годину су добили: За животно дело: Бранислав Бане Јовановић За допринос у области сатире: Весна Денчић За најбољу збирку афоризама: Александар Баљак За најбољу сатиричну поезију: Радован Кањевац За најбољу сатиричну прозу: Зоран Станојевић За литерарни допринос у шаху: Никола Караклајић За најбољу новинску карикатуру: Југослав Влаховић За најбољу новинску критику сатире: Вита Теофиловић Специјална признања добили су сатиричари „Јежа“: Душко М. Петровић, Радивоје Бојичић, Милован Вржина и Драгутин Минић, за афирмацију хумора и сатире у протеклој деценији, као и карикатуриста Предраг Кораксић Коракс за најбоља остварења у карикатури у протеклој деценији.
Награду за 2005. су добили:Domanovićevi dani satire - RTS, Приступљено 13. 4. 2013.Проглашени добитници награде "Радоје Домановић" За укупан допринос сатири: равноправно су поделили Драгутин Минић Карло и Ранко Гузина За најбољу сатиричну књигу у 2004: Владан Сокић постхумно за књигу „Трагови“ и Дејан Милојевић за књигу „Пасијанс“ За мултимедијални допринос: Петар Зец, редитељ и Миленко Павлов, глумац „Екселенција сатире“ (први пут установљена): Негован Рајић, српски писац из Канаде, за књигу „Људи кртице“
У Коларчевој задужбини, у Београду, награду за 2006. су добили: За укупан допринос сатири: Матија Бећковић, академик За најбољу сатиричну књигу у 2005: Растко Закић, књижевник, за књигу „Власник власти“ За мултимедијални допринос: Борисав Бора Ђорђевић, музичар За афоризме на српском језику: Горан Мракић, афористичар из Темишвара За глумачки допринос: Павле Минчић, глумац
Награда за 2007:Informacije, Приступљено 13. 4. 2013. За укупан допринос сатири: Душан Ковачевић, књижевник За најбољу сатиричну књигу у 2006: Слободан Симић, књижевник, за књигу „Незаштићени сведок“ За мултимедијални допринос: Јелисавета Сека Саблић, глумица За најбољег сатиричара у дијаспори: Радомир Путниковић, књижевник из Лондона „Екселенција сатире“: Васил Толевски, књижевник из Македоније
Награда за 2008. додељена је 15. пут, 27. новембра 2008:Миловану Витезовићу награда Радоје Домановић („Курир”, 21. новембар 2008) За укупан допринос сатири: Милован Витезовић, књижевник За најбољу сатиричну књигу у 2007: Александар Баљак за књигу афоризама „Рат је први почео“ За мултимедијални допринос: Емир Кустурица „Екселенција сатире“: Владимир Шојхер, књижевник из Русије
Награда за 2009:Моми Капору награда „Радоје Домановић“ („Политика“, 17. новембар 2009), Приступљено 13. 4. 2013. За укупан допринос сатири: Момо Капор, књижевник За најбољу сатиричну књигу у 2008: Раде Јовановић за књигу афоризама „Кратко и јасно“ и Саво Мартиновић за књигу афоризама „Питамтеја“ За медијски допринос: Синиша Павић, драмски писац
Награда за 2010:Бати Живојиновићу награда Радоје Домановић, Приступљено 13. 4. 2013. За укупан допринос српској сатири: Петар Пајић, књижевник За најбољу сатиричну књигу у 2009: Раша Папеш за књигу афоризама „Фундаментално дно“ и Бојан Љубеновић За медијски допринос: Бата Живојиновић, глумац За страну сатиру: Бојан Богдановић (Босна и Херцеговина), Ганче Савов (Бугарска) и Валериу Бутулеску (Румунија)
Награда 2011. године је додељена 22. децембра 2011. у Министарству вера и дијаспоре, добитници су:„Радоје Домановић“ Љубивоју Ршумовићу, Приступљено 13. 4. 2013. За укупан допринос српској књижевној сатири: Љубивоје Ршумовић, књижевник За допринос сатири у области филма, позоришта и телевизије: Зоран Ранкић, драмски уметник и књижевник За најбољу сатиричну књигу објављену 2010. године: Радивоје Дамјановић из Смедерева за књигу афоризама „Јахање на тигру“ и Веселин Мишнић из Београда за књигу афоризама „Уредно сложени јауци“ „Екселенција сатире“: Жарко Петан, песник из Словеније, и Вељко Рајковић, сатиричар из Црне Горе
Награда за 2015. годину, добитници су:Најбољим афористичарима награда „Радоје Домановић“ (Б92, 26. децембар 2015) За животно дело: Зоран Ранкић, афористичар из Београда, и проф. др Мирослав Егерић из Новог Сада За најбољу сатиричну књигу објављену 2014. године: Бојан Љубеновић из Београда за књигу прича „Писма из Србије“ Најбоља књига сатире у 2015. години: књига афоризама „Даће Бог. Ако Бог да“ Зорана Т. Поповића из Панчева Специјално признање за теоријски допринос сатири: проф. др Ратко Божовић из Београда.
