200п|мини|десно|Марија Илић Агапова, први библиотекар и управник Библиотеке града Београда Библиотека града Београда (БГБ) је градска библиотека, по типу и функцијама јавна и матична,http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=285 највећа позајмна библиотека у Србији. Основана је 1931]. године, али своје историјске почетке има већ у 19. веку. Године 1986. Библиотека града Београда бива пресељена у адаптирану зграду у Кнез Михаиловој 56, у центру Београда, где се и данас налази. Године 1994. добила је статус матичне библиотеке за подручје града Београда. Данас се у њеном саставу налази тринаест општинских библиотека са територије града Београда.
Библиотека располаже фондом од близу 1.800.000 јединица. У састав Библиотеке улази укупно 78 објеката, укупне површине од око 13.000 -{m}-², и то: 1 централна зграда са 7 дислоцираних објеката и 13 општинских библиотека са 52 огранка, 2 одвојена дечја одељења и 3 пункта."Извештај о раду Библиотеке града Београда у 2008. години"
Библиотека има преко 100.000 чланова.
Историјат Предуслови за оснивање библиотеке Још од времена када је Београд постао престоница јављали су се захтеви да Општина града Београда подигне Народни дом у коме би биле смештене читаоница и библиотека. Пре Првог светског рата постојала је у Општини стручна библиотека, која је од 1929. године била смештена у једној соби и служила за службене потребе ове установе. Од 1922. до 1929. године у буџету је издвајан новац који је требало да омогући да се ова библиотека среди и преузме функцију јавне библиотеке. Године 1929. наглашено је да је једна од првих потреба града оснивање општинске библиотеке, па је средином исте године започето систематско сређивање постојећег књишког фонда у Општини. Исте те године потпредседник Општине постао је др Милосав Стојадиновић, који се већ залагао за рад савремене општине и на пољу културе, па је зато, по ступању на ову дужност, посветио нарочиту пажњу организовању и отварању Библиотеке и Музеја. Организовању и развоју Библиотеке помогао је и тадашњи шеф Културног одсека Сима Пандуровић. Године 1929. такође је, први пут у историји Општине, у буџету предвиђено место библиотекара. Одлука да се, за потребе града, оснују општинска библиотека и музеј донета је 24. октобра 1930. године. На место библиотекара је постављена др Марија Илић Агапова, која је две године касније, 30. септембра 1932. године, постављена за библиотекара-управника.
Према Правилима библиотеке, донетим 1930. године, библиотека је имала задатак да: „прикупи сву литературу потребну Општини и њеним дирекцијама, одељењима и рефератима, а затим осталу знанствену и лепу литературу коју треба да поседује једна савремена библиотека, да сарађује са општим просветним задацима и циљевима Општине у њеном културном раду и, на крају, да развија код читалаца љубав према књизи”. Оснивање Библиотека и Музеј отворени су 11. јануара 1931. године и на тај дан свечано су освећени. Овим чином Београд добија модерну градску библиотеку, читав један век након првог Београдског читалишта. По угледу на савремене европске библиотеке, књиге су сређене према принципима децималне класификације, организују се први стручни библиотекарски курсеви. Исте године, отворена је и прва Читаоница за децу у Југославији.
Библиотеку су могли да користе сви, а књиге су издаване уз легитимацију (чланску карту). Коришћење књига је било бесплатно, а за књиге које су се износиле ван Библиотеке плаћала се кауција. Израда самих легитимација се плаћала. На дечјим легитимацијама била је илустрација коју је израдила Бета Вукановић и извод из женевске Декларације дечјих права из 1924.
Крајем 1932. године Библиотека и Музеј се из општинских просторија селе у Косовску бр. 39. Обе установе смештене су у просторије на 2. и 3. спрату. Већ 1933. године Библиотека Општине града Београда (како се од почетка звала) је постигла завидно место међу другим библиотекама у Београду (Универзитетска, Војна, Библиотека Народне скупштине...) и према извештају Управе београдске секције Друштва југословенских библиотекара, она је спадала међу „највеће и најуређеније библиотеке у Београду”.
