Битка код Догер Бенка (1915)

Битка код Догер Бенка () у Северном мору, се одиграла 24. јануара 1915. године између британске и немачке флоте.

Припреме

Немачки планови После дугих и пажљивих припрема немачка флота је крајем јануара 1915. године преузела једну већу акцију с циљем да уништи многобројне британске лаке извиђачке јединице које су у великом броју биле расуте по целом Северном мору и да уништи флотиле британских рибарских бродова које су рибариле у близини њене базе на острву Хелголанду, за које су основано претпостављали да врше извиђања. У основи, ова замисао је била веома слична британском продору у Хелголандски залив 28. августа 1914. године, и у њој је такође требало да главни носиоци буду лаке јединице док је требало да бојни крсташи осигуравају надмоћ и подршку.

У овој операцији учествовале су на немачкој страни 4 лаке крстарице, 19 разарача, 3 бојна крсташа и 1 оклопни крсташ. Немачки Адмиралитет је претпостављао да је британска флота у својим базама ради попуне залиха, јер је током последњих дана била виђена у крстарењу по Северном мору, а како се након дужих олуја и време коначно поправило одлучено је да се исплови.

Сматрајући да је обезбеђена тајност операције, Немци нису припремили подршку главнине снага. Међутим, успешним праћењем и дешифровањем немачког радио-саобраћаја, Британци су открили немачке намере и благовремено упутили ка Догер Бенку комплетну Домовинску флоту.

Пробој немачке шифре Тек након рата Немци су сазнали да су Британци практично неометано пратили њихов поморски радио-саобраћај. То су успели на следећи начин. 26. августа 1914. године немачка лака крстарица „Магдебург“ () се насукала и почела да тоне у Финском заливу, близу острва Оденсхолм. Ескортни разарач "V-26" и лака крстарица „Амазон“ () су покушали да је ослободе али им није успело. Њен командант, капетан коревете () Рихард Хабенихт () је тада разарачу и крстарици наредио да почну да евакуишу посаду са брода, како би он уништио брод јер су руске поморске снаге биле опажене у непосредној близини. Таква ситуација изазива конфузију код Немаца а она само бива појачана кад Магдебурга опажају две руске крстарице и отварају ватру на њега. Немачки разарач и лака крстарица бивају присиљени да се повуку, а Руси успевају да заробе капетана Хабенихта и 56 чланова посаде. У олупини „Магдебурга“ Руси проналазе немачку књигу шифара и сигнала и детаљно квадриране карте Северног мора, Балтичког мора и Хелголандског залива које посада није успела да уништи.

6. септембра 1914. године руски морнарички аташе је посетио британски Адмиралитет и известио га да је руски адмиралитет, захваљујући тим подацима, успео да дешифрује одломке немачких поморских радио-инструкција. Руски Адмиралитет је сматрао да тај материјал треба доставити највећој поморској сили Антанте. Британци одмах шаљу веома брз брод у Архангелск да би тако важне документе допремио крајем октобра у Уједињено Краљевство. мини|десно|250п|Сателитски снимак Догер Бенка Документи су били делимично оштећени од морске воде, али је одмах била организована посебна служба за праћење немачких радио-комуникација. Из приложених карата Британци су могли да се до детаља упознају са комплетном немачком одбраном у Хелголандском заливу. Током рата, Немци су мењали шифре, али британске станице за прислушкивање су се, временом, толико усавршиле да су могле да утврде позицију правца пловидбе свих немачких јединица, уколико би оне имале радио-станицу. Британцима је то, постепено, постао рутински рад.

Немачке заблуде На основу својих примљених извештаја, немачки Адмиралитет је сматрао да се британски бојни крсташи налазе у Скапа Флоу на Оркнијским острвима, на северу Шкотске, а главнина у Ферт ов Форту који је такође био знатно удаљен од предвиђеног немачког опертивног правца, тако да се намеравана операција могла извести без нарочите опасности ако би се за њу употребиле најбрже јединице. Према истом мишљењу, није било потребно ради подршке да исплови комплетна главнина немачке флоте, сматрајући да би то било чак и штетно, јер би пре времена привукло британску пажњу и отежало изненадни препад лаких снага.

