Ропство

мини|Густав Буланжерова слика Пијаца робова. мини|Пијаца робова у источној Европи у раном средњем веку. Слика Сергеја Иванова

Ропство је однос међу људима, групама људи или народима темељен на економској, правној, моралној, идејној, политичкој или верској зависности и покорности. У свом ужем смислу представља формалну институцију крајње зависности једног од стране другог човека који је темељ друштвеног система званог робовласништво. Особа која је роб нема никаква права, односно представља власништво другог човека или групе - господара. Она је присиљена да обавља рад и друге услуге за свог господара, а за то није овлаштена примити никакву накнаду (иако из практичних разлога може очекивати најосновнију храну и преноћиште). Господар има пуно право да располаже с робом како хоће, укључујући телесне казне, сакаћење, па и убиство. Ропство је данас забрањено међународним конвенцијама, иако се у одређеним облицима практикује. Уз ропство се везује појам присилни рад, али не у случају када је присилни рад последица обвеза које прописује и регулише држава као што је случај с војном обавезом, осудом за казнена дела и сл. Ропство такође ваља разликовати од неких других односа личне зависности као што су кметство или уговорно ропство.

Ропство је званично илегално у свим земљама, али се процењује да још увек око 20 до 36 милиона људи живе као робови широм света. Мауританија је била задња надлежност да званично прогласи ропство незаконским (у 1981/2007), мада се процењује да 10% до 20% њеног становништва још увек живи у ропству.

Ропство је постојало пре писане историје и постојало је у многим културама.">". Encyclopædia Britannica. Већина робова у данашње време су дужнички робови, углавном у јужној Азији, који су под дужничком наметом зеленаша, понекад и током више генерација. Трговина људима се примарно користи за присиљавање жена и деце на рад у секс индустрији.

Мауританија је била последња земља на свету која је званично забранила ропство, 1981. године, са правним гоњењем робовласника успостављеним 2007. године. Међутим, 2019. године, око 40 милиона људи, од којих су 26% била деца, и даље је било поробљено широм света упркос томе што је ропство било нелегално. У савременом свету, више од 50% робова обавља принудни рад, обично у фабрикама и радионицама приватног сектора привреде једне земље. У индустријализованим земљама трговина људима је модерна врста ропства; у неиндустријализованим земљама, дужничко ропство је уобичајен облик поробљавања, као што су поробљене кућне слуге, људи у присилним браковима и деца војници.

Терминологија мини|Фотографија дечака роба у Занзибару, 1890. године мини|Споменик робовима, Занзибар

Енглеска реч -{slave}- долази од старофранцуске -{sclave}-, од средњовековне латинске речи -{sclavus}-, од византијско грчке σκλάβος, која заправо потиче од речи етнонима -{Slav}-, пошто су у раним средњовековним ратовима многи Словени заробљени и поробљени.Oxford English Dictionary, 2nd edition 1989, s. v. 'slave'Encyclopædia Britannica, History of Europe – Middle Ages – Growth and innovation – Demographic and agricultural growth Једна старија теорије повезује ту реч са грчким глаголом -{skyleúo}- - скинути закланог непријатеља.. s. v. 'Sklave'.

Реч за ословљавање робова се такође користи за изражавање опште зависности од неког.M. A. Dandamayev, BARDA and BARDADĀRĪ in Encyclopedia Iranica У многим случајевима, као на пример у античкој Персији, могуће је да су ситуација и животи таквих робова били бољи него код обичних грађана.. – Excerpt: "Persians never practiced mass slavery, and in many cases the situations and lives of semi-slaves (prisoners of war) were in fact better than the common citizens of Persia." (pp.) 1642

Покретно имовинско ропство, или традиционално ропство, се тако назива јер се људи третирају као лична имовина власника и купују се и продају као роба. Мада је било доминантно у многим друштвима у прошлости, ова форма ропства је формално укинута и врло је ретка данас. Чак и када се може рећи да је преживела, она није подржана од стране правног система било које међународно признате владе.

Као друштвена институција, „чател” ропство класификује робове као покретне ствари (личну имовину) у власништву поробитеља; као стока, могу се купити и продати по вољи. Робно ропство је историјски био нормалан облик ропства и практиковано је у местима као што су Римско царство и класична Грчка, где се сматрало кључним каменом друштва. Остала места на којима се интензивно практиковало укључују средњовековни Египат, подсахарску Африку, Бразил, Сједињене Државе и делове Кариба као што су Куба и Хаити. Ирокези су поробили друге на начине који су „личили на ропство покретних ствари“.

Почевши од 18. века, серија аболиционистичких покрета видела је ропство као кршење права робова као људи („сви људи су створени једнаки“) и настојали су да га укину. Аболиционизам је наишао на екстреман отпор, али је на крају био успешан. Неколико држава Сједињених Држава почело је укидање ропства током Америчког рата за независност. Француска револуција је покушала да укине ропство 1794, али до трајног укидања није дошло до 1848. У већем делу Британске империје ропство је било подложно укидању 1833, широм Сједињених Држава укинуто је 1865, а на Куби 1886. Последња држава у Америци која је укинула ропство био је Бразил, 1888. године.

