мини|150п|Човек у кафеу, од Хуана Гриса, 1914
Колаж ( - лепити) је сликарска техника која подразумијева љепљење разних материјала на одабрану подлогу. На тој површини фиксирају се веома различити материјали. Обично је то папир, али се користе и тканине, жица, дрвца, лишће, новински папир, кесе, разни пластични дјелићи итд итд). Колаж је почео да се користи у кубизму почетком 20. вијека; Од тада су га користили представници различитих уметничких струјања и даље га развили (дадаизам, надреализам, футуризам, поп арт). Ширењем колажа настали су између осталог -{combine painting}- и асамблаж.Walker, John. (1992) "Assemblage Art". Glossary of Art, Architecture & Design since 1945, 3rd. ed. Retrieved February 7, 2012. Делимично елиминисање односно измене монтираних елемената доводи до деколажа.
Значајни појавни облици током историје Порекло ове технике може се пронаћи у прошлости, стотинама година удаљеној од 20. века, међутим њен повратак у 20. век уноси новину у дотадашњи свет уметности. Колаж техника је први пут употребљена у периоду открића папира у Кини, око 200 година пре нове ере. Примена ове технике није била нарочито заступљена све до 10. века у ком се у оквиру калиграфије у Јапану почиње користити лепљен папир на чијој су површини писане поеме. Када је у питању Европа ова техника се појављује око 13. века. Примена златних листића којима су се облагале подлоге ради постизања ефекта позлаћеног, присутна је у готским катедралама у 15. и 16. веку. Драго камење и племенити метали су се почели примењивати у изради религиозних слика, икона и грбова. У 18. веку декупаж се може пронаћи у радовима Мари Делани, док је у 19. веку употреба ове технике у вези са израдом сувенира или пак књига (нпр. Ханс Кристијан Андерсен, Карл Шпицвег). Ова техника је такође примењивана у раним 1860. годинама у оквиру Викторијиних фотоколажа. Најпрепознатљивији облик техника добија од 1912. године у радовима Жоржа Брака и Пабла Пикаса, који осмишљавају термин колаж и чине ову технику препознатљивим обележјем модерне уметности.
Колаж кроз различите уметничке правце Колаж као техника појављује се у правцима као што су: кубизам, дадаизам, надреализам, апстрактни експресионизам, поп арт и савремена уметност.
Кубизам У оквиру кубизма настаје сам назив колаж који су осмислили творци и најзначајнији представници овог правца, већ споменути шпански сликар Пабло Пикасо и француски сликар Жорж Брак. Сарадња између Пикаса и Брака почиње од 1907. када је Брак посетио Пикасов атеље и видео његово дело „Госпођице из Авињона“
Од 1909. године до 1914. године Пикасо и Брак заједно решавају проблеме све сложенијег уметничког изражавања кубизма. Достигнувши, ломљењем облика, границу апстракције од 1912. године Пикасо и Брак се окрећу реалности, не у непосредном приказивању стварности већ коришћењем одређених елемената као што су новинска хартија, комади тапета, дрвета, текстила и канапа. Експериментишући са обојеним и одштампаним комадима папира настају Пикасово дело „Мртва природа на плетеној столици“ и Браково дело под називом „Fruit Dish, and Glass“ које је пример технике папир коле (papier colle) која подразумева употребу само папира, док се колаж односи и на употребу других материјала.
Дадаизам Колаж техника у оквиру дадаизма почиње се користити од 1920. године. Карактеристично обележје колаж технике у овом покрету је употреба материјала који раније нису имали толики значај, као што су улазнице, исечци из часописа, омоти слаткиша, па чак и тродимензионалне ситнице.
Надреализам Надреалисти колаж технику прилагођавају сопственим темама, ослањајући се на подсвест производе јединствену скупину од фотографија, илустрација, обојеног папира и боје. Примена колажа у дочаравању тема карактеристичних дадаизму изражена је у радовима Јозефа Корнела и Андреа Бретона.
Декупаж и фотомонтажа као подврсте колажа
Декупаж Декупаж је врста колажа која подразумева коришћење слике ради декорације неког предмета. Може укључивати додавање више копија исте слике, исечене или у слојевима нанете на одређену подлогу. Међу уметницима 20. века који су стварали употребом декупаж технике су Пабло Пикасо и Анри Матис.
Фотомонтажа Фотомонтажа обухвата израду композитне фотографије исецањем и спајањем више других фотографија. Основа композитне слике је понекад фотографисана тако да подразумева додавање елемената других фотографија и финалном верзијом постиже се слично што и коришћењем софтвера за уређивање слика.
Колаж, најчешће поиман као визуелна уметност, нарочито примењиван у сликартву свој израз је пронашао и у архитектури, музици, илустрацији, филму или пак дизајну. Присутан је и у дигиталном облику.
Референце
Литература
Brommer, Gerald (1978). The Art of Collage. Worcester, MA, Davis Publications
Museum Factory by Istvan Horkay History of Collage Excerpts from Nita Leland and Virginia Lee and from George F. Brommer
Mark Jarzombek, "Bernhard Hoesli Collages/Civitas", Bernhard Hoesli: Collages, exh. cat., Christina Betanzos Pint, editor (Knoxville: University of Tennessee, September 2001), 3-11. . ; (New York: Hudson Hills Press; [Lanham, MD]: Distributed in the United States by National Book Network, 2008) Excavations (Ontological Museum Acquisitions) by Richard Misiano-Genovese
Marie-Monique Huss, Histoires de famille: cartes postales et culture de guerre (Paris: Noesis, 2000).
Спољашње везе Collageart.org, an extensive website devoted to the art of collage
Exhibition of traditional and digital collage by many artists - curated by Jonathan Talbot in 2001 Cecil Touchon's International Museum of Collage, Assemblage and Construction Kolaj magazine, a print magazine about contemporary collage. Artist Deborah Harris "The Process of Collage" "5 Polish Collage Artists that Knew How to Put the Pieces Together"
Категорија:Уметност Категорија:Сликарство Категорија:Сликарске технике