Немачки покрет Контраадмирал Франц фон Хипер коме је било поверено вођење ове операције добио је наређење за операцију 23. јануара 1915. године у пре подневним часовима. Све одређене јединице су се до послеподнева окупиле на сидришту Јаде, у естуару реке Елбе на Северно море. Око 18:00 часова, када је контраадмиралу фон Хиперу било јављено да су миноловци претражили и очистили оперативни правац и да је излаз из Хелголандског залива слободан, немачка ескадра је испловила.

Око 21:00 часова је немачка ескадра прошла кроз заштитно минско поље код острва Хелголанд и запловила ка западу у правцу Догер Бенка. Немачке подморнице које су на раним задацима биле распоређене по Северном мору, су преко радија биле обавештене о предузетој акцији контраадмирала фон Хипера, чиме су Немци британској прислушној служби само потврдили своје намере.

Немачка ескадра је пловила брзином од 13 чворова. Бојни крсташи и оклопни крсташ, пловили су у тзв. "формацији бразде" на челу на челу које се налазио заставни брод контраадмирала фон Хипера, бојни крсташ „Зајдлиц“, (), а за њим „Молтке“ (), „Дерфлингер“ () и на крају оклопни крсташ „Блихер“ ().

Испред ове дивизије бојних крсташа пловиле су лаке крстарице „Грауденц“ () и „Штралсунд“ () на удаљености од око 6 km као претходница, док су бочну заштиту осигуравале лаке крстарице „Рошток“ () и „Колберг“ (). Свакој од ове четири лаке крстарице била је додељена по једна полуфлотила од пет разарача.

мини|лево|300п|Бојни крсташ „Молтке“ мини|лево|300п|Оклопни крсташ „Блихер“ мини|лево|300п|Лака крстарица „Штралсунд“ + Јединица Тежина (у тонама) Брзина (у чворовима) Наоружање Оклоп (мм) Бојни крсташ „Зајдлиц"250002810x280-{mm}- 12x150-{mm}- 12x88-{mm}- 280 Бојни крсташ „Молтке“ 23000 28 10x280-{mm}- 12x150-{mm}- 12x88-{mm}- 280 Бојни крсташ „Дерфлингер“ 26600 28 8x305-{mm}- 12x150 12x88 300 Оклопни крсташ „Блихер“ 15800 25 12x210-{mm}- 8x150-{mm}- 16x88-{mm}- 180 Лака крстарица „Граундец“ 4900 29 12x150-{mm}- Лака крстарица „Штралсунд“ 4550 28 12x150-{mm}- Лака крстарица „Рошток“ 4900 29 12x150-{mm}- Лака крстарица „Колберг“ 4350 26 12x150-{mm}-

Море је било мирно, ветар је благо дувао и немачка ескадра је тихо пловила кроз ноћ. Сва светла су била замрачена изузев мале пригушене светиљке на крми, која је осветљавала воду бразде и омогућавала оријентацију следећем броду у поретку. Употреба радио-уређаја је била строго забрањена, а најнужнији сигнали међу бродовима су размењивани пригушеним светлима помоћу Морзеових знакова.

С обзиром да су Немци очекивали врло муњевиту акцију следећег јутра, ради спречавања забуне и лаког распознавања свим јединицама које су учествовале у овој операцији је крмени димњак био обојен црвеном бојом.

Британска заседа Британски Адмиралитет је, међутим, био обавештен о намерама контраадмирала фон Хипера још пре но што је немачка ескадра и испловила. На темељу извештаја своје обавештајне службе примљених 22. јануара британски Адмиралитет је неколико сати пре испловљавања немачке флоте дао потребна наређења свим базама од севера Шкотске до Ламанша. Док је немачка ескадра пловила прикривено, са свим мерама опрезности кроз ноћ, ка Догер Бенку, из британских база испловљавале су бројне веома снажне ескадре које су се упућивале у разним правцима, да према једном опсежном плану обухвате немачку ескадру.

Адмирал фон Хипер није ни слутио о покретима британских снага и био је уверен да ће успети да оствари потпуно изненађење. У том тренутку Британци су већ у покрету имали 19 бојних бродова, 5 бојних крсташа, 7 старих бојних бродова, 3 лаке крстарице и око 20 разарача.

Битка

Сукоб претходница Дана 24. јануара, у свитање, немачке лаке крстарице из претходнице су наишле на групу британских лаких снага. Ескадра британских бојних крсташа под командом контраадмирала сер Дејвида Битија, налазила се нешто северозападније од тог места, и баш кад је сер Бити давао наређења да се заплови ка североистоку ради тражења немачких бродова, у 08:17 часова, примећени су били топовски хици са југоистока и добијен радио-извештај лаке крстарице „Аурора“ (): „Налазим се у борби са немачком ескадром“.

