25. фебруар (25.02) је 56. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 309 дана (310 у преступној години).

Догађаји

139 — Римски император Хадријан је усвојио Антонина Пија, фактички га прогласивши својим наследником. 493 — Одоакар је предао Равену после трогодишње опсаде и сложио се да преговара о миру са Теодориком Великим. 1570 — Папа Пије V екскомуницирао је енглеску краљицу Елизабету I због њене подршке протестантизму и англиканској цркви. 1784 — Основана прва болница на Балкану - данас клиничко-болнички центар „Земун“. 1797 — Пуковник Вилијам Тејт и његових 1000-1500 војника се предало након последње инвазије Велике Британије. 1815 — По налогу Сулејман-паше Скопљака, убијен Станоје Стаматовић, познат као Станоје Главаш, српски војвода из Првог српског устанка, хајдук и борац против Турака. 1885 — Немачка је анектирала Тангањику и Занзибар. 1921 — Црвена армија је напала Грузију, заузела Тбилиси и прогласила нову Грузијску ССР.. 1948 — Принудивши премијера Едварда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади, комунисти су у Чехословачкој преузели власт. 1954 — Египатски председник Мухамад Нагиб, принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и председник Револуционарног савета преузео Гамал Абдел Насер, 1956 — На завршетку 20. конгреса Комунистичке партије СССР, Никита Хрушчов прочитао је Тајни реферат, у којем је изложио последице Стаљинове владавине и култа личности. 1964 — Победом над Сонијем Листоном у Мајамију, Касијус Клеј, од 1965. Мухамед Али, постао је први пут првак света тешке категорије у боксу. 1968 — Јужнокорејски војници су убили 135 ненаоружаних становника села Ха Мај у јужновијетнамској покрајини Кванг Нам. 1972 — Совјетски васионски брод „Луна 20" вратио се на Земљу са узорцима Месечевог тла. 1974 — Проглашен задњи Устав Социјалистичке Републике Србије. 1986 — Филипински председник Фердинанд Маркос, поднео оставку под притиском побуњеног народа, војног врха, и уз подстицај САД које су дотада подржавале његову диктаторску владавину. 1991 — Ирачка ракета скад је погодила, у Заливском рату, касарну америчких маринаца код саудијског града Дахран, при чему је погинуло 28 војника, а већи број је рањен. 1993 — Ким Јонг Сам је преузео дужност председника Јужне Кореје као први цивил на челу те азијске државе после 32 године. 1994 — Јеврејски насељеник Барух Голдштајн убио је из аутоматске пушке и бомбама 43 муслиманска верника у џамији у Хеброну, на окупираној Западној обали, после чега је на истом месту претучен до смрти. 2000 — Међународни црвени крст саопштио да је још увек непозната судбина око 3.000 људи са Косова несталих за време сукоба српских снага безбедности и косовских Албанаца 1998-99. и да међу несталим лицима највише има косовских Албанаца. 2000 — Најмање 45 људи погинуло је када је експлодирала бомба у аутобусу на фериботу који је пловио према луци Озамис на јужним Филипинима. 2003 — У експлозији бомби у колумбијском конзулату и шпанској амбасади у Каракасу (Венецуела), повређено је пет особа. Експлозије су уследиле два дана после оптужби за мешање у унутрашње послове Венецуеле, које је председник те земље Хуго Чавез Фриас изнео на рачун Шпаније и Колумбије.

Рођења 1841 — Пјер Огист Реноар, француски сликар. (прем. 1919) 1873 — Енрико Карузо, италијански оперски певач. (прем. 1921) 1917 — Ентони Берџес, британски романописац, критичар и композитор. (прем. 1993) 1928 — Паул Елвстрем, дански једриличар. (прем. 2016) 1937 — Том Кортни, енглески глумац. 1943 — Џорџ Харисон, енглески музичар и музички и филмски продуцент, најпознатији као гитариста групе -{The Beatles}-. (прем. 2001) 1949 — Амин Малуф, либански писац. 1950 — Јурица Јерковић, хрватски фудбалер. (прем. 2019) 1953 — Хосе Марија Аснар, шпански политичар, председник Владе Шпаније (1996—2004). 1966 — Теа Лиони, америчка глумица и продуценткиња. 1969 — Етијен де Креси, француски ди-џеј и музички продуцент. 1971 — Шон Астин, амерички глумац, редитељ и продуцент. 1971 — Данијел Паутер, канадски музичар. 1976 — Рашида Џоунс, америчка глумица. 1980 — Антонио Беркс, амерички кошаркаш. 1982 — Лена Ковачевић, српска музичарка. 1982 — Флавија Пенета, италијанска тенисерка. 1983 — Едуардо Алвес да Силва, бразилско-хрватски фудбалер. 1988 — Иван Иванов, бугарски фудбалер. 1989 — Милан Бадељ, хрватски фудбалер. 1994 — Јуџини Бушард, канадска тенисерка. 1995 — Марио Хезоња, хрватски кошаркаш. 1997 — Изабел Ферман, америчка глумица. 1999 — Ђанлуиђи Донарума, италијански фудбалер.

Смрти 1634 — Албрехт Валенштајн, бохемски војсковођа и политичар (рођ. 1583) 1723 — Кристофер Рен, енглески архитекта (рођ. 1632) 1785 — Павле Јулинац, српски историчар и књижевник (рођ. 1731. или 1732) 1815 — Станоје Главаш, српски војвода. (рођ. 1763) 1888 — Јосиф Панчић, српски ботаничар и природњак (рођ. 1814) 1899 — Паул Јулијус фон Ројтер, оснивач британске новинске агенције Ројтерс. (рођ. 1816) 1983 — Тенеси Вилијамс, амерички писац. (рођ. 1911) 2001 — Сер Доналд Бредман, најпознатији играч крикета (рођ. 1908) 2003 — Алберто Сорди, италијански комичар и режисер. (рођ. 1920) 2012 — Ерланд Јозефсон, шведски позоришни и филмски глумац. (рођ. 1923) 2013 — Милан Велимировић, велемајстор проблемског шаха, репрезентативац. (рођ. 1952) 2014 — Пако де Лусија, шпански гитариста и музичар (рођ. 1947) 2017 — Бил Пакстон, амерички глумац и режисер (рођ. 1955) 2020 — Мирољуб Трошић, српски аматерски филмски глумац (рођ. 1948)

Празници и дани сећања Српска православна црква прославља: Светог Мелетија - архиепископа антиохијског Светог Алексија - митрополита московског Преподобну Марију Свети Антоније - патријарха цариградског Свету Калију

Референце

225