|мини|Породица Александра Карађорђевића мини|Александар Карађорђевић са Владом Дивцем, бившим америчким амбасадором у Србији Мајклом Полтом и његовом супругом и министром здравља Томицом Милосављевићем. Александар Карађорђевић (Лондон, 17. јул 1945), у Србији познат и као Престолонаследник Александар, а међу присталицама и као Александар II, старешина је куће Карађорђевића и бивши југословенски престолонаследник. Син је јединац последњег југословенског краља Петра II и краљице Александре.
Његов отац Петар -{II}- у време његовог рођења је био краљ Југославије, али је он своја владарска овлашћења под притиском британског премијера Винстона Черчила пренео на Намесништво, формирано 20. јануара 1945. године, а монархија је крајем исте године од стране комунистичке власти укинута. Након смрти свога оца постао је претендент на укинут трон Југославије. Од 2001. године живи са својом супругом Катарином у Краљевском двору у Београду.
Биографија Александар (Петров) Карађорђевић је рођен 17. јула 1945. године у хотелу „Клериџис“ () у Лондону, као прво (и једино) дете југословенског краља Петра II и принцезе Александре од Грчке и Данске. Председник британске владе Винстон Черчил, прогласио је хотелски апартман број 212. територијом Краљевине Југославије, тако да је одмах по рођењу Александар добио титулу престолонаследника, будући да је краљ Петар II тада још увек био краљ Југославије. О проглашењу апартмана за југословенску територију нема трагова у британским изворима, а документи из канцеларије Петра II су нестали. Забележено је у том периоду у депеши конзула Краљевине Југославије др Драгана Протића: „Имам част да вас обавестим да је Њено Величанство Краљица Александра родила сина у хотелу „Клериџис“, и да у личној карти и књижици Њеног Величанства стоји адреса 41 Upper Grosvenor Street". Изјава конзула уверава да је престолонаследник рођен у хотелу али је по рођењу преко мајке регистрован у амбасади своје државе.Did a London hotel room become part of Yugoslavia? bbc.com 18 July 2016
Неколико година раније његов отац, млади краљ Петар II, је 15. априла 1941. године, у току краткотрајног Априлског рата, пред инвазијом снага сила Осовине, напустио Југославију и заједно са члановима Владе, отишао у Атину. Касније су прешли у Јерусалим, затим у Каиро и на крају у Лондон. Године 1944, се у Лондону оженио принцезом Александром од Грчке, ћерком грчког краља Александра и Аспазије Манос.
Порекло Александра је владарско и са очеве и са мајчине стране, име је добио по деди, југословенском краљу Александру I Карађорђевићу, а исто тако се звао и његов деда по мајци, грчки краљ Александар. Баба по оцу му је била краљица Марија Карађорђевић, румунска принцеза, ћерка румунског краља Фердинанда и краљице Марије која је била британска принцеза. Директан је потомак краљице Викторије.
Крштење Александра извршио је патријарх Гаврило у Вестминстерској опатији 24. октобра 1945, а кумови су били британски краљ Џорџ VI и његова ћерка, тадашња принцеза Елизабета.
Током Другог светског рата у Југославији је вођен грађански рат између ројалиста (присталица монархије) и партизана (присталице социјализма и републике). Подршку Савезника имали су најпре ЈВуО (познатији као четници), до 1943. године, а потом партизани. Пошто је партизански покрет „де факто“ преузео власт над земљом, Савезници су посредовали договор између краља Петра II и вође партизана маршала Тита. Споразум је постигнут почетком 1945. године када је краљ сва своја овлашћења предао Регентском савету, а касније је формирана Привремена влада. У новембру, после парламентарних избора, нови југословенски парламент је укинуо монархију и прогласио републику. Још 1943. године, партизански покрет је донео одлуку о забрани повратка краља Петра II у земљу. Каснијих година, краљ и краљица су живели у изгнанству у више земаља - САД, Француска, Италија и Енглеска, а краљ Петар II је умро 1970. године у Денверу.