После више сеоба Општина је откупила зграду у улици Кнегиње Љубице 1, данашњој Змај Јовиној и у мају 1935. године Библиотека и Музеј се досељавају у ову зграду. Осим Музеја касније је у састав библиотеке ушао и Архив града. Музеј се издвојио 1941. године, а Архив 1947.
Немачко бомбардовање, 6. априла 1941, наноси Библиотеци непроцењиву културну и материјалну штету. Од запаљивих бомби је изгорео кров и последњи спрат. У току рата радила је Дечја библиотека, а за остале кориснике библиотека је отворена почетком 1943. године.
Период после Другог светског рата Према извештају управника Библиотеке од 3. децембра 1947. године констатовано је следеће: „Тешки услови немачке окупације наметнули су Библиотеци неподношљиво стање. У самој згради једно време боравили су немачки војници, а касније услед бомбардовања, Библиотека није била у могућности да сачува све своје предмете. Извесне своје предмете, и то без спискова, морала је да склони у Нар. банку за време бомбардовања 1944. год.” На крају је наглашено да је због овога недостајало 96 рукописа. У каснијем извештају, од 26. марта 1948. године, констатовано је да је Библиотека у току рата изгубила 4.226 књига. После Другог светског рата Библиотека започиње са нормалним радом 18. јануара 1945. године. Фонд од 22.000 књига је обновљен и већ 1948. имао је 39.813 књига. Једно време у саставу Библиотеке града Београда била је и Библиотека Централног већа синдиката Југославије, која је 1953. предата Радничком универзитету.
Библиотека града Београда до 1953. године није имала развијену унутрашњу структуру, али 1954. формирана су одељења, а 1955. је основан Библиотечки центар (у почетку назван Стручни центар за библиотеке београдског среза). Тежња је била да се на тај начин створи јединствена мрежа популарних библиотека по општинама. Према Закону о библиотекама, Библиотека града Београда је од 1961. године одређена за матичну библиотеку за подручје града. Већ следеће године ова мрежа библиотека показала се као најбољи начин пословања библиотека у Србији и то искуство користиле су многе популарне библиотеке у СФРЈ.
Средином шездесетих година први пут је обједињена набавка за целу мрежу а сваки двадесети Београђанин је члан Градске библиотеке. Постојеће просторије у Змај Јовиној улици су већ претесне, па средином седамдесетих Библиотека града добија на коришћење зграду у Кнез Михаиловој 56, некадашњи хотел Српска круна. Радови на уређењу зграде потрајаће читаву деценију.
У међувремену, уводи се слободан приступ књигама у Општем позајмном одељењу. Следећи савремена светска искуства и Дечја одељења преуређују своје фондове, књиге се сређују према узрасту детета коме су намењена.
Започиње се са радом на библиографији књига о Београду. Библиотека града издаје књигу превода страних путописа о Београду XIX века, потом и Приповетке о Београду, својеврсну кратку историју Београда у причама итд. Број књижевних програма и изложби књига под окриљем Библиотеке сваке године расте.
