Владе Дивац (Пријепоље, 3. фебруар 1968) бивши је српски и југословенски кошаркаш. Од 2009. до 2017. године је био председник Олимпијског комитета Србије.
Дивац је играо на позицији центра у Слоги, Партизану, Лејкерсима, Хорнетсима, Црвеној звезди (у Евролиги) и Кингсима. Био је један од првих Европљана који је заиграо у НБА. Са кошаркашком репрезентацијом Југославије освојио је два светска првенства, три европска првенства и две сребрне медаље на Олимпијским играма. За национални тим Југославије је одиграо 145 утакмица и постигао 1345 поена.
Иако активан играч, Дивац је био на положају председника Партизана у периоду од 2000. до 2004. Након завршетка играчке каријере постао је скаут Лос Анђелес Лејкерса и спортски директор кошаркашке секције Реал Мадрида. Године 2008. УЛЕБ га је сврстао међу 50 људи који су најзаслужнији за развој кошарке у Европи.
Дивац се бави и хуманитарним радом. Са Жарком Паспаљем, Александром Ђорђевићем, Предрагом Даниловићем, Зораном Савићем, Дејаном Бодирогом и Жељком Ребрачом основао је хуманитарну организацију Група 7. Дивац је због свог хуманитарног рада постао амбасадор добре воље Уједињених нација.
Детињство Дивац је рођен 3. фебруара 1968. године у Пријепољу. Као четрнаестогодишњак, био је већ висок 188,5, што га је забрињавало и навело да постави питање Политикином забавнику, тражећи неко решење да се успори раст.
Каријера Југославија мини|Владе Дивац у дресу Партизана, уметничка фотографија Ђорђа Милекића. Пре него што се бавио кошарком Дивац је тренирао фудбал и био је голман у месном клубу. Међутим, фудбалску каријеру је прекинуо је након што је на једном тренингу био неодлучан да се баци у блато како не би испрљао нове рукавице. Његов тим је изгубио, а изнервирани тренер му је рекао да потражи неки други спорт.Božijom voljom postao sam košarkaš , интервју Влада Дивца за Огледало
Дивац је тренирао кошарку у родном Пријепољу у клубу КК Елан код тренера Милована Богојевића. Његова професионална каријера у Југославији почела је када је заиграо за Слогу из Краљева и одмах скренуо пажњу на себе тако што је у утакмици са Црвеном звездом постигао 27 поена. У лето 1986. Дивац је био највећа звезда прелазне сезоне, након што је потписао за Партизан за 14.000 немачких марака.
Дебитовао је за репрезентацију Југославије у квалификацијама за Светско првенству у Шпанији 1986. године. Прву утакмицу за плаве у сениорској репрезентацији одиграо је у Ден Хелдеру против Холандије, где је постигао прва четири поена.
Исте године је, са 18 година, дебитовао за сениорску репрезентацију Југославије на квалификацијама за Светском првенству 1986. у Мадриду, на позив селектора Крешимира Ћосића. У дебитантској утакмици за сениоре против Холандије је постигао 4 поена. Недељу дана касније у мечу против Мађарске дао је 27 поена. Међутим, одличан дебитантски учинак на Светском првенству је у сенку бацио догађај у полуфиналу против Совјетског Савеза: један минут пре краја утакмице, Југославија је водила са убедљивих 9 поена разлике, али су Совјети са три шута за три поена изједначили: један шут је био након Дивчеве изгубљене лопте на средини терена након непотребног дриблинга. У продужетку су Совјети лако савладали шокиране Југословене, који су на крају освојили бронзану медаљу.
Следеће године Дивац је био део тима који је освојио бронзану медаљу на Европском првенству 1987. у Грчкој, златну медаљу на Летњој универзијади 1987. у Загребу и на крају злато на Светском јуниорском првенству у Бормију. Овај догађај је био одскочна даска за младу генерацију југословенских кошаркаша, уз звезде попут Александра Ђорђевића, Дина Рађе и Тонија Кукоча. Пре распада Југославије, ова генерација је донела Југославији сребро на Олимпијским играма 1988. у Сеулу, злато на Европском првенству у кошарци 1989. у Загребу, злато на Светском првенству у кошарци 1990. у Буенос Ајресу и злато на Европском првенству 1991. у Риму.
