Милан Панић (Београд, 20. децембар 1929 — Пасадена, 24. септембар 2026) био је амерички бизнисмен српског порекла. Оснивач је и дугогодишњи директор фармацеутске куће . Панић је неколико година учествовао у политици Србије 1990-их. Он је био први председник владе Савезне Републике Југославије 1992–1993, и кандидат на изборима за председника Републике Србије у децембру 1992. године.
Поред политике бавио се и хуманитарним радом. Његове фирме су пословале у Њупорт Бичу и Пасадени. Током премијерског мандата а и касније, залагао се за мир и демократију на територији Балкана. Кандидовао се за председника Републике Србије 1992. године и завршио на другом месту, одмах иза Слободана Милошевића на изборима које су обележиле оптужбе и велики утицај владајуће странке на изборни процес. Панић је постао премијер Југославије као амерички грађанин. С обзиром на то да је као амерички држављанин прихватио функцију премијера, његово америчко држављанство доведено је у питање. Према уставу САД држављанин нема право да прихвати службу у име стране државе. Након Голде Меир Панић је први амерички држављанин који је заузео високи политички положај у страној земљи.
Дугогодишњу каријеру изградио је бавећи се бизнисом у медицинској и фармацеутској индустрији. Основао је данас позната као . Пројекат започет у гаражи прерастао је у глобалну фармацеутску корпорацију чије се деонице могу пронаћи и на Њујоршкој берзи са зарадом од преко 672 милиона долара годишње у преко 90 држава, на свом врхунцу. Након што се повукао из -а, његов огранак преименовао је у . Компанија је глобални произвођач дијагностичких производа и бави се биологијом чије се операције обављају на територији Северне Америке, Азије, Аустралије и Европе. Панић у октобру 2015. године је најавио продају кинеској хемијској компанији .
Као филантроп, кроз своју Милан Панић фондацију (), као и , улагао је и спонзорисао мноштво стипендија на Харвардском медицинском програму, држао предавања о очувању мира на Универзитету у Вашингтону и Јужној Каролини. Био је члан председничког кабинета на Чепмен универзитету, потпредседник и покровитељ Лос Анђелеске опере и чест спонзор калифорнијских културних и добротворних дешавања и организација.
Биографија
Младост и образовање Панић је рођен 20. децембра 1929. године у Београду, у породици средње класе. Његов отац, истакнути владин службеник, умро је када је имао три године, остављајући Панићеву мајку да одгаја њега и његове сестре. Као млад студент, заинтересован за географију и хемију, своју собу преточио је у малу лабораторију у којој је могао да спроводи експерименте. Током Другог светског рата, Панић, тада стар само 14 година, придружио се Народно-ослободилачком покрету. По завршетку рата, наставио је са студијама биохемије на Технолошком факултету у Београду. Панић се уписао као студент медицине на Медицинском факултету Универзитета у Београду пре него што је прешао на студије биохемије.
Бициклизам Милан Панић бавио се бициклизмом у детињству до раних адолесцентских дана. Такмичио се на интернационалном нивоу и постао југословенски национални шампион. Док је путовао на међународни турнир у Холандији 1955. године, Панић је пребегао у Аустрију са својом женом Јелицом Панић (девојачко Наранџић).
Бег у Аустрију По преласку у Аустрију у августу 1955. године, Панић и његова супруга поднели су захтев за азил у Немачкој и преселили се у западно-немачки избеглички камп. Док је био у Немачкој, уписао се на докторске студије на Универзитету у Хајделбергу и радио је са селидбама и транспортом намештаја. Након што је одобрен захтев за азил у Немачкој неколико месеци након његовог првог доласка, Панић подноси захтев за програм који је преселио избеглице у Сједињене Државе. По пријему у програм, он и Јелица су се почетком 1956. године преселили у Фонтану у Калифорнији. Године 1959. Панић је одлучио покренути властити бизнис, Међународну хемијску и нуклеарну корпорацију ().
Умро је у Пасадени, САД, 24. септембра 2026. године.
Политика и јавне службе у Европи
Премијер Југославије На захтев председника Југославије Добрице Ћосића и председника Србије Слободана Милошевића, Милан Панић јула 1992. године постаје председник владе Савезне Републике Југославије. Његов главни циљ био је успостављање мира, израде нацрта устава, укидања санкција Уједињених нација и инсистирања на затварању концентрационих логора. У августу 1992. имао је кључну улогу на Лондонској међународној конференцији о бившој Југославији која је сазвана због светске пажње коју је привукла када је у питању економски и политички статус. На конференцији, Панић је изнео План мира који је садржао 12 тачака. Након месец дана је одржао говор Говор мира испред Генералне скупштине Уједињених нација. Панић је 2. децембра 1992. објавио своју намеру да се жели суочити са Слободаном Милошевићем у борби за председника Србије. Кампања коју је водио била је подређена економским реформама и доношењу мирног решења када је у питању рат у Босни и Херцеговини. Панић је тврдио да је Милошевић осакатио Србију тако што је дозволио пораст незапослености и инфлације, истовремено подстичући изолацију и санкције од стране међународне заједнице. Панић је директно апеловао на српску омладину и старије бираче да траже компромис у текућем конфликту који је укључивао признавање Хрватске и Босне и Херцеговине на њиховим садашњим границама. На изборима 1992. године, Панић је заузео друго место иза Милошевића, добивши 32% гласова. Посматрачи Хелсиншке комисије, политички експерти и новинари тврдили су да су Милошевић и његове присталице манипулисали изборним резултатима због непрописног коришћења државних медија и ометања гласања.
