Мијат Мијатовић (Београд, 3. фебруар 1887 — Београд, 25. јун 1937) био је српски адвокат и певач популарне и народне музике. Матурирао је у Београду и дипломирао на Правном факултету. Радио је прво као судски писар, затим као секретар суда у Министарству правде, до пензије и на крају као адвокат. Овај надалеко познати весељак и певач севдалинки, умро од последица прогресивне склерозе и срчаних тегоба."Политика", Београд 26. јун 1937. године"Време", 26. јун 1937
Прву плочу је снимио још пре Првог светског рата. Прославио се извођењем песама које су и данас познате: Другар ми се жени (1932, уз цигански оркестар Паје Тодоровића), Саградићу шајку (1928), Дано данче (1928), Бацио сам удицу (1927), Синоћ сам пио из бокала (1910, уз циганску капелу Јове Јарета) и многе друге.
Један је од првих у свету користио технику наснимавања, на плочи Прошетала Ана Пеливана (1929).
Композитор Станислав Бинички је његова извођења записао у збирци Мијатовке (издање Геце Кона, 1925). Збирка садржи песме: Послала ме стара мајка Кад сум бил мори Ђурђо Разболе се бело доне Певнула Јана Посла Ванка на вода За што Сике, за што Циганчица
Дискографија Претпоставља се да је Мијат Мијатовић снимио преко стотину наслова за различите издавачке куће попут -{His Master's Voice}-, -{Edison Bell Penkala}-, -{Gramophone}-, -{Concert Gramophone Record}-, -{Homocord Electro}-, -{Victor}- и друге.
Списак плоча по издавачима:
-{HMV: AM827-AM837, AM1095-AM1099, AM2107-AM2109 Edison Bell Penkala: Z1124, Z1125, Z1127-Z1129, z1137, z1234, z1235, z1412, z1413, z1654, z1702, z2118-z2122 Gramophone: 10-12801, 10-12802 Columbia: D8672, D8674, D8675, D30986-D30988, F1121 Victor: V-3050, 80511 Odeon: A192602, A192605, A192624, A192588, A192625, A192685, A192715, A192777 Homocord Electro: Se 4-0175, Se 4-026}-
Неки снимци су за сада познати само као преснимци на архивским магнетофонским тракама, тако да је за поједина извођења готово немогуће установити оригиналне бројеве матрица и издаваче плоча, осим уколико се не пронађу идентичне плоче и упореде са преснимцима.
Референце
Литература
Станислав Бинички, Мијатовке, Геца Кон, 1925. Списак нових српских снимака на стоваришту Јевте Павловића и компанија, Београд, без године издања Време, 26. јун 1937. Емисија Силуете — Мијатово Златно Грло, Радио-телевизија Београд, аутори Нинослав Миленковић, Божидар Пантић, Михаило Вукобратовић, 1984? Емисија Код два бела голуба, Радио Београд 1. програм, ауторка Дубравка Стаменковић, емитовано 2. марта 1990.
Спољашње везе
Дигитална Народна библиотека Србије — Музикалије и фонодокументи Мијат Мијатовић и Пеција Петровић први пут у тон филму из 1933. Фотографија Мијата Мијатовића снимљеног у бањи Мариенбад (-{Mariánské Lázně}-), око 1925. године. У руци држи стаклену чашу са сребрним поклопцем и лековитом бањском водом. Сматра се да је управо овако изгледао у време снимања својих најзначајнијих песама. Фотографију можете пронаћи на следећем линку:
Категорија:Рођени 1887. Категорија:Умрли 1937. Категорија:Српски певачи Категорија:Српски адвокати Категорија:Музичари из Београда Категорија:Адвокати из Београда Категорија:Врањанска традиционална музика