Напокон у новој згради У октобру 1986. Библиотека се усељава у нови простор, у зграду некадашњег хотела Српска круна у Кнез Михаиловој улици, број 56, у. Нову зграду Библиотеке града Београда свечано је отворила песникиња Десанка Максимовић, а Библиотека града Београда постаје прва јавна компјутеризована позајмна библиотека у земљи. У свом Слову, приликом отварања нове зграде Библиотеке града Београда, велика српска песникиња Десанка Максимовић је рекла: „Да смо три века тражили где ћемо је ставити, не бисмо јој лепше место нашли: у прочеље је гледа песник Милан Ракић, недалеко на Калемегдану су и Бранко Радичевић, Војислав Илић, Бора Станковић, да не набрајамо све чија ће дела вековати под кровом ове Библиотеке...". Интеграција Општинских библиотека у мрежу Библиотеке града Београда Прва иницијатива о заједничком раду и сарадњи Библиотеке града и Општинских библиотека појавила се још 1968. године, када је сачињен и први елаборат о интеграцији. Иако овај елаборат никада није реализован, идеја о интеграцији никада није напуштена. Већ 1977. основане су Удружене народне библиотеке, а 1982. Одлуком Скупштине града, Библиотеци града Београда поверено је вршење матичне функције за све народне библиотеке на територији Београда. После одржаног референдума, 9. јануара 1989. године, радници 12 од 16 општинских библиотека (а касније још две) изјаснили су се за интеграцију, чиме је Библиотека града Београда постала јединствена библиотечка мрежа.
Последња деценија 20. века Деведесетих година XX века осетно је опао број уписаних чланова и набављених наслова, али је број прочитаних књига остао готово исти. У овом периоду, Библиотека града Београда, заједно са мрежом општинских библиотека, има најразвијенији културно-образовни рад у библиотекарству Србије. Започето је систематско праћење читалачке популације Београда. Од 1991. године отпочиње објављивање листа Новине београдског читалишта.
Без прекида рада са публиком, 1997. је започета ревизија Општег фонда. У Кнез Михаиловој улици је почела са радом Интернет читаоница. Уграђена је електронска заштита фонда у слободном приступу.
Библиотека града Београда у 21. веку 250п|мини|Главни улаз из Кнез Михаилове улице Током 2001. године обављен је велики број значајних послова, како у стручном погледу, тако и у смислу ефикаснијег и рационалнијег пословања. Народна библиотека је извршила стручни надзор над радом Библиотеке града Београда. Значајна финансијска помоћ Скупштине града допринела је решавању проблема смештаја Периодике.
Дана 11. јануара 2001. свечано је обележен јубилеј, седамдесет година од оснивања Библиотеке града Београда. Тим поводом је објављена књига одабраних радова Марије Илић-Агапове, прве управнице Библиотеке и установљена награда најбољем библиотекару Београда названа њеним именом. Две године доцније, у оквиру прославе Дана Београда отворено је реновирано Одељење старе и ретке књиге и књиге о Београду – Завичајно одељење, у Змај Јовиној 1. У јулу исте године, у оквиру пројекта Лепша Србија / Beautiful Serbia, као прва, обновљена је фасада Библиотеке града Београда у Кнез Михаиловој 56. Први пут, после више година, достигнут је стандард оптималне набавке књига за све фондове градских библиотека.
Довршени су и објављени резултати вишедеценијских пројеката, други том Грађе за библиографију југословенске и стране књиге о Београду (2003) и двотомна монографија Улице и тргови Београда (2004/5). Београђани први пут на једном месту могу наћи податке о простирању, хронологији именовања и називима улица и тргова Београда.
Простори Зграда
мини|лево|Хотел „Српска круна“ Библиотека града Београда се од октобра 1986. године налази у Кнез Михаиловој улици, број 56, у згради некадашњег хотела Српска круна. Хотел је изграђен око 1867. године као најмодернији, најрепрезентативнији и најбоље опремљен хотел у Београду тог времена. Највероватније га је саградила породица имућних трговаца Крсмановића.
У развоју београдске архитектуре зграда хотела Српска круна стоји на почетку интензивног процеса европеизације Београда у другој половини 19. века. Архитектура зграде је еклектична са елементима ренесансног и других стилова. У стручној литератури стилске карактеристике зграде тумачене су на два различита начина. Архитекта Богдан Несторовић сматра да је зграда у мирном еклектичком ренесансу, док је историчарка уметности Гордана Гордић мишљења да је зграда саграђена у романтичарском духу. Пројектант зграде није познат.