Мир у Југославији и Дејтонски споразум Након мандата премијера, Панић је остао укључен у борби за коначни мир и демократију у региону. У децембру 1993. почео је преписку са америчким председником Билом Клинтоном у вези са предложеним мировним самитом са свим председницима држава бивше Југославије. Године 1994. сусрео се с Клинтоном и његовим саветницима у Калифорнији како би расправљали о даљем предлогу. Након додатних разговора у наредне две године, у којима је Панић предложио мировну конференцију на Балкану, Клинтонова администрација сазвала је Конференцију о успостављању мира у ваздухопловној бази Рајт–Патерсон у Дејтону, Охајо, САД.
Конференција је окончана потписивањем Дејтонског споразума 21. новембра 1995. године, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, дељењем Босне и Херцеговине на два одвојена ентитета: Федерацију Босне и Херцеговине и Републику Српску. Од краја рата, Панић је наставио да инсистира на демократији у југословенском региону сазивајући политичке активисте и заговарајући у медијима.
Пословна каријера
Оснивање Године 1959. Панић је покренуо из своје гараже одмах надомак Лос Анђелеса, КА користећи 200 долара у почетном капиталу. Његов почетни пословни модел изграђен је на основу синтезе хемијских једињења да би се продао у калифорнијске истраживачке лабораторије. Током 1960-их, је пласирао генеричку верзију Л-Допа, широко коришћеног антидота Паркинсонове болести. Панић је предводио у наредним деценијама да развије темеље за неколико хиљада потенцијалних нових лекова. Како је растао, Панић је преселио своје операције из Пасадене, у нову истраживачку лабораторију у Коста Месу и преименовао компанију . 1967. је званично уврштена на Њујоршкој берзи.
Откриће Рибавирина и производња Виразола Године 1972, је открио рибавирин, најраније забележени антивирусни агенс широког спектра. Хемичари Џозеф Т. Витковски и Роналд К. Робинс били су саставни део стварања овог комплекса. Године 1985, рибавирин је одобрен под именом Виразоле од стране Управе за храну и лекове за лечење респираторног синцицијалног вируса (РСВ), болести горњих респираторних путева која првенствено погађа децу. Године 1991, је створио СПАГ-2 (мали генератор аеросола) инхалатор за давање аеросолизираног облика рибавирина током болничких третмана специфичних вирусних инфекција.
Године 1985, и компанија Истмен-Кодак покренули су шестогодишње заједничко улагање од 45 милиона долара за истраживање лекова који успоравају, заустављају или обрћу процес старења. Између 1986. и 1987. године, је тврдила да је преувеличао Виразолову ефикасност у лечењу других болести укључујући и вирус Сиде. се договорио са 1991. године. У јануару 1988, је купио 7,3% швајцарске фармацеутске компаније Хофман ла Рош, као део пријављене стратегије набавке како би проширио -ове досеге и маркетиншке могућности.
Након пада Берлинског зида, је стекао више фармацеутских фирми у источној Европи. У мају 1991., је у то време купио 75% Галенике, највећег југословенског произвођача лекова. Након осам месеци, нови огранак -Галеника остварила је приходе од 364 милиона долара. У априлу 1992. године, и -Галеника делимично су финансирали иницијативу у износу од 100.000 долара за вакцинацију деце у југословенској покрајини Косово. 1995. године Комисија за хартије од вредности (КХВ) је истражила због забринутости деоничара у вези са продајом деоница г. Панића пре доношења кључне регулаторне одлуке . Након трогодишње истраге, ДИК је повукао своју истрагу 1998. године без подношења тужбе.
Глобални успех и крај мандата у -у Године 1998, је одобрила Виразоле за лечење хепатитиса Ц у комбинацији са другим леком званим интерферон. Виразол је на крају постао глобални стандард за лечење вишеструких педијатријских и медицинских стања код одраслих. Употреба укључује ефикасно лечење хроничног хепатитиса Ц у комбинацији са интерфероном, вишеструке вирусне грознице укључујући грипу, параинфлуенцу, аденовирус, оспице, кримско-конгошку хеморагичну грозницу и Ласу грозницу, као и оштећење бубрега и рак штитњаче.
Током 1990-их, Панић је решио четири тужбе за сексуално узнемиравање које су поднели бивши запослени -а. Године 2002, је решио грађанску тужбу ДИК-а у вези са лажним изјавама у вези са њиховим производима. Панић је одлучио да се повуче као генерални директор и председник -а у јуну 2002. године након што су супротни деоничари преузели контролу над управним одбором -а. Након годину дана деоничари су подигли тужбу сматрајући да је Панић по одласку узео више новца него што му следује али се тужбом и поштовањем договора овај случај окончао. Током своје каријере председника, извршног директора и предсједника, Панић је водио на годишњој продаји у 90 земаља, која је прешла 672 милиона долара, с више од 600 лекова у свом портфељу до његове последње године 2001. године.
Панић одржава друге пословне субјекте и инвестиције у САД и на међународном нивоу. 2003. године, након Панићевог одласка, је променио име у .
Након повлачења из -а, Панић је купио биолошку подружницу и променио име у . је специјализован за истраживање и развој биологије и дијагностичких производа. Глобално седиште -а налази се у Санта Ани, са седиштем у САД и централним дистрибутивним центром у Соулону. Компанија одржава глобалне операције у Северној Америци, Јужној Америци, Азији, Аустралији и Европи. Дана 14. јуна 2010. године, Панић и стекли су , Новозеландску компанију за производњу биолошких протеина. Дана 11. децембра 2014. године, је одобрила , први лиценцирани допунски тест за људски Т-ћелијски лимфотропни вирус-I/II (-I/II). У октобру 2015. године, Панић је најавио продају кинеском предузећу .
Приватни живот