Контраадмирал Бити је одмах променио правац, али још није био у могућности да добије јасну слику свеукупног положаја. тек пола сата касније је на темељу података добијених од лаких крстарица „Ауроре“, „Аретузе“ (), и „Саутхемптон“ () могао да закључи распоред и правац вожње немачке ескадре.

мини|десно|250п|Контраадмирал Дејвид Бити План контраадмирала Битија је био да одсече повратак немачке ескадре и да јестави између себе и велике флоте од 19 бојних бродова, која је према плану долазила са северозапада. Уколико те не би успео, хтео је да сам прихвати борбу са немачком ескадром наметнувши јој за себе повољан положај у заветрини, који даје знатну предност. То је био такав положај, код ког се гледајући ка противнику истовремено гледа и против ветра који одмах односи на супротну страну дим из димњака и топова и на тај начин увек даје могућност јасног видика, а то значи сигурног осматрања и добре употребе оптичких справа. Истовремено то ставља противника у неповољан положај, јер се он налази у заветрини, због чега му ветар носи дим ка противнику и заклања поглед, што смета тачности и брзини гађања.

Немачка главнина узмиче Сазнавши да су лаке крстарице из претходнице снага дошле у додир а потом и отвориле ватру на Британце, контраадмирал фон Хипер им је са главнином снага похитао у помоћ.

Британске снаге су имале за циљ да ухвате немачку ескадру, те су према томе и биле спремне да је сретну, за немачке снаге овај сусрет је био потпуно изненађење. Контраадмирал фон Хипер је од својих лаких крстарица из претходнице, „Колберг“ и „Штралсунд“, које су оствариле визуелни контакт са 4 крстарице, а тешке снаге назирале на самој ивици хоризонта, као и по веома интензивном радио-саобраћају закључио да се у близини налазе веома јаке британске снаге - двоструко јаче по снази - те је у 08:35 часова окренуо ка југоистоку, према Хелголандском заливу, најпре брзином од 21 а касније 23 чвора. У ствари, британска ескадра бојних бродова била је још прилично далеко од подручја сусрета.

Када се немачка ескадра окренула у правцу својих база, на крају формације се опет налазио оклопни крсташ „Блихер“. Он је према томе био најближи Британцима и могао је имати најтачнији преглед о њима. Упркос томе он је после 09:00 часова могао само да јави: "По крми на видику 7 противничких крстарица и до сада је опажено 26 разарача. Облаци дима даљих јединица примећују се у позадини". Нешто касније дозвољено му је да по сопственом нахођењу отвори ватру и он је са неколико плотуна из својих топова од 210 -{mm}- отерао британске лаке крстарице и разараче.

Присутност многобројних лаких и средњих јединица британске флоте дало је повода контраадмиралу фон Хиперу да закључи да треба у близини да очекује и вишеструко надмоћније тешке јединице. То га је присилило да одмах донесе одлуку о брзом повлачењу да не би био одсечен од својих база, јер му је било познато да немачка флота није испловила и да не може очекивати никакву подршку.

Британска флота у гоњењу Постепено, са подизањем јутарње магле и појављивањем Сунца, време је постајало све повољније, ветар је почео благо да дува, а Северно море је било прилично мирно за то доба године. Видљивост је била веома повољна. Британска ескадра је већ после 09:00 часова повећала брзину са 24 на 29 чворова, тако да су поједине јединице возиле брже од своје конструктивне брзине.

Британску ескадру која је прогонила фон Хипера сачињавали су бојни крсташи: „Лајон“ (), „Тајгер“ (енг. HMS "Tiger"), „Прицес Ројал“ (енг. HMS "Princess Royal"), „Њу Зиланд“ (енг. HMS "New Zealand") и „Индомитибл“ (енг. HMS "Indomitable") и лаке крстарице: „Еритјуз“ (енг. HMS "Arethusa"), „Саутхемптон“ (енг. HMS "Southampton"), „Бирмингем“ (енг. HMS "Birmingham"), „Нотингем“ (енг. HMS "Nottingham"), „Лаустофт“ (енг. HMS "Lowestoft") и „Андаунтит“ ().