Награда за 2016. годину, добитници су:Ускоковић и Ђерговић лауреати награде Радоје Домановић („Политика”, 7. април 2017) За укупан допринос српској књижевној сатири: Драган Ускоковић, драмски писац и приповедач из Београда, и сатиричар и хумориста Раде Ђерговић из Шапца За најбољу сатиричну књигу објављену 2016. године: професор и дипломата Зоран Бингулац из Београда за роман „Уплетена огледала белог гаврана”, и сатиричар и есејиста Радмило Мићковић из Раче за књигу афоризама „Духовне муње”
Награда за 2017. годину, добитници су:Ковачевићу и Мартиновићу награда „Радоје Домановић” (Б92, 19. фебруар 2018) За укупан допринос српској књижевној сатири: професор Павле Ковачевић (1940) и Саво Мартиновић (1935) За најбољу сатиричну књигу објављену 2017. године: Милан Р. Симић (1959) за књигу афоризама „Жуљ на жуљ”, Јеремија Лазаревић (1955) за књигу поезије „Филозофија” и Јанко Јелић (1979) за књигу прича „Златни човјек” За теоријски допринос сатири: Витомир Теофиловић (1943) за књигу „Есеји о афоризмима о романима о песмама” „Екселенција сатире“: Љубомир Фелдек из Братиславе, Михаил Вешим из Софије и Владисалв Влаховић из Подгорице
Награда за 2018. годину, добитници су: За укупан допринос српској књижевној сатири: Момчило СтојановићСтрадија је била и остала једна чудна земља („Политика”, 26. април 2019)
Награда за 2019. годину, добитници су: За најбољу књигу сатире: „Крстареће мисли” Мирослав Средановић, „Берачи полена” Небојша Лапчевић, „Етичко чишћење” Поп Д. Ђурђев, „Парадигманоја” Павле Теофиловић, „Шињели” Војислава М. Минић и „Истине” Мило Г. Лазаревић Екселенција сатире: Валентин Димитров (Бугарска), Јово Николић (Босна и Херцеговина), Фабрицио Караманја (Италија) и Хасијер Агире (Шпанија) За научно-теоријски допринос сатиричној књижевности: проф. др Малиша Станојевић За преводе српских сатиричара на мађарски језик: Светислав Недучић За афирмацију и популаризацију хумора и сатире: проф. др Димитрије Панфилов За сатиричну књижевност: Радивоје Лале Бојичић и Ненад Нецић
Награда за 2020. годину, добитници су: За најбољу књигу афоризама: „Боже, упрости нам” Нинус Несторовић За најбољу књигу сатиричних прича: „Рупе у глави” Вања Булић За укупан допринос српској књижевној сатири: Боривоје Бора Ољачић и Милован Вржина
Награда за 2021. годину, добитници су: За најбољу књигу афоризама: „Умњаци израстају касније” Станислав Томић и „Сизифове фусноте” Бранко Вуковић За најбољу књигу сатиричне поезије: „Платонски читаоци” Војислав Вукотић и „Генерал и ласта” Андрија Радуловић За најбољи сатирични роман: „Обала несанице” Милан Кнежевић За теоријски допринос сатири: „Ингенијум инвентивне афористике” Милован Гочманац За најбољу антологију: „Године заплета” Драган Огњановић За укупан допринос српској књижевној сатири: Драгослав Михаиловић и Миломир Ђукановић
Награда за 2022. годину, добитници су: За укупан допринос српској књижевној сатири: Раша Папеш За најбољу сатиричну књигу објављену 2022. године: збирка афоризама "Мини-малац" Митра Ђерића Лакија из Београда За најуспелији зборник сатире: Иван Матејевић из Алексинца за Алманах "Јужњачка утеха" „Екселенција сатире“: Јандре Дрмић, афористичар из Загреба
Награда за 2023. годину, добитници су: За укупан допринос српској књижевној сатири: Зоран Божовић За најбољу сатиричну књигу објављену 2023. године: збирка афоризама „Колективно лудило” Слободана Симића За најуспелији зборник сатире: Ђорђе Оташевић за „Савремени јужонословенски афоризам” За најбољу теоријску књигу о сатири: Витомир Теофиловић „Поетика афоризма” „Екселенција сатире“: Љупка Цветанова, из Северне Македоније, Екрем Мацић из БиХ, Перица Јокић из Црне Горе и Златко Томић из Хрватске
Награда за 2024. годину, добитници су: За најбољу књигу сатиричне прозе: „Националистичка географија” Драгутина Минића Карла За најбољу књигу афоризама: „Редари нереда” Јово Николић и „Није српски гунђати” Горан Иванковић За најбољу прву књигу: „Капање душе” Слободан Џудовић За најбоље зборнике сатире: „Боља страна неба” (афоризми хрватских и српских покојних сатиричара) и „Разум и комика” (цитати, афоризми и парадокси у XX и XXI веку) За најбољу књигу сатире преведену на српски језик: „Дефакто” Валентина Димитрова (Бугарска) За најбољег страног сатиричара: Небојша Иваштанин (БиХ), Бојан Рајевић (Црна Гора) и Николаје Петреску Реди (Румунија) За укупан допринос српској сатири: Мирослав Средановић и Радивоје Рале Дамјановић
Награда за 2025. годину, добитници су: За најбољу књигу афоризама: Нинус Несторовић — „11:52” („Прометеј”, Нови Сад) За најбољу књигу прича: Слободан Симић — „Српски сој” („Алма”, Београд и Библиотека „Љубиша Р. Ђенић”, Чајетина) За најбољу прву књигу сатире објављену на српском језику: равноправно Дејан Спасојевић — „Исклесане мисли” („АСоглас издаваштво”, Зворник, Република Српска, БиХ), Александра Филиповић — „Мисли бунтовнице” („Нова Артија”, Параћин) и Андреја Мирицки — „Без анестезије” („Алма”, Београд) За најбољу антологију, зборник, алманах или панораму сатиричне књижевности објављену на српском језику: Александар Чотрић — „Тријумф духа”, антологија француског афоризма (4 СЕ, Београд) За укупан допринос српској књижевној сатири: Александар Југовић, Горан Кљајић и Чедомир Ковачевић Чеков „Екселенција сатире“: Иво Мијо Андрић (Хрватска) и Далиборка Шишмановић Кепчија (Швајцарска)
Референце
Категорија:Српске књижевне награде