Трагедија Хамлета, краљевића данског (), често скраћено само Хамлет, трагедија је коју је написао Вилијам Шекспир негде између 1599. и 1601. године. Хамлет је Шекспирова најдужа драма. Смештена у Данској, драма прати краљевића Хамлета и његове покушаје да се освети свом стрицу, Клаудију, који је убио Хамлетовог оца како би заузео његов престо и оженио се Хамлетовом мајком. Хамлет се сматра једном од „најмоћнијих и најутицајнијих трагедија на енглеском језику”, са причом подобном за „наизглед бескрајно препричавање и адаптације од стране других”. Нашироко се сматра једном од најбољих драма свих времена. Постоје три различите ране верзије драме: Први кварто (Q1, 1603); Други кварто (Q2, 1604); и Први фолио (F1, 1623). Свака верзија укључује стихове и одломке који недостају у осталима.
Многа дела су наведена као могући извори за Шекспирову драму, од старогрчких трагедија до елизабетанских драма. Уредници издања Arden Shakespeare доводе у питање идеју „лова на изворе”, истичући да она претпоставља да су ауторима увек потребне идеје из других дела за своја и сугеришу да ниједан аутор не може имати оригиналну идеју или бити творац. Када је Шекспир писао, постојале су многе приче о синовима који освећују убиство својих очева, и многе о паметним синовима осветницима који се претварају да су глупи како би надмудрили своје непријатеље. То би укључивало причу о старом Римљанину, Луцију Јунију Бруту, коју је Шекспир очигледно познавао, као и причу о Амлету, коју је на латинском сачувао хроничар из 13. века Саксон Граматик у својој Gesta Danorum, а штампана је у Паризу 1514. године. Причу о Амлету је потом адаптирао, а затим објавио на француском 1570. године научник из 16. века Франсоа де Белфорест. Постоји низ заједничких елемената заплета и главних ликова са Шекспировим Хамлетом, а недостају јој други који се налазе код Шекспира. Белфорестова прича је први пут објављена на енглеском језику 1608. године, након што је Хамлет написан, мада је могуће да је Шекспир наишао на њу у њеној француској верзији.
Хамлета је на српски језик први превео Константин Станишић 1878, а дело је први пут приказано у Београду 1884. године.Недић, Боривоје: Целокупна дела Виљема Шекспира, IV књига. стр. 8. Народна књига, Нолит, Рад, Београд, 1978.
Ликови
Хамлетсин покојног краља и нећак садашњег краља, Клаудија Краљ КлаудијеКраљ Данске, Хамлетов стриц и брат бившег краља Гертруда Краљица Данске и Хамлетова мајка Полонијеглавни саветник краља ОфелијаПолонијева ћерка ХорациоХамлетов пријатељ ЛаертПолонијев син Волтиманд и Корнелиједворани Розенкранц и Гилденстерндворани, Хамлетови пријатељи Озрикдворанин Марцелоофицир Бернардоофицир Францисковојник РејналдоПолонијев слуга Духдух Хамлетовог оца, краљ Фортинбраспринц Норвешке Гробарипар тутора Краљ играча, Краљица играча, Луцијанус, итд.играчи
Радња Први чин веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:KronborgCastleDenmarkOct152022_06.jpg|мини|Замак Кронборг је овековечен као Елсинор у драми Хамлет. Краљевић Хамлет од Данске је син недавно преминулог краља Хамлета и нећак краља Клаудија, брата и наследника његовог оца. Клаудије се брзо оженио удовицом краља Хамлета, Гертрудом, Хамлетовом мајком, и преузео престо. Данска се налази у дугогодишњем сукобу са суседном Норвешком, у којој је краљ Хамлет убио краља Фортинбраса у бици неколико година раније. Иако је Данска победила Норвешку, а норвешки престо пао у руке немоћног брата краља Фортинбраса, Данска се плаши да је инвазија коју предводи син преминулог норвешког краља, принц Фортинбрас, неизбежна.