Александар се школовао у „Л Розеју“ (), у Швајцарској; Војној академији Калвер () у Индијани (САД); Гордонстону () у Шкотској и Милфилду () у Енглеској. Потом је ступио у Краљевску војну академију Уједињеног Краљевства. Од 1966. године, као официр британске војске у којој је напредовао до чина капетана, служио је у 16/5. пуку Краљевских Копљаника на Блиском истоку, у Италији и Западној Немачкој. Током 1972. године освојио је титулу шампиона британске војске у скијању. Војну службу је напустио 1972. године и посветио се пословној каријери.
Покушаји повратка из емиграције Принц Александар је 1991. године у пратњи своје супруге принцезе Катарине и синова Петра, Филипа и Александра први пут допутовао у Југославију. Касније је поново долазио током 1992, 1995. и 2000. године. Поред Србије, посетио је 1999. Црну Гору и Косово и Метохију, а 2000. године Босну и Херцеговину и поново Црну Гору.
Александар се у почетку није мешао у политички живот у Србији, мада је био наклоњен антикомунистичкој и антимилошевићевској опозицији. Године 1999. активно се придружио у кампању против Слободана Милошевића - држао је састанке и био у сталном контакту са српском опозицијом и људима широм бивше Југославије. У новембру 1999. године сазвао је у Будимпешти велику конференцију демократске опозиције, а потом је учествовао на састанку у Бањој Луци, у јануару и Атини, у априлу 2000. године.
Долазак у отаџбину Одлуком Владе СР Југославије, 2001. године, породици Александра Карађорђевића је уступљен на коришћење дворски комплекс на Дедињу у Београду, у којем и данас живе.
Принц Александар је у почетку имао приличну популарност, посебно у периоду непосредно после пада комунизма, али је она временом избледела услед његовог несналажења на политичкој сцени, а најчешће му се замера незнање српског језика. У годинама након петооктобарске смене власти, неки његови политички ставови наишли су на велико неразумевање и осуду у Србији. Популарност принца Александра никада није била довољна за поновно успостављање монархије у Србији. Један део народа, Српска православна црква, и поједини чланови Владе Републике Србије подржавају увођење монархије у уставни поредак Србије, а невладина организација која се бави популаризацијом монархије и принца Александра у народу је Удружење Краљевина Србија, која функционише под његовим покровитељством.
Као близак сродник британске краљевске породице био је присутан на венчању принца Вилијама априла 2011. године у делу Вестминстерске опатије резервисаном за породицу младожење.
По својој жељи а у тежњи да врати у Србију посмртне остатке чланова своје породице који су преминули у иностранству принц Александар је био иницијатор и један од главних чланова комисије која је била одговорна за пренос посмртних остатака, краља Петра II, Краљице Александре, Краљице Марије и принца Андреја. Захваљујући његовом залагању враћени су сви чланови династије Карађорђевић а захваљујући помоћи државе одржана је државна сахрана на Опленцу, где су у краљевски крипту положени ковчези са посмртним остацима његовог оца, мајке, баке и стрица. Сахрани су присуствовали представници државног врха, многих краљевских породица света, дипломатског кора и др.
Виши суд у Београду га је рехабилитовао 8. јула 2015. године. Утврђено је Указ 392 Президијума Председништва Народне скупштине ФНРЈ од 8. марта 1947. године, ништав од тренутка доношења, у делу који се односи на престолонаследника те да се рехабилитовано лице, сматра се неосуђиваним.Рехабилитован принц Александар Карађорђевић („РТС“, 8. јул 2015)Александар Карађорђевић: Није лако одрастати као „народни непријатељ“ („Политика“, 9. јул 2015)
У Београду је 18-19. јула 2015. свечано обележио 70. рођендан. Међу гостима било је више чланова краљевских породица који су том приликом дошли у Београд. Међу виђенијим гостима била су два шефа државе, Шведски краљ Карл XVI Густаф, кнез Монака Алберт II и бивша Шпанска краљица Софија.Гала вечера у част прославе 70. рођендана Њ. К. В. престолонаследника Александра (19. јул 2015)
Бракови и деца мини|Принц Александар и принцеза Катарина на венчању принцезе Викторије 2010. године Александар венчао се 1972. године у Виљаманрике де ла Кондеса (-{Villamanrique de la Condesa}-) (Шпанија) принцезом Маријом да Глоријом од Орлеана и Брагансе (рођаком у првом колену бившег шпанског краља Хуана Карлоса I), из бразилског Царског дома. У том браку рођена су три сина: најстарији – принц Петар – рођен 1980. године у Чикагу, у држави Илиноис, САД, и близанци – принчеви Филип и Александар – 1982. године у Ферфаксу, у држави Вирџинија.
