Андреј Андрејевић (Сарајево, 15. октобар 1935 — Београд, 4. мај 1991) био је српски историчар уметности. Углавном се бавио исламском уметношћу на тлу Југославије.
Биографија Гимназију је завршио у Београду 1954. године. Студирао је историју уметности на Филозофском факултету у Београду. (1954 — 1960).
Између 1960. и 1963. био је кустос Умјетничке галерије у Сарајеву, потом је изабран за асистента на Филозофском факултету у Београду на предмету Општа историја уметности средњег века., 1980. изабран је за доцента, а 1986. године за ванредног професора. Био је стипендиста Универзитета у Стразбуру где је започео и утемељио своје будуће научноистраживачко занимање за исламске утицаје на уметност Јужне и западне Европе.
Зналац европских али и турског језика, неуморни истраживач-путник и учесник научних скупова уврстио се међу највеће југословенске познаваоце исламске, арабљанске и турске уметности, често усмеравајући своја интересовања на споменике исламске уметности на тлу Југославије. О томе сведочи и његова специјализована библиографија, нарочито Алаџа џамија у Фочи (магистарски рад 1970.) или Исламска монументална уметност XVI века у Југославији (докторска дисертација, 1980. година).
Одабрана дела
Литература
Библиографија Филозофског факултета у Београду I, 401
Категорија:Рођени 1935. Категорија:Умрли 1991. Категорија:Сарајлије Категорија:Српски историчари уметности Категорија:Српски историчари Категорија:Доктори историје уметности Категорија:Срби у Сарајеву Категорија:Историчари из Београда