Партизан је 1987. године уз Дивца, Ђорђевића, Паспаља, Обрадовића, Грбовића, Савовића, Накића, Пецарског и, на месту тренера, Душка Вујошевића, имао сјајан тим који је освојио првенство Југославије, али није успео да освоји Куп европских шампиона, следеће сезоне, пошто је изгубио од Макабија у полуфиналу фајнал-фора у Генту. Југопластика је са Кукочем, Рађом и Савићем била јачи тим следеће три године и освојила је три првенства Југославије и три Купа европских шампиона. Партизан и Дивац су 1987. године освојили Првенство Југославије, а 1989. Куп Радивоја Кораћа и Куп Југославије. лево|мини|Владе Дивац (средњи ред, други слева) са репрезентацијом Југославије на Еврпском првенству 1989. у Загребу. Дивац је имао необичан стил за центра у ондашње време; упркос својој висини, поседовао је добру покретљивост, добро је водио лопту и имао је добар шут са дистанце. Понекад је деловао као плејмејкер. Дивац је такође волео да изводи шаљиве потезе на терену: на Европском првенству 1989, подигао је саиграча Зорана Радовића да би он могао да закуца. У само 4 професионалне сезоне у Европи, Дивац је уз Арвидаса Сабониса постао један од најбољих европских центара.
НБА Дивац је у НБА лиги провео 16 година као члан ЛА Лејкерса, Шарлота и Сакрамента и у том периоду постигао је укупно 13.398 поена. Спада међу шесторицу НБА кошаркаша који су постигли више од 13.000 поена, 9.000 скокова, 3.000 асистенција и 1.500 блокада. Лејкерси Лејкерси су одабрали Дивца на драфту 1989. као 26. пика. Дивац је уз Сабониса, Дражена Петровића, Шарунаса Марчуљониса и Жарка Паспаља био припадник таласа европских играча који су прокрчили пут осталим неамеричким играчима ка НБА. Лејкерси су претходне сезоне имали одличан тим предвођен Каримом Абдул-Џабаром (завршио каријеру на крају те сезоне), најбољим асистентом у историји НБА Меџиком Џонсоном, Џејмсом Вортијем и Еј Си Грином. Под Џабаровим и Џонсоновим туторством, Дивац је поправио своју игру и усвојио амерички стил игре. Упркос томе што није знао енглески језик, брзо је постао популаран међу саиграчима и публиком због свог шарма и духовитости. У сезони 1989/90. Дивац је одиграо 82 утакмице, делећи минутажу са Мајклом Томпсоном и постизао је просечно 8,5 поена за 19,6 минута по утакмици. Дивац је међу Лејкерсима био најбољи у броју блокада и други по броју скокова. Његово залагање му је донело место у тиму новајлија на Ол-стар викенду 1990. Дивац је са репрезентацијом Југославије 1990. освојио златну медаљу на Светском првенству 1990. у Аргентини.
Након победе у финалу над Совјетским Савезом, Дивац је узео хрватску заставу од исељеника у Аргентини и бацио је на под. У предвечерје распада Југославије, овакав чин је у хрватској јавности окарактерисан као излив национализма, мада је касније Дивац изјавио да је то урадио јер су тада сви играли под једном заставом и да то нема никакве везе са национализмом. Човек који је донео хрватску заставу Дивцу је 2017. дао интервју за аргентинске новине Pagina 12. Рекао је да се зове Томас Шакић, и да у финалу није навијао ни за један тим, већ за хрватске кошаркаше Дражена, Кукоча, и Чутуру, као и да је мислио да је и Дивац Хрват, док му није узео заставу. Шакић је навео и да није Хрват, већ Аргентинац хрватског порекла рођен у Росарију, и да се застава коју је унео у његовој породици чувала годинама. Имао је акредитацију фоторепортера, пошто је тада радио за локалне новине, и рекао је да Дивац није бацио ту заставу под ноге, нити нешто слично, али да је Дивчев поступак представљао знак непоштовања. Шакићево уношење заставе је, по његовим речима, њему донела велику популарност у хрватској емиграцији, "јер су видели заставу коју нису смели да покажу од 1945. године". Аргентински новинари су Томаса Шакића упитали о везама са Динком Шакићем, командантом усташког логора Јасеновац, пошто се обојица презивају исто, и једно време су обојица живели у Санта Тересити у склопу Провинције Буенос Ајрес, јер је Динко Шакић после рата пребегао у Аргентину. Томас је на то рекао да је боље да о томе не прича, чиме није ни потврдио, ни оспорио повезаност са њим.
У следећој сезони Дивац је постао стартни центар Лејкерса, предњачивши у скоковима и постигавши пето место у проценту шута у НБА лиги. Многи су били изненађени када је Лос Анђелес стигао у финале НБА лиге 1991. године, где је поражен од Булса предвођених Мајклом Џорданом, а са, због рата, окрњеном репрезентацијом Југославије је освојио Европско првенство у Риму.
Дивчева операција леђа га је спречила да игра у 44 утакмице сезоне 1992/93, али се одмах након потпуног опоравка вратио у први тим Лејкерса. У сезони 1993/94, Дивчево име се појављивало на листама најбољих центара лиге, а те године био је дванаести у НБА са 40 „дабл-дабл“ учинака. У тој сезони имао је 24 скока у једној утакмици, што је било највише за Лејкерсе од 1979. године када је Абдул-Џабар забележио 25 скокова. Дивац је био међу првих 40 у лиги по броју постигнутих погодака, скокова, блокада, асистенција, процента шута и одузимању лопте. Те сезоне Дивац је са Ђорђевићем, Даниловићем, Савићем учествовао у хуманитарној утакмици, којом је требало да се прикупи новац за лечење Слободана Јанковића, који је остао инвалид.
Следеће сезоне је имао 4,1 асистенцију и тако постао водећи центар НБА лиге у додавању лопти. Две утакмице за редом у којима је постигао 20 поена и 20 скокова су прве за Лејкерсе од 1975. године кад је такав успех забележио Абдул-Џабар. У лето 1995. Дивац је са репрезентацијом СР Југославије освојио Европско првенство у Атини, прво званично такмичење за СР Југославију од увођења санкција 1992.
У сезони 1995/96 Дивац је такође је био међу првих 25 у лиги по блокадама и проценту шута, али је број поена по утакмици опао. На крају сезоне, Лејкерси су одлучили да покушају да направе нови тим довођењем Шакила О’Нила из Орландо Меџика. Клуб је одлучио да направи места за О’Нила у стартној екипи и да скупи новац за његов уговор, па је послао Дивца у Хорнетсе у замену за тинејџера Кобија Брајанта. Дивац је у први мах помишљао да због овога прекине каријеру.
Хорнетси На Олимпијским играма 1996. у Атланти, Дивац је са репрезентацијом СР Југославије освојио сребрну медаљу, након пораза од Сједињених Држава у финалу.
Хорнетси су претходне сезоне заменили играче Алонса Морнинга и Ларија Џонсона са Мајами Хитом, за играче Глена Рајса и Мета Гајгера, и у сезони 1996/97 су успели да победе у 54 утакмице (то је највише у клупској историји). Дивац се тада пласирао међу водеће играче у НБА лиги, по броју скокова и блокада, а превазишао је све НБА центре у асистенцијама. Због повреде пропустио је Европско првенство у кошарци 1997. у Шпанији, на ком је СР Југославија одбранила титулу шампиона.
Дивац је са Метом Гајгером у сезони 1997/98 године чинио центарску поставу и заједно су допринели квалитетној игри Шарлота на позицији центра. Остварили су заједно скоро 22 поена и 15 скокова по утакмици.
Кингси мини|десно|220п|Дивац у Кингсима 2003. године Штрајк професионалних НБА кошаркаша је спречио Дивца да учествује на Светском првенству у кошарци 1998. у Атини, на ком је СР Југославија освојила златну медаљу испред Русије и репрезентације САД састављене од играча из аматерских и европских лига. Како се штрајк НБА играча продужио, Дивац је потписао уговор са Црвеном звездом, како би јој помогао у Евролиги. Са Дивцем у тиму, Црвена звезда је у Пиониру савладала потоњег првака Европе, литвански Жалгирис, а поражена је од По Ортеза у гостима. Ипак, како се штрајк ускоро окончао, Дивац је 22. јануара 1999. потписао уговор са Кингсима. Сакраменто је те сезоне заменио звезду Мича Ричмонда за проблематичног Криса Вебера, одабрао Џејсона Вилијамса на драфту, а у екипу је дошао раније одабрани Предраг Стојаковић. Нова постава Кингса је успела да извуче клуб из година осредњости и да се домогне плеј-офа, где ју је у четвртфиналу зауставила екипа Јуте са 3:2 у серији. Владе Дивац је тог лета предводио репрезентацију до бронзане медаље на Европском првенству у кошарци 1999. у Француској.