Овај брак је окончан 1983. године. Други брак је склопио 1985. године у Лондону са Катарином Батис из Атине. Кум на венчању био им је грчки краљ Константин II.
Хуманитарни рад и Српска православна црква Престолонаследник Александар је само током 2001. године обезбедио 400.000 марака за изградњу Храма Светог Саве на Врачару. Престолонаследник и Принцеза Катарина су у октобру 2001. године поклонили вредну медицинску опрему за заштиту здравља деце и омладине у Новом Саду. Вредност донације износила је 256.000 марака, а институт је том приликом добио ултразвучни апарат (колор доплер), дечији аспиратор, инкубатор, сто за реанимацију, мерач кисеоника у крви, апарат за брзу анализу крви, реанимобил — санитетско возило са целокупном опремом за реанимацију. Патријарх Павле је приликом своје прве посете Престолонаследнику Александру у Краљевском двору новембра 2001. године Његовом Краљевском Величанству поклонио сасуде (место у Православној цркви где стоје свете књиге и предмети) дворске капеле Светог Андреја Првозваног које су се до тада налазиле у музеју СПЦ
Породица мини|Принц Александар и принцеза Катарина у Краљевском двору.
Први брак
Супружник
имесликадатум рођења Принцеза Марија мини|50п 13. децембар 1946.
Деца
имесликадатум рођењасупружник Принц Петар мини|50п 5. фебруар 1980. није ожењен Принц Филип мини|50п 15. јануар 1982.Даница Карађорђевић Принц Александар мини|50п 15. јануар 1982. Весна Карађорђевић
Други брак
Супружник
имесликадатум рођења Катарина Карађорђевић мини|50п 13. новембар 1943.
Породично стабло
Титуле и признања 17. јул 1945 − 4. фебруар 2003: Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Карађорђевић од Југославије 4. фебруар 2003 − данас: Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Карађорђевић од Србије
Одликовања Домаћа одликовања мини|150п|Национални орден Легије Части у рангу командира додељен је Престолонаследнику Александру Карађорђевићу 2015. године. Орден Светог кнеза Лазара (Краљевина Југославија) 50px Орден Карађорђеве звезде (Краљевина Југославија). 50px Орден Белог орла (Краљевина Југославија). 50px Орден Југословенске круне (Краљевина Југославија). 50px Орден Светог Саве (Краљевина Југославија).
Страна одликовања 50px Орден Пресвете Благовести (Краљевина Италија). 50px Орден Светог Мауриција и Лазара (Краљевина Италија). 50px Орден круне Италије (Краљевина Италија). 50px Орден Светог Јануарија (Краљевска кућа Бурбон-Две Сицилије) 50px Свети Војни Константинопољски орден светог Ђорђа (Краљевска кућа Бурбон-Две Сицилије) 50px Орден Педра Првог (Империјална кућа Бразила) 50px Орден Руже (Империјална кућа Бразила) 50px Орден краљевске куће Викоса (Краљевска кућа Браганса од Португалије) 50px Малтешки орден за заслуге (Малтешки витешки ред). 50px Орден Легије части (Француска). 50px Јубиларна медаља поводом 50 рођендана краља Карла XVI Густава, Краљевина Шведска 50px Јубиларна медаља поводом 70 рођендана краља Карла XVI Густава, Краљевина Шведска
Црквена одликовања 50px Орден Светог Саве I реда (Српска православна црква) 50px Орден Светог владике Николаја (Шабачка епархија, СПЦ) 50px Орден Светог кнеза Лазара (Рашко-призренска епархија, СПЦ) 45px Орден Светих Арханђела Михаила и Гаврила (Грчка православна црква) Орден Велики крст реда Светог Гроба (Јерусалимска патријаршија)
Друга одликовања Крст вожда Ђорђа Стратимировића, октобар 2021. Орден Николе Тесле, октобар 2021.
Галерија
Напомене