Јат ервејз (-{Jat Airways}-, стилизовано као -{JatAirways}-) је бивши национални авио-превозник Србије, претходно национална авио-компанија некадашње Југославије. Сматрао се шеснаестом најстаријом авио-компанијом у Европи. Седиште авио-компаније се налазило у Београду, а оперативна база на аеродрому „Никола Тесла“ Београд.

Према подацима из децембра 2009. године, ЈАТ је имао око 1200 запослених.

Јат ервејз није био члан ниједне алијансе, али је током постојања била изражена жеља за чланством у СкајТиму.

Приватизацијом Јата, 2013. године, компанија је формално престала да постоји под тим именом, а као српског националног авио-превозника наследила ју је Ер Србија. У саставу бивше авио компаније ЈАТ је огранак фирма ЈАТ Техника.

Историја мини|240п|1994—2001:JAT Боинг 737 мини|240п|2004-децембра 2006:Јат ервејз Боинг 737 мини|240п|2007-данас:Јат ервејз Боинг 737

Авио-компанија је основана 17. јуна 1927. као „Аеропут“. Аеропут је постао „Југословенски аеротранспорт“ (скраћено „ЈАТ“) 1. априла 1947. Југословенски аеротранспорт је постао јавно предузеће 1992. године. У периоду 1992—2000 директор је био Жика Петровић. Решењем Трговинског суда, од 15. августа 2003. године, „Југословенски аеротранспорт“ мења назив у „Јат ервејз“.

Аеропут

Авијација је у Југославији (тадашњој Краљевини СХС) основана 1918, када је Војска Југославије наложила ваздухопловству да врши поштанске летове између Београда, Новог Сада, Ниша и Скопља авионима Брегет 14. 25. марта 1923, Београд је постао део међународне цивилне авијације: авиони компаније Франко-Ромаин су преко Панчева летели на траси Париз–Истанбул. На иницијативу Аероклуба, 6. фебруара 1926. године је одржана конференција на којој су усвојена правила за оснивање Друштва за ваздушни саобраћај, а сви учесници су постали оснивачи. Правила су упућена у Министарство трговине и индустрије, које их је одобрило 13. марта. После тога се приступило уписивању акција.

Упис акција је текао испод очекивања и било је јасно да је даљи рад бесмислен ако се претходно не закључи уговор са државом којим би се Друштву загарантовала потребна помоћ у новцу и натури. Овај уговор је потписан 25. јануара 1927, али упис акција и даље није ишао жељеним темпом. Од планираних и неопходних 24.000 акција (тј. шест милиона ондашњих динара, потребних за куповину авиона), до краја марта 1927. године било је уписано и уплаћено тек око 10 %, због чега је, у складу с важећим законом о акционарским друштвима, запретила опасност да Аеропут буде укинут. Решење за убрзавање уписа акција нашао је инжењер Тадија Сондермајер, члан управе Друштва, резервни капетан и пилот са Солунског фронта. Он је предложио да заједно с пилотом Леонидом Бајдаком обави етапни лет авионом од Париза до Бомбаја, и да они на тај начин докажу вредност и способност југословенских пилота, рачунајући при томе на пропагандне ефекте за афирмацију домаћег ваздухопловства и бржи упис акција. Након кратких припрема, Сондермајер и Бајдак су полетели из Париза 20. априла 1927. године. После 14.800 прелетених километара, 14 етапа и 11 дана путовања, 2. маја 1927. године су слетели у Београд. Дочек је био величанствен и преко 30.000 Београђана је дочекало своје хероје на аеродрому испод Бежанијске косе.

После овог подвига пилота Сондермајера и Бајдака, упис акција „Аеропута“ је порастао преко сваког очекивања. За три месеца уписано је преко 30.000 акција, што је омогућило да нова компанија преброди кризу. Већ 17. јуна извршена је „протоколација“ Друштва код Београдског трговачког суда, и од тога дана Друштво за ваздушни саобраћај „Аеропут“ правно постоји.

Прва домаћна ваздушна линија, између Београда и Загреба, успостављена је 15. фебруара 1928. авионом Потез 29. Већ 1931. Аеропут је летео и на првој међународној линији за Беч, која је, поред повећања броја домаћих линија до Скопља продужена ка Солуну. До 1941, Аеропут је уводио све савременије авионе у флоту (фарман-306, спартан и крузер, дехевиланд драгон, кодрон геланф и локид електра-10) а мрежу међународних линија је проширио према Грацу, Прагу, Милану, Будимпешти, Софији и Тирани, тако да се уврстио међу значајне европске превознике.

Југословенски аеротранспорт (ЈАТ) мини|240п|ЈАТ-ов АТР-72 200 на аеродрому „Никола Тесла“ Београд у 2010. године мини|240п|ЈАТ-ов авион током уласка путника на аеродрому „Никола Тесла“ Београд Аеропут је престао да лети почетком Другог светског рата, а након завршетка овог рата је 1. априла 1947. године формиран Југословенски аеротранспорт (ЈАТ). После Другог светског рата, ЈАТ је успоставио своје линије авионима DC-3 и Ју-52. Касније су за дуголинијски саобраћај набављени DC-6 и ЦВ-340/440.

