Бока () је насељено место у општини Сечањ, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1.143 становника.

Географски положај Бока се налази у средњем Банату, на 45° 21' 11″ средње географске ширине и 20° 49' 47″ источне географске дужине. Бока се простире 68-72 метара надморске висине. Југоисточно од места пролази железничка пруга Зрењанин — Вршац, јужно од места пролазила је железничка пруга Чот – Алибунар, а кроз Боку пролази магистрални пут Зрењанин – Вршац. Бока има веома велики атар који се простире на северу до реке Тамиш, на западу до канала Дунав — Тиса – Дунав, на југу до канала Брзава, а на источној страни граничи се са атаром Шурјан и Конака. Сеоски атар граничи се са следећим местима: Неузина, Банатска Дубица, Сечањ, Јарковац, Конак и Шурјан. По географским картама грофа Ф. К. Мерсија из 1723 — 1725. поток Иган се као притока уливао у Тамиш између Боке и Неузине.

Историја Бока је током своје историје више пута мењала своје име: Године: 1334 – Бока 1338 – Borzatö Báka 1717 — Бока 1801 – Српска и Хрватска Бока 1898 – Бока (Bóka)

Насеље Виссиг је по тврђењу историчара идентично са поседом (possessio) Fyzugh, који потпада под атар Борзвето — бака (Бока). Тај се посед помиње 1338. у листи папског десетка. Место је имало католичку парохију, носило је име Фусег, и временом од назива Висик и Физиг остаде Фисити. После изгона Турака 1716. принц Еуген Савојски управу над новоосвојеним покрајином поверио је Банату. Почетком XI века укључен је Банат у ранофеудалну Угарску, а тиме су створени и услови повољни за ширење католичке црквене организације, коју је подржавала владарска кућа Арпадовића. Баната, а мања насеља су опустела и цркве су почеле тихо да пропадају. Оно што нису уништили Турци, уништило је овдашње становништво насељено на овом простору током XVIII. века, сматрајући те грађевине турским.Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М. (Беч 1999). :

Већ 1334. године помиње се Бока као парохијско место које припада Кевинском Комитату. Године 1338. дано је овоме месту мађарско име Borzatö-Baka, јер је лежало на ушћу Брзаве (Брзава). Од 1361 - 1362. године име насељу је опет Бока.

Бока је 1764. године православна парохија и седиште Бокинског протопрезвирата."Српски сион", Сремски Карловци 1905. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место Бока налази у Тамишком округу, Бечкеречког дистрикта. Становништво је било српско.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003. Када је 1797. године пописан православни клир Темишварске епархије у Боки су била три свештеника, Србина. Пароси, поп Теодор Поповић (рукоп. 1765), поп Илија Протић (1785) и поп Јован Поповић (1794)."Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.

Одлуком Марије Терезије из 1778. године знатни део поседа загребачког бискупа и Туропољског племства требало је да буде уступљен Војној крајини. Након дугогодишњих преговора постигнут је споразум 1801. којим су оштећени племићи добили поседе у Банату међу којима и Хрватску Боку. Године 1800. постала је Бока посед загребачког каптола, који је крај насеља основао (1801) ново Хрватску Боку -{()}- и населио је хрватским племићима и њиховим кметовима. Године 1801. изменом добара на ово подручје су дошли Хрвати јер је припадало Загребачкој бискупији, којој су и до тада припадали. Загребачка бискупија је ово подручје (око властелинства Биледа) добила као накнаду за одузете поседе у Покупљу, пошто војне власти нису признавале племићка права дотадашњим становницима на том предију (предијалцима), чији је дотадашњи власник био загребачки бискуп. Да би сачували своја права, у договору с бискупом су одлучили се преселити у Банат. Пресељавати их је почео бискуп Томо Гаљуф 1788. године, а бискуп Максимилијан Врховац је наставио и довршио 1801. године. Предијалци су се населили у Хрватску Боку, Хрватску Кларију (данас спојену са Српском Кларијом у јединствену Кларију, касније преименовану у Радојево те у Хрватску Кечу, која је данас у Румунији.

Године 1802. добило је ово ново насеље свог католичког свештеника, а 1840. године подигнута је црква.

У револуцији 1848-1849. године Бока је много страдала, јер су Срби 4. августа 1884. године опљачкали Хрватску Боку, а 4. септембра изгорела је српска црква до темеља, јер су је запалили Мађари 19. јануара 1849. године. Кад су се Мађари повукли, опет су Срби напали Хрватску Боку.

Подигнута је нова црква 1852. године.

Године 1854. обе општине имају (српска и хрватска) укупно 2.725 становника. Још 1844. године спремило се 93 православних породица из Боке, заједно са сличним из Великог Гаја и Конака, на селидбу у Кнежевину Србију. Њихови изасланици су обишли подручје које им је српска држава понудила код Кладова, и оно им се свидело. Када су намерачили да заиста крену, чекали су дуго дозволу граничарских власти као и прилику да продају своја имања у Боки. У том избије Мађарска буна, кад су им куће пострадале. Због тога нису успели да изведу покрет ни до 1857. године. Зато су те године обновили молбе за исељење преко Дунава."Србски дневник", Нови Сад 1857. године

Неузински парох поп Стеван Болманац је повео 1880. године српску сиротињу из Баната, у Кнежевину Србију, да би се населили у новоосвојеним крајевима око Ниша, као колонисти. Највише насељеника било је из Српске Неузине и Боке, а скрасили су се у селу Александрову (Мерошини) 1881. године."Застава", Нови Сад 1888. године Ново саграђена пруга прорадила 21. децембра 1895. г. на прузи за Бечкерек и за Чаково. Мађарско министарство унутрашњих дела (бр. 105820-IVa 1898. спојило Српску и Хрватску Боку. Пописано је 31. јануара 1921. г. 2.794 становника, од којих је: Срба и Хрвата 1.829. осталих Словена - 1; Румуна – 13; Немаца – 232; Мађара – 672 и осталих 72 становника.

Демографија мини|200п|Католичка црква У насељу Бока живи 1.365 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (38,2 код мушкараца и 44,3 код жена). У насељу има 647 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67 (попис 2002).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Референце

Литература

„Бока у Банату“, Љубиша Вечански, Историјски архив, Панчево, 2003. „Монографија Подунавске области“ 1812-1927, саставио Др. Владимир Марган, бив. председник Обласног одбора, комесар Обласне самоуправе, објављено 1927, „Напредак Панчево“ „Историјски преглед Подунавске области, банатски део“; написао Феликс Милекер, библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. „Летопис општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји“. Марина М. Беч 1999.

Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Мачор као патентиран саучесник у крађама. "Политика", 6. октобар 1937. Порекло презимена, село Бока (Сечањ) (Порекло, 14. јун 2025)

Категорија:Насељена места у Сечњу Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији