мини| Капитолска вучица, статуа вучице која доји близанце Ромула и Рема, најпознатији мотив везан за оснивање града Рима. Према Ливију, направљена је 296. године пне., цитирајући Ливијево дело Од оснивања Рима.
мини|Ромул и Рем на Кући Вучице на Великом тргу у Бриселу
Оснивање Рима је био праисторијски догађај или процес који су касније у великој мери увеличали римски историчари и песници. Археолошки налази указују на то да се град Рим развио из заједнице села на врховима брежуљака током касног бронзаног доба или раног гвозденог доба. Праисторијско настањивање Апенинског полуострва се одвило пре око 48.000 година, док је подручје на ком се данас налази град Рим настањено око 1.600 година пре нове ере.Момиглиано 1989, Неки налази на брежуљку Капитолу указују на могуће настањење око 1.700 година пре нове ере,Ломас 2018, а оближња долина у којој се налазио римски форум је имала развијену некрополу око 1.000 година пре нове ере.Корнел 1995, Насеља на врховима брежуљака су се спојила у један град у осмом веку пре нове ере, вероватно под утицајем Античке Грчке, у којој су градови-државе били честа појава у овом периоду.
Према римској митологији, град Рим је основао Ромул, син бога рата Марса и весталке Рее Силвије, принцезе Алба Лонге и потомка Енеје из Троје. Остављене да умру код реке Тибар, Ромула и његовог брата близанца Рема је нашла вучица, која их је однела до пећине Луперкал, где их је дојила. Ту их је нашао пастир Фаустул, који је близанце узео да одгаја као своје синове. Кад су браћа одрасла, одлучили су да се освете краљу Алба Лонге, Амулију, након чега су предали Алба Лонгу њиховом деди, Нумитору. Браћа су након тога одлучила да оснују нови град али се нису могли сложити око детаља. Њихово неслагање се завршило са убиством Рема и оснивањем града Рима на брежуљку Палатину.
Већина модерних историчара сумња у постојање само једног оснивача или само једног догађаја оснивања града. Не постоје материјални историјски докази који повезују рани Рим са Алба Лонгом или Тројом. Већина модерних историчара такође одбацује Енејску династију из Алба Лонге као измишљену. Легендарна прича о оснивању града се често славила и помињала у Античком Риму. Фестивал Парилија, који се славио сваког 21. априла, је вероватно био прослава годишњице оснивања града током касне Римске републике, а његова важност је порасла током Римског царства, током ког је фестивал преименован у Ромеју, у 121. години нове ере. Антички историчари су на различите начине долазили до године наводног оснивања града, а две године које су наизглед званично прихваћене у Античком Риму су 753. година пре нове ере, до које је дошао историчар Варон (коришћена за Клаудијеве Секуларне игре и Хадријанов фестивал Ромеју), и 752. година пре нове ере (користили су је Капитолски Фасти и за Секуларне игре Антонина Пије и Филипа Арабљанина). Иако је познато да је Варон направио грешке у рачунању године оснивања града, 753. година пре нове ере се и данас узима као година оснивања града Рима и користи се у календарској ери -{AUC}- () – године од оснивања Рима.
Културолошки контекст
мини|Западна Европа током средњег бронзаног доба, са Апенинском културом у плавом Традиционална подела култура на Апенинском полуострву пре Рима дели културе на оне које су причале индоевропске језике и на оне које нису причале индоевропске језике.Корнел 1995, Италски језици, међу које спада латински језик, су индоевропски и говорили су се у доњем делу долине реке Тибар, на шта указују откривени натписи. Раније се сматрало да фалискански језик – говорио се северно од града Вејиа на десној страни реке Тибар – представља засебан језик, али натписи откривени 80-их година двадесетог века указују на то да се латински језик чешће говорио на том подручју. Говорници етрурског језика су се налазили на подручју модерне Тоскане, док се сличан језик, ретски, говорио око реке Адиђе, у подножју италијанских Алпа.Корнел 1995,
Када се тражи веза између народа и њихових језика, долази се до закључка да су индоевропски народи мигрирали на Апенинско острво у разним таласима током првог и другог миленијума пре нове ере: прво је мигрирала западна италска група (укључујући латински), праћена централном италском групом оско-умбријских дијалеката, са каснијим доласком грчког, преко Јадранског мора, и келтског, преко Алпа. Верује се да су ове миграције измештале говорнике етрурског језика и других преиндоевропских језика; ипак је могуће да се етрурски језик такође појавио на Апенинском острву миграцијом, ако јесте онда је морао да мигрира пре другог миленијума пре нове ере.Корнел 1995,
Са почетком гвозденог доба, постепено су почели да расту становништво и друштвена сложеност, што је довело до настанка примитивних урбаних насеља у северном и средњем делу Апенинског полуострва. Ова примитивна насеља су углавном била групе мањих насеља која нису била довољно удаљена да буду одвојена и самостална; ова насеља ће се с временом ујединити.Ломас 2018,
Археолошки налази мини|Погребна урна из Виланованске културе, која је претходила Етрурској цивилизацији Археолошка истраживања доказују да је подручје данашњег Рима било настањено пре најмање пет хиљада година, али дебели слојеви рушевина онемогућују истраживање палеолитских и неолитских налазишта.Хејкен и др. 2005. Докази о настањењу су нађени и у околини – укључујући Лавинијум и обале близу Ардее – и датирају из 15. века пре нове ере. Ово подручје су настањивале Апенинска и Прото-виланованска култура, пре појављивања Латијске културе. Бронзано доба Археолошки налази указују на то да се град Рим развијао током дугачког периода, али да је био настањен до средине бронзаног доба. Узорци камена су открили да се земљиште Рима у бронзаном добу у великој мери разликовало од земљишта данас.Брок и др. 2021. Подручје на ком се налазио Сточни форум, северно од брежуљка Авентина, је била сезонски сува долина која је истовремено представљала безбедну луку за тадашње морепловце, погодно место за појење коња и стоке, као и безбедно место за прелажење реке Тибар,Ломас 2018, са плитком и спором водом још пре формирања острва Тибар. Овај прелаз је био један од већих прелаза између Етрурије и Кампаније. Са стране овог повољног али изложеног места се налазио брежуљак Капитолин, који се стрмо дизао над источном обалом реке Тибар, и представљао је добро место за тврђаву за одбрану и надгледање производње соли дуж реке. Други брежуљци и мочваре између њих су представљали подједнако добро одбрањива места за развој насеља.
Дебеле наслаге ђубрива и комади грнчарије из средине бронзаног доба су нађени у Сточном форуму, а датирају из средине бронзаног доба. Модерни налази указују на то да су на брежуљку Капитолу и у суседној долини постојале три засебне заједнице које су користиле бронзу, у периоду од 1700. до 1350. године пре нове ере на брежуљку Капитолу и од 1350. до 1120. године пре нове ере у суседној долини, која је касније постала Римски форум. Открића која датирају из касног бронзаног доба, из периода од око 1200. до око 975. године пре нове ере, јасно указују на настањење брежуљка Капитола, Римског форума и суседног брежуљка Палатина. Ископавања близу модерних Капитолских музеја указују на изградњу утврђења на брежуљку Капитолу; неки научници верују да су насеља постојала и на другим брежуљцима, посебно на брежуљцима Јаникулу, Квириналу и Авентину. Данас се верује да је брежуљак Капитол најраније насељен,Бетели 2012, пасус „Брежуљак Капитол и најранија насеобина у Риму у бронзаном добу“ али се научници не могу сложити око тога да ли су насеља на другим брежуљцима била независна, колоније насеља на Капитолу или претходно одвојена насеља која су већ била уједињена.Бетели 2012, пасус „Рано гвоздено доба и насељавање брежуљка Палатина“ До првог миленијума пре нове ере, на Римском форуму је постојала некропола за надземне гробове. До раног гвозденог доба (око 900. године пре нове ере), гробови су почели да се закопавају под земљу. Друга гробља су нађена на брежуљцима Есквилину, Квирилану и Виминалу; у њима су нађени грнчарија, увезена грчка роба и бронзани предмети.Ломас 2018, На брежуљку Палатину су нађени остаци колиба који датирају из деветог до осмог века пре нове ере, са убрзаним развојем до раног или средине осмог века пре нове ере.Ломас 2018, стр. 40, Корнел 1995,
Осми и седми век пре нове ере мини|Модел архаичног Рима, шести век пре нове ере До осмог и седмог века пре нове ере, четири велика насеља су изникла у граду Риму. Средишта града су се налазила на брежуљцима Палатину, Капитолу, Квириналу, Виминалу, Целију, Опијану и Велији.Ломас 2018, Нема доказа који повезују било коју насеобину на Квириналу са Сабињанима, иако неки антички извори тврде супротно.
Део Римског форума је у овом периоду претворен у јавни простор. Сахране су престале да се одржавају на форуму и део је поплочан. Заветни приноси су откривени у комитијуму (, „скупштина“), а датирају из осмог века пре нове ере и указују на централизовани верски култ; друге грађевине за јавну употребу су такође изграђене у овом периоду. Једна од ових грађевина је била Државна кућа (), која је била званична резиденција понтифекса максимуса; верује се да је ова грађевина изграђена између 750. и 700. године пре нове ере.Ломас 2018, Верске активности на брежуљку Капитолу су почеле да се одвијају у овом периоду, што указује на везу са древним култом Јупитера Феретрија. Други откривени приноси указују на везе Рима изван Лацијума, са увезеном грчком грнчаријом из Евбеје и Коринта.Ломас 2018,
Археолошка ископавања указују на то да су први одбрамбени зидови настали у средњем или касном осмом веку пре нове ере, са откривеним деловима зидова који датирају између 730. и 720. године пре нове ере. Могуће је да је део зида представљао оно што су Римљани касније сматрали светом границом () града Рима.Ломас 2018, Откриће капија и улица повезаних са зидовима, са остацима разних колиба, указује на то да је град Рим до овог периода био:
Попут других виланованских прото-убраних центара, архаични Рим је вероватно био организован око кланова који су чували своју територију, али који су се до касног осмог века пре нове ере били ујединили. Развој градова-држава је вероватно била грчка иновација која се проширила по Средоземном мору од 850. до 750. године пре нове ере.Момиглиано 1989, стр. 53, Форсит 2005, Најстарији заветни налази откривени датирају из раног седмог века пре нове ере на брежуљцима Капитолу и Квириналу, сугеришући да је до тог периода град имао изузетну архитектуру и јавна религиозна светилишта.Форсит 2005, Заиста, до 600. године пре нове ере, процес спајања мањих насеља у градове-државе () је био готов, и град Рим је био формиран, што се огледа у изградњи централног форума и монументалним грађевинама за јавну употребу.Форсит 2005, стр. 92, Корнел 1995,
Древна традиција и митови о оснивању мини|250px|Ископавања на брежуљку Палатину су открила темеље куће за коју се верује да одговара легендарној Ромуловој кући, коју су Римљани сачували до касне антике До периода касне Римске републике, уобичајен римски мит о оснивању Рима је тврдио да је град основао Латин назван Ромул, на дан фестивала Парилије (21. април), неке године око 750. године пре нове ере.Ломас 2018, Битни делови мита су се односили на Ромулово убијање свог близанца Рема, порекло браће од бога Марса и владарске породице Алба Лонге, као и наводно порекло те династије од Енеје, који је наводно потекао од богиње Афродите и владарске породице Троје. Прва књига „Историје Рима“ Тита ЛивијаТит Ливије, 1. и Вергилијева „Енејида“ су изузетно утицали на развој овог мита. Неки извори такође тврде да је на брежуљку Палатину постојала микенска грчка насеобина пре доласка Ромула и Рема, током 12. века пре нове ере.