Руска рубља (), често само рубља, је национална валута Руске Федерације и једино допуштено платежно средство у Русији уз поједине изузетке. Тренутно се користи још у Абхазији и Јужној Осетији, те у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Издавач и емитент рубље је Централна банка Руске ФедерацијеНа руском Центральный банк Российской Федерации; често се назива и Банка Русије (рус. Банк России), Центробанк (скраћеница од Центральный банк) или Госбанк (преводи се као Државна банка; скраћено од Государсвтенный банк). Рубља као валута се раније користила и у Великој московској кнежевини, Руском царству, Руској Империји, током прелазне власти, те у првобитној РСФСР и касније као валута Совјетског Савеза. Руску рубљу су привремено користиле и неке од држава чланица Заједнице независних држава у првој половини 1990-их година међу којима су Бјелорусија, Јерменија, Казахстан, Таџикистан и Узбекистан. Конституент рубље је копејка () и 100 копејки чини једну рубљу.
Уведена је 1993. године као насљедница совјетске рубље и замијењена је у односу 1:1 за првобитну рубљу. Тада је добила и нов ISO 4217 код RUR и бројовни код 810. Након деноминације 1998. године, валута је промијенила курс и словни и бројовни код у RUB и 643 који су до данас остали. Јединствени графички симбол за руску рубљу (-{₽}-) је усвојен 11. децембра 2013. године.Графическое обозначение рубля в виде знака., Званични веб-сајт Централне банке Руске Федерације
Етимологија назива По Григорију Крилову ријеч рубља везује се за глагол рубить (тесати, сјећи, обрубити) у руском језику. Други филолози пак наводе да је првобитно у староруском ријеч рубль означавала клин, закивку. Међутим 1316. године та ријеч добија ново значење и почиње да означава новчану јединицу насталу сјечењем гривне, као претходне валуте до 14. вијека. Одливак гривне у Новгороду је био тежак око 200 грама и израђивала се од сребра. Наведеним се ријеч "рубља" може превести и као "обрубак гривне". Средином 15. вијека рубља постаје новчаном јединицом у Москви и у том периоду се та ријеч шири Русијом и самим тим у руском језику. Народнији облик за ријеч рубль је "рубель", која се у том облику у руском језику готово у потпуности изгубила, али се проналази у бјелоруском. Такође постојала су и погрешне теорије да је ријеч рубља настала из арапског "руб", што значи "четвртина" или од назива за индијску новчану јединицу рупију (древноиндијског поријекла), али су временом у потпуности одбачене и прихваћена је теорија да је заправо настала као назив за обрубљени дио или парче сребрног слитка гривне.Происхождение слова рубль., Этимологические онлайн-словари русского языка., језик руски
Копејка као ријеч је по поријеклу нешто млађа и постоји неколико појашњења назива мање валутне јединице. Изворно и прихваћено значење је да је настала од ријечи "копље" и "копљаник". Разлог томе је био што је првобитна копејка имала приказ копљаника на себи. Први назив јој је био "копейко", односно "копьецо" (именице средњег рода). С обзиром да су друге тада актуелне новчане јединице биле женског рода, попут гривне, куне и полтине, по аналогији према њима и копејка је у руском језику постала женског рода. Такође се сматра да је копејка настала као деминутив синтагме "копейная деньга" (преведено са руског као "копљаничка пара") по аналогији са другим сличним ријечима попут "винтовка" (руска ријеч за пушку; изведено од "винтовое ружьё") По другима представља дериватив од туркијског "көпек" што значи "пас". По појашњењу Лава Васиљевича Успенског разлог таквом тумачењу јесте што су народи Истока сматрали да су на Тимуровим новчићима (вјероватно новчићи из периода Тамерлана) били отиснути пси, а заправо су били отиснути лавови. Тиме "копејка" би се тумачила првобитно као назив за те новчиће. Наравно, ова теза никад није прихваћена, а као једином релевантном тезом се сматра да је то назив који је настао након 1535. и ковања првих сребрних новчића у Руском царству са отиском копљаника.Происхождение слова копейка., Этимологические онлайн-словари русского языка., језик руски
Историјски, па и данас, рубља и копејка у разним језицима имају различите називе, док се кроз историју појављују многи синоними од којих ће у појединим областима и државама настати нове валуте. Данас на територији Руске Федерације на језицима националних мањина рубља се различито назива, па тако се на абхаском назива амааҭ, на башкирском һум, на јакутском солкуобай, на комском шайт, на лакском къуруш, на маријском теҥге, на осетском сом, на татарском сум, на удмуртском манет и чувашком тенкĕ. Копејка такође има своје регионалне називе у Русији. На башкирском се назива тин, на јакутском харчы, на маријском ыр, на осетском капекк, на татарском тиен, на удмуртском коны и на чувашком пус.