1963. године је у ЈАТ-ову флоту уведен први авион са млазним моторима, Каравела SE-210. 1969. је стигао први од 16 авиона Макдонел Даглас DC-9, док су 1974. стигла прва два (од укупно 9) авиона Боинг 727-200.

Дуголинијски саобраћај за САД, Аустралију и Далеки исток је обављан авионима Боинг 707, који су у флоту уведени 1970. Први широкотрупни авион Макдонел Даглас DC-10 (уместо Боинга 747-200) стигао је у флоту 1978.

1985. године, ЈАТ је био прва компанија у Европи која је купила у то време најмодерније авионе Боинг 737-300. Ти авиони су постали познати по сребрној боји у коју их је ЈАТ офарбао.

Мањи авион АТР 42 је уведен 10. јула 1987, летом од Београда до Ниша.„Упоран штедљиви 'скакач'”, Борба, 11. јул 1987,

Током овог периода, који компанија каткад назива својим „златним годинама“, ЈАТ је превозио више од 5 милиона путника годишње и летео на 80 дестинација на пет континената (19 домаћих, 45 евро-медитеранских и 16 дуголинијских).

Пад СФР Југославија се распала, а ЈАТ је постао национална компанија новонастале СР Југославије и 1992. обуставио сав међународни саобраћај због санкција УН. У том периоду ЈАТ је летео само на домаћим линијама између Београда, Подгорице, Тивта, Ниша, Приштине и Ужица. Октобра 1994. године, ЈАТ је обновио свој међународни саобраћај, а авиони су префарбани у нову шему боја што је требало да означава својеврстан нови почетак.

Године 1998, ЈАТ је наручио 8 нових Ербаса А319, и поред тога што је до тада имао чисто Боингову флоту. Испорука је првобитно уговорена за јун 2000, али је одложена на неодређено време. ЈАТ је касније тражио начин да откаже ту наруџбину, јер је наводно желео да уместо А319 купи Боингове 737-НГ авионе, мада је постојала и могућност да се куповина Ербасових авиона ипак реализује, али у мањем броју и другог типа (највероватније А318). Као и у случају других малих превозника, питање набавке авиона било је предмет извесног политичког притиска америчке и европских влада; горе описани уговор са Ербасом и покушаји његовог отказивања били су предмет неколико још увек неразјашњених скандала.

Јат ервејз ЈАТ је продао свој последњи ДЦ 10-30 (-{YU-AMB}-) 24. јуна 2005. Компанија је након тога излазила у јавност са плановима да обнови свој дуголинијски саобраћај ка Северној Америци (Монтреал, Њујорк, Торонто, Чикаго) са два изнајмљена Боинга 767-200ER, што се никада није обистинило. ЈАТ је 2003. и 2004. на кратко обновио саобраћај ка Њујорку заједно са Узбекистан ервејзом на линији Ташкент–Београд–Њујорк, али је линија обустављена због изостанка очекиваних резултата. ЈАТ је затим од 23. новембра 2006. издавао карте до Њујорка; путници су авионима Јат ервејза летели до Хамбурга, одакле су настављали лет авионом Емирата, али је ЈАТ крајем марта 2007. прекинуо летове до Хамбурга.

У 2005. години, Јат ервејз формално издвојила целине и формирала нова привредна друштва и то: ЈАТ Кетеринг д.о.о. Београд, ЈАТ Хотели Славија д.о.о. Београд, ЈАТ Апартмани Копаоник д.о.о. Рашка,

а у 2006. години: ЈАТ Техника д.о.о. Београд, Радио ЈАТ д.о.о. - Београд.

Јат ервејз није био члан ниједне алијансе или партнерства, али је летео на неколико дестинација у сарадњи са Луфтханзом, Остријан ерлајнсом, Ер Франсом, Алиталијом, Аерофлотом и Б&Х ерлајнсом.

Јат ервејз је годинама након санкција сарађивао са другим авио-компанијама на летовима до Аустралије и Новог Зеланда; Ер Чајна преко Пекинга, Египат ер преко Каира, Емиратима преко Дубаија и Итихад ервејз преко Абу Дабија.

Јат ервјез је изразио жељу да буде члан алијансе СкајТим, са Алиталијом и Ер Франсом као спонзорима.

Дана 3. јула 2008. године, након пауза од 17 године, Јат ервејз се вратио на Хрватско тржиште директним летовима између Београда и Пуле током летње сезоне 2008. године. Летови до Пуле су вршени и током летње сезоне 2009. године.

Почетком јула 2009. ЈАТ је објавио да ће изнајмити два авиона типа Боинг 737-700, чиме је требало да почне опсежнији програм обнове флоте.

Дана 16. априла 2010. године Влада Републике Србије је одлучила у телефонском позиву да замени Јат ервејз новом компанијом, која ће да постане нова српска национална ваздушна компанија. Ова нова компанија би преузела флоту Јат ервејза, дестинације, као и део запослених.