Једне хладне ноћи на бедемима Елсинора, данског краљевског замка, стражари Бернардо и Марцело разговарају о духу који подсећа на покојног краља Хамлета, кога су недавно видели, и доводе Хорација, пријатеља краљевића Хамлета, као сведока. Након што се дух поново појави, њих тројица се заветују да ће рећи краљевићу Хамлету шта су видели.
Двор се окупља следећег дана, а краљ Клаудије и краљица Гертруда разговарају о државним пословима са својим старијим саветником Полонијем. Клаудије дозвољава Полонијевом сину Лаерту да се врати у школу у Француској и шаље изасланике да обавесте краља Норвешке о Фортинбрасу. Клаудије такође испитује Хамлета о његовој континуираној тузи за оцем и забрањује му да се врати на универзитет у Витенбергу. Након што двор оде, Хамлет очајава због очеве смрти и нагле поновне удаје своје мајке. Сазнавши за духа од Хорација, Хамлет одлучује да га сам види. веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:File-Hamlet,_Prince_of_Denmark_Act_I_Scene_IV.png|мини|Хорацио, Хамлет и дух (Хенри Фјусели, 1789). Док се Полонијев син Лаерт спрема да оде у Француску, Полоније му нуди савет који кулминира у максими „буди веран себи”. Полонијева ћерка, Офелија, признаје своје интересовање за Хамлета, али Лаерт је упозорава да не тражи принчеву пажњу, а Полоније јој наређује да одбије његова удварања. Те ноћи на бедему, дух се јавља Хамлету, говори краљевићу да га је убио Клаудије (сипајући му отров у ухо док је спавао) и захтева да Хамлет освети његово убиство. Хамлет пристаје, а дух нестаје. Краљевић се поверава Хорацију и стражарима да од сада планира да се понаша као да је полудео. Хамлет их тера да се закуну да ће држати његове планове за освету у тајности; међутим, он остаје несигуран у поузданост духа.
Други чин Офелија жури оцу, говорећи му да је Хамлет претходне ноћи стигао на њена врата полуго и понашајући се чудно. Полоније криви љубав за Хамлетово лудило и одлучује да обавести Клаудија и Гертруду. Када уђе да то учини, краљ и краљица дочекују Розенкранца и Гилденстерна, два студента познаника Хамлета, у Елсинору. Краљевски пар је затражио да двојица студената истраже узрок Хамлетовог расположења и понашања. Додатне вести захтевају да Полоније сачека да буде саслушан: гласници из Норвешке обавештавају Клаудија да је краљ Норвешке укорио принца Фортинбраса због покушаја да поново води битке свог оца. Снаге које је Фортинбрас регрутовао да марширају против Данске уместо тога ће бити послате против Пољске, иако ће проћи кроз данску територију да би стигле тамо.
Полоније саопштава Клаудију и Гертруди своју теорију о Хамлетовом понашању, а затим разговара са Хамлетом у дворани замка покушавајући да сазна нешто више. Хамлет се претвара да је луд и суптилно вређа Полонија све време. Када Розенкранц и Гилденстерн стигну, Хамлет топло поздравља своје „пријатеље”, али брзо схвата да су они тамо да га шпијунирају за Клаудија. Хамлет признаје да је узнемирен својом ситуацијом, али одбија да каже прави разлог, уместо тога примећујући „Каква ли је само творевина човек”. Розенкранц и Гилденстерн говоре Хамлету да су са собом довели трупу глумаца које су упознали док су путовали у Елсинор. Хамлет, након што је поздравио глумце и отпустио своје пријатеље који га шпијунирају, тражи од њих да одрже монолог о смрти краља Пријама, којој је сведочила краљица Хекаба, на врхунцу Тројанског рата. Хамлет затим тражи од глумаца да одиграју Убиство Гонзага, представу која приказује смрт сличну убиству његовог оца. Хамлет намерава да проучи Клаудијеву реакцију на представу и тиме утврди истинитост приче духа о Клаудијевој кривици.
Трећи чин веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Hamlet_stabs_Polonius.jpg|мини|Хамлет грешком убоде Полонија (Коук Смит, 19. век). Полоније тера Офелију да врати Хамлетова љубавна писма краљевићу док он и Клаудије тајно посматрају како би проценили Хамлетову реакцију. Хамлет шета сам ходником док краљ и Полоније чекају Офелијин улазак. Хамлет размишља о животу и смрти. Када Офелија уђе и покуша да врати Хамлетове ствари, Хамлет је оптужује за нескромност и виче „иди у манастир”, мада није јасно да ли је и то израз лудила или истинске патње. Његова реакција убеђује Клаудија да Хамлет није луд за љубављу. Убрзо након тога, двор се окупља да гледа представу коју је Хамлет наручио. Након што је видео како ривал убија глумца у улози краља сипајући му отров у уво, Клаудије нагло устаје и истрчава из собе; за Хамлета је то доказ стричеве кривице.
Гертруда позива Хамлета у своју одају и захтева објашњење. У међувремену, Клаудије разговара сам са собом о немогућности покајања, пошто још увек поседује своју нелегално стечену имовину: круну и жену свог брата. Пада на колена. Хамлет, на путу да посети мајку, прикрада му се с леђа, али га не убија, сматрајући да ће га убиство Клаудија док се моли послати право у рај, док ће дух његовог оца бити заглављен у чистилишту. У краљичиној спаваћој соби, Хамлет и Гертруда се жестоко свађају. Полоније, шпијунирајући разговор иза таписерије, позива у помоћ док Гертруда, верујући да Хамлет жели да је убије, и сама виче у помоћ.
Хамлет, верујући да је се Клаудије скрива, дивље убоде ножем, убијајући Полонија, али он помера завесу и увиђа своју грешку. У бесу, Хамлет брутално вређа мајку због њеног наводног незнања о Клаудијевој подлости, али дух улази и опомиње Хамлета због његове неактивности и оштрих речи. Неспособна да сама види или чује духа, Гертруда схвата Хамлетов разговор са њим као додатни доказ лудила. Након што је замолио краљицу да престане да спава са Клаудијем, Хамлет одлази, одвлачећи Полонијево тело.
Четврти чин Хамлет се шали са Клаудијем о томе где је сакрио Полонијево тело, а краљ, плашећи се за свој живот, шаље Розенкранца и Гилденстерна да прате Хамлета у Енглеску са запечаћеним писмом енглеском краљу у којем захтева да се Хамлет одмах погуби.
Полудена тугом због Полонијеве смрти, Офелија лута Елсинором. Лаерт се враћа из Француске, бесан због очеве смрти и сестриног лудила. Клаудије убеђује Лаерта да је Хамлет искључиво одговоран, али убрзо стиже писмо које указује да се Хамлет вратио у Данску, тиме осујећујући Клаудијев план. Клаудије мења тактику, предлажући двобој мачевима између Лаерта и Хамлета како би решили своју заваду. Лаерту ће бити дат мач са отрованим врхом, а ако то не успе, Клаудије ће понудити Хамлету отровано вино. Гертруда их прекида како би их обавестила да се Офелија удавила, иако није јасно да ли је то било самоубиство или несрећа изазвана њеним лудилом.
Пети чин веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Hamlet_et_Horatio_au_cimeti%C3%A8re_-_Eug%C3%A8ne_Delacroix_-_Mus%C3%A9e_du_Louvre_Peintures_RF_1942.jpg|лево|мини|Гробари. (Ежен Делакроа, 1839). Хорацио је добио писмо од Хамлета, у којем се објашњава да је краљевић побегао преговарајући са пиратима који су покушали да нападну његов брод који је пловио за Енглеску, а пријатељи се поново уједињују иза сцене. Два гробара разговарају о Офелијином наводном самоубиству док копају њен гроб. Хамлет стиже са Хорациом и шали се са једним од гробара, који ископава лобању Јорика, дворске луде из Хамлетовог детињства. Хамлет узима лобању, говорећи „Јао, јадни Јориче” док размишља о смртности. Приближава се Офелијина погребна поворка, коју предводи Лаерт. Хамлет и Хорацио се у почетку крију, али када Хамлет схвати да је Офелија та која ће бити сахрањена, он се открива, изјављујући своју љубав према њој. Лаерт и Хамлет се сукобљавају поред Офелијиног гроба, али њихова кавга је прекинута.