Предисторија руске рубље до 1993. године Период до 1704. године мини|Староруска гривна тежине 200,2 грама, изложена у Централном војноисторијском музеју у Санкт Петербургу. Појам рубља се први пут помиње на запису на брезовој кори из Вологде пронађеној током ископавања 1952. године, која датира из периода XIII вијекаПоклно от Матвия ко Есифу ко Давидову. Вывези ми 2 медведна да веретищ ада попонь. А к... ажь водя по 3 рубля продай, али не водя не продай. Углавном у почетку на основу списа познато је да су прве рубље монолитни облици плаћања на простору ране средњевјековне Русије. Након 1316. године рубља постаје новчана јединица у већем дијелу Русије и имала је различиту вриједност. У Новгороду је 1/13 гривне, док је у Москви била половина гривне. Такође, гривне су у различитим дијеловима Русије биле различитих карактеристика и различите масе. Од 1534. године након монетарне реформе Јелене Глинске једна московска рубља је имала вриједност 200 московских или 100 новгородских денги. Тада је копејка била сребрни новчић тежине 7 грама, а такође су израђивани и други новчићи који су као основну јединицу имали копејку, попут алтина (туркијска ријеч за злато, златник, рус.алтын), гроша (двије копејке), денежки (пола копејке) и полушки (четврт копејке). Од новгородских денги и односа ка московској рубљи ће у 16. вијеку промијенити назив и тада ће настати копејка у односу 1:100 ка рубљи. Прва кована рубља ће се исковати током реформе Алексеја Михајловича 1654. године као сребрни новчић. У оптицају је била око годину дана и није имала своју првобитну вриједност, већ због мање утрошеног сребра у једну рубљу имала је вриједност око 64 копејке. Раздобље 1704-1923 мини|Кованица сребрне рубље из 1813. године Тек у вријеме Петра Великог, од 1704. године, новчић у вриједности једне рубље ће се ковати стално до времена Октобарске револуције 1917. године. Од реформи Петра Великог до данас, рубља је била децимализована валута и прва је те врсте у свијету. Рубља је кована у сребру (сребрна рубља) и била је тежине 28 грама, од чега 25-26 грама је било чистог сребра. Од 1764. године маса једне рубље се смањује на 18 грама и тако остаје све до увођења златног стандарда.И.Г.Спасский. "Русская монетная система". Монетная система России в XVIII-XIX вв. ., стр. 57., Arcamax.ru Државна асигнациона банка 1768. године уводи асигнациону рубљу у новчаницама номинала 1, 3, 5, 10, 25 и 100 рубаља као помоћну валуту у Руској Империји. Касније ће асигнациона валута постати често употребљивом и званичном валутом у Русији.И.Г.Спасский. "Русская монетная система". Монетная система России в XVIII-XIX вв. ., стр. 65., Arcamax.ru Реорганизацијом Државне асигнационе банке и формирањем Државне банке Руске Империје 1860. године отпочиње штампање Државних кредитних карти (новчаница) у истим апоенима и везују се за оптицај сребрног новца. Крајем XIX вијека курс папирне рубље готово се двоструко смањио у односу на курс сребрне рубље усљед ратоваКримски и Руско-турски рат (1877—1878), што је проузроковало проблеме у руској економији. Попут других свјетских империја тог времена, Руска Империја након реформе Сергеја Јуљјевича Витеа 1897. године уводи златни стандард и везује све облике рубље за злато. Тада је било одређено да се сва монетарна маса новчаница обезбјеђује покрићем у злату у висини 50%, а уколико дође до пораста преко једне милијарде, у потпуности покривати златом. Реформа није у потпуности проведена, али је и тако дјелимично проведена дала резултате.Денежная реформа С.Ю. Витте. Введение золотого стандарта., Деньги России, језик руски. Једна рубља злата је била везана за 0,777234 грама чистог злата и била је четврта валута у свијету по висини свог везивања за злато. До 1914. године била је једна од најстабилнијих валута свијета. Пред Први свјетски рат курс руске златне рубље је у односу на један динар Краљевине Србије износио 37,5 копејки.Каким был курс рубля 100 лет назад., Fishki.net., 20. 02. 2016, језик руски Након почетка Првог свјетског рата златне кованице се више нису ковале и рубља је битно дестабилизована. Током 1917. године штампане су новчанице у апоенима од 250 и 1000 рубаља, а 1918. године 5000 и 10000 рубаља. Све до краја Руског грађанског рата постојале су паралелне валуте код бијелих и црвених које се међусобно нису признавале. Такође све до 1924. године постоји неколико верзија рубље и разних регионалних сурогатних валута. Од 1919. године штампане су новчанице совзнака, а од 1922. године "државни новчани знаци" као облици рубље РСФСР. Поред рубље РСФСР непосредно пред обједињавање у једну валуту постојале су још и Закавкаска рубљаПретходиле јој азербејџанска рубља, јерменска рубља и грузијска рубља. и рубља Далекоисточне републике. Период совјетске рубље мини|Совјетске новчанице по обрасцу из 1961. године