Ропство је најдуже опстало на Блиском истоку. Након што је трансатлантска трговина робљем потиснута, древна транссахарска трговина робљем, трговина робљем у Индијском океану и трговина робљем на Црвеном мору наставили су да кријумчаре робове са афричког континента на Блиски исток. Током 20. века, питањем ропства као личне својине бавила су се и глобално истраживала међународна тела која су основали Лига народа и Уједињене нације, као што су Привремена комисија за ропство 1924–1926, Комитет експерата за ропство 1932. и Саветодавни комитет стручњака за ропство 1934–1939. У време Ад хок комитета УН за ропство 1950–1951, легално ропство као лична својина још је постојало само на Арабијском полуострву: у Оману, у Катару, у Саудијској Арабији, у договорном Оману и у Јемену. Законско ропство као лична својина је коначно укинуто на Арапском полуострву током 1960-их: Саудијска Арабија и Јемен 1962, у Дубају 1963, и Оману као последњем 1970.

Последња земља која је укинула ропство, Мауританија, учинила је то 1981. Забрана ропства из 1981. није примењивана у пракси, пошто није било законских механизама за кривично гоњење оних који су користили робове, они су дошли тек 2007. године.

Дужнички рад

Залога, иначе позната као зајемчински рад или дужничко ропство је један облик неслободног рада при коме се особа залаже себе због кредита. Услуге које су потребне за отплату дуга, и њихово трајање, могу да буду недефинисане. Дужничко ропство може да буде пренето са генерације на генерацију, при чему се од деце захтева да отплате дугове њихових родитеља. Ово је најраспрострањенија форма ропства у данашње време. Дужничко ропство је најзаступљеније у јужној Азији. Новчани брак се односи на брак у коме се девојка обично удаје за мушкарца да би измирила дугове својих родитеља. Чукри систем је систем дужничког ропства који се налази у деловима Бенгала где се жена може приморати на проституцију како би отплатила дугове.

Зависна лица

Реч ропство се такође користи да се односи на правно стање зависности од неког другог. На пример, у Персији би ситуације и животи таквих робова могли бити бољи од оних обичних грађана. alt=A black family works a cotton plantation. A young boy stands in front of the camera. The photo is in black and white.|thumb|Црначка породица ради на плантажи памука у Мисисипију. У поднаслову пише „Радили смо ово цело јутро”.

Принудни рад

Принудни рад, или неслободни рад, означава облик ропства у коме је особа принуђена да ради против своје воље, под претњом насиља или другог вида казне. мада се у општем случају термин неслободни рад такође користи за описивање поседничког ропства, као и било које друге ситуације у којој је особа принуђена да ради против своје воље и кад је њена способност продуктивног рада у потпуности под контролом друге особе. Тиме такође могу да буду обухваћене институције које се обично не класификују као ропство, као што су кметство, регрутација и казнени рад. Док неки неслободни радници, попут кметова имају знатна, -{de jure}- правна и/или традиционална права, они немају могућност прекидања аранжмана под којима раде, и често су изложени разним облицима принуде, као што су претње и насиље, и њихове активности и кретање ван радног места су ограничени.

Трговина људима, пре свега, обухвата жене и децу који су приморани на проституцију. и то је најбрже растућа форма присилног рада. Тајланд, Камбоџа, Индија, Бразил и Мексико су идентификовани као водећа жаришта комерцијалне сексуалне експлоатације деце.

Деца војници и дечији рад

У 2007. години, Хјуман рајтс воч је проценио да је 200.000 до 300.000 деце служило као војници у тадашњим сукобима. Више девојака млађих од 16 година ради као кућне раднице него у било којој другој категорији дечијег рада, које родитељи који живе у руралном сиромаштву често шаљу у градове, као што је случај са хаићанским реставецима.

Принудни брак

Принудни брак се може сматрати формом ропства једног или више учесника у браку, као и људи који посматрају брак. Од људи присиљених на брак се може захтевати да узму учешћа у сексуалним активностима или обављању кућних послова или другог рада, без икакве личне контроле. Обичаји цене невесте и мираза који постоје у многим деловима света могу да доведу до куповине и продаје људи у брак. Принудни брак се и даље практикује у појединим деловима света, укључујући неке делове Азије и Африке. Принудни бракови се исто тако могу јавити у имигрантским заједницама у Европи, Сједињеним Државама, Канади и Аустралији. Брак путем отмице се јавља у многим местима света у данашње време. Етиопија има национални просек од 69% бракова путем отмице.

Међународна организација рада дефинише дечије и присилне бракове као форме модерног ропства.

Друге употребе термина

Реч ропство се често користи као пежоратив да опише било коју активност у којој је неко приморан у извршавање. Неки тврде да војни рокови и други облици принудног државног рада представљају „ропство којим управља држава“.. Refers to both the military and national service requirements of Italy as slavery Неки либертаријанци и анархо-капиталисти посматрају владино опорезивање као облик ропства.

Поједини заговорници антипсихијатрије су користили „ропство“ да дефинишу неволонтерске психијатријске пацијенте, тврдећи да не постоје непристрасни физички тестови за менталне болести, а ипак психијатријски пацијент мора да поштује наредбе психијатра. Они тврде да уместо ланаца за контролу роба, психијатар користи лекове да контролише ум. Драпетоманија је била псеудонаучна психијатријска дијагноза за роба који је желео слободу; „симптоми“ су укључивали лењост и склоност бекству из заточеништва.

Неки заговорници права животиња применили су термин ропство на стање неких или свих животиња у људском власништву, тврдећи да је њихов статус упоредив са статусом људских робова.

Тржиште рада, како је институционализовано у савременим капиталистичким системима, критиковано је од стране мејнстрим социјалиста и анархосиндикалиста, који користе термин најамно ропство као пежоратив или дисфемизам за најамни рад.For sources about the concept of "wage slavery" and its various interpretations, see Социјалисти повлаче паралеле између трговине радом као робом и ропства. Познато је и да је Цицерон предложио такве паралеле.

Карактеристике Економија

Ропство

Źródło i licencja