Редовне линије

Африка ГрадОзнака АеродромаАеродром АвионСмерБелешкеИАТАИКАО ТриполиTIPHLLTАеродром ТриполиБоинг 737-300BEG-MLA-TIP-MLA-BEG Суспендован МонастирMIRDTMBАеродром Хабиб БоургуибаБоинг 737-300BEG-MIR-BEG

Азија ГрадОзнака АеродромаАеродром АвионСмерБелешкеИАТАИКАО Тел АвивTLVLLBGАеродром Бен ГурионБоинг 737-300BEG-TLV-BEG ДубаиDXBOMDBАеродром ДубаиБоинг 737-300BEG-LCA-DXB-LCA-BEGСуспендован

Европа ГрадОзнака АеродромаАеродром АвионСмерБелешкеИАТАИКАО БечVIELOWWАеродром БечАТР-72Боинг 737-300BEG-VIE-BEG БриселBRUEBBRАеродром БриселБоинг 737-300BEG-BRU-BEG СарајевоSJJLQSAАеродром СарајевоАТР-72BEG-SJJ-BEG АтинаATHLGAVАеродром Елефтериос ВенизелосБоинг 737-300BEG-ATH-BEGСолунSKGLGTSАеродром МакедонијаАТР-72BEG-SKG-BEG КопенхагенCPHEKCHАеродром КаструпБоинг 737-300 BEG-CPH-BEG BEG-ARN-CPH-BEG МиланоMXPLIMCАеродром МалпенсаБоинг 737-300BEG-MXP-BEG РимFCOLIRFАеродром Леонардо да ВинчиБоинг 737-300 BEG-FCO-BEG ЛарнакаLCALCLKАеродром ЛарнакаБоинг 737-300 BEG-LCA-BEG BEG-LCA-DXB-LCA-BEG ВалетаMLALMMLАеродром МалтаБоинг 737-300 BEG-MAL-TIP-MAL-BEGСуспендован ОхридOHDLWOHАеродром Св. Апостол ПавлеАТР-72 BEG-OHD-BEG СезонскиСкопљеSKPLWSKАеродром Александар ВеликиАТР-72Боинг 737-300BEG-SKP-BEG БерлинTGLEDDTАеродром Ото ЛиленталБоинг 737-300BEG-TGL-BEG до 1. јунаБерлинBEREDDBАеродром Вили БрантБоинг 737-300BEG-BER-BEG од 3. јунаДиселдорфDUSEDDLАеродром Диселдорф Боинг 737-300BEG-DUS-BEG ФранкфуртFRAEDDFАеродром ФранкфуртБоинг 737-300BEG-FRA-BEG ШтутгартSTREDDSАеродром ШтутгартБоинг 737-300BEG-STR-BEG МоскваSVOUUEEАеродром ШереметјевоБоинг 737-300BEG-SVO-BEG БеоградBEGLYBEАеродром Никола ТеслаАТР-72Боинг 737-300 ЧвориштеКраљевоKVOLYKVАеродром MораваАТР-72КVO-IST-KVOФокус градНишINILYNIАеродром Константин Велики НишАТР-72Боинг 737-300 Фокус град ИстанбулISTLTBAАеродром АтатуркБоинг 737-300BEG-IST-BEG ЛондонLHREGLLАеродром ХитроуБоинг 737-300BEG-LHR-BEG ЛондонLGWEGKKАеродром ГетвикБоинг 737-300BEG-LGW-BEG Сезонски [од 15. јуна] ПаризCDGLFPGАеродром Шарл де ГолБоинг 737-300BEG-CDG-BEG АмстердамAMSEHAMАеродром СхипхолБоинг 737-300BEG-AMS-BEG ДубровникDBVLDDUАеродром ДубровникАТР-72BEG-DBV-BEG СезонскиПулаPUYLDPLАеродром ПулаАТР-72BEG-PUY-BEG Сезонски [од 16. јуна]СплитSPULDSPАеродром ПулаАТР-72BEG-SPU-BEG Сезонски [од 2. јула] ПодгорицаTGDLYPGАеродром ПодгорицаАТР-72Боинг 737-300BEG-TGD-BEGТиватTIVLYTVАеродром Тиват АТР-72Боинг 737-300BEG-TIV-BEG ГетеборгGOTESGGАеродром ЛандветерБоинг 737-300BEG-GOT-BEGСтокхолмARNESSAАеродром АрландаБоинг 737-300 BEG-ARN-BEG BEG-ARN-CPH-BEG ЦирихZRHLSZHАеродром ЦирихБоинг 737-300BEG-ZRH-BEG ЂиронаGROLEGEАеродром Ђирона-Коста БраваБоинг 737-300BEG-GRO-BEG Сезонски

Приватизација

Због лоших пословних резултата, лошег стања флоте, нагомиланих дугова и конкуренције на српском небу, власти у Србији су у више наврата разматрале даљу судбину Јат ервејза. У неколико наврата најављивана је приватизација компаније.