thumb|right|250px|Кечуа језик у државама са већим бројем говорника у Јужној Америци (означено плавом бојом): Аргентина, Боливија, Чиле, Колумбија, Еквадор, Перу
Кечуа или кичуа ( или -{quichua}-),Longman Dictionary, British and World English потиче од кечуанске речи кичва што значи „топла зона“, је домородачки језик који се говори у западним деловима Јужне Америке. Заузима четврто место по броју говорника у Америци и сматра се најраспрострањенијим домородачким језиком на америчком континенту, кога следе гварани и, на трећем месту, ајмара. У Боливији, Колумбији, Еквадору и Перуу, домородачки језици који се говоре у тим земљама међу којима је и кечуа, признати су уставом као други званични језици после шпанског, и као званични на територијама где тај језик доминира. Говори га око 10,4 милиона људи од којих 9.600.000 као свој матерњи језик. Био је језик Инка. Према многим студијама, не ради се о једном језику, већ пре о породици језика, као што је на пример, кинески.
Историја
Кечуански је већ био проширен у широком распону централних Анда дуго пре ширења Царства Инка. Инке су биле један од многих народа у данашњем Перуу који су већ говорили неким обликом кечуанског. У региону Куска, кечуански је био под утицајем суседних језика, попут ајмарског, због чега се развио на особен начин. На сличан начин развили су се различити дијалекти на различитим подручјима, под утицајем локалних језика. За време владавине царства Инка кечуански је наметнут као службени језик.
Након шпанског освајања Перуа у 16. веку, аутохтони народи су наставили да широко користе кечуански као „свакодневни језик“. Званично га је признала шпанска администрација, а многи Шпанци су га научили ради комуникације са локалним народима. Свештенство католичке цркве усвојило је кечуански као језик евангелизације. Најстарије писане записе о овом језику оставио је мисионар Доминго де Санто Томас, који је стигао у Перу 1538. године и научио језик до 1540. Он је објавио своју -{Grammatica o arte de la lengua general de los indios de los reynos del Perú}- (Граматика или уметност општег језика Индијанаца из Краљевина Перуа) 1560. С обзиром на то да су га користили католички мисионари, опсег кечуанског се наставио ширити у неким областима.
Крајем 18. века, колонијални званичници окончали су административну и верску употребу кечуанског. Забранили су га за јавну употребу у Перуу након побуне аутохтоних народа Тупка Амаруа -{II}-. Круна је забранила „лојалне“ прокатоличке текстове у кечуанском, попут Гаркиласа де ла Вегових Реалних коментара..
Упркос кратком оживљавању језика одмах након што су латиноамеричке нације стекле независност у 19. веку, престиж кечуанског се нагло смањио. Постепено је његова употреба опадала тако да су га углавном говорили староседеоци у изолованијим и конзервативнијим руралним подручјима. Ипак, у 21. веку говорници кечуанског језика броје 8 до 10 милиона људи широм Јужне Америке, што је највећа популација говорника било ког аутохтоног језик.
Као резултат ширења Инка у централни Чиле, у време доласка Шпанаца у централном Чилеу постојали су двојезични кечуанско-мапучки Арауканци. Тврдило се да су мапучки, кечуански и шпански коегзистирали у централном Чилеу, са значајном двојезичношћу, током 17. века. Кечуански је аутохтони језик који је највише утицао на чилеански шпански језик.
Године 2017, прву одбрану тезе на кечуанском у Европи урадила је Перуанка Кармен Ескаланте Гутијерез на Универзитету Пабло де Олавиде. Исте године Пабло Ландео је написао први роман на кечуанском језику без шпанског превода. Перуанска студенткиња, Роксана Киспе Колантес са Универзитета Сан Маркос, завршила је и одбранила прву тезу у овој језичкој групи 2019. године; теза се тицала дела песника Андреса Аленкастре Гутијерез, а то је уједно била и прва теза на аутохтоном језику која је урађена на том универзитету.
Тренутно, постоје различите иницијативе које промовишу кечуански на Андима и широм света: многи универзитети нуде часове кечуанског, комуналне организације као што је Елва Ембијин Кечуански колектив из Њујорка, промовише језик, и владе обучавају преводиоце за кечуански за службу у здравству, правосуђу и бирократским установама.
Референце
Литература
. Doctoral Dissertation, Stanford University,
. With the collaboration of P.C. Muysken. Cambridge language survey. , 2007,
Cerrón-Palomino, Rodolfo. . Centro de Estudios Rurales Andinos 'Bartolomé de las Casas', , North-Holland (Lingua Descriptive Studies 5), Amsterdam 1982. Cusihuamán, Antonio, . 2001, , . , 1991, , ed. Stephen A. Marlett. Lima: SIL International y Universidad Ricardo Palma. Lengamer.org . Print. Floyd, Rick. The Structure of Evidential Categories in Wanka Quechua. Dallas, TX: Summer Institute of Linguistics, 1999. Print. The Nature of Evidentiality Conference, The Netherlands, 14–16 June 2012. SIL International. Internet. 13 April 2014. Lefebvre, Claire, and Pieter Muysken. Mixed Categories: Nominalizations in Quechua. Dordrecht, Holland: Kluwer Academic, 1988. Print. . Ed. Wallace L. Chafe and Johanna Nichols. Norwood, NJ: Ablex Pub, 1986. 137–55. Print. Adelaar, Willem F. H. About the origin of Quechua, and its relation with Aymara,
. Special publication of the Institute of Latin American Studies, the University of Texas at Austin. . . 2002 Lonely Planet . Red-coral.net . St. Andrews: University of St. Andrews,
. Garland Pub, . Clevedon, UK: Multilingual Matters LTD.
Lara, Jesús, Maria A. Proser, and James Scully. . Studies in natural language and linguistic theory, [v. 11]. Dordrecht, Holland: Kluwer Academic Publishers.
. Oxford studies in anthropological linguistics, 2. . ISBN . Janua linguarum. Series practica, 82. . . vol. I, 215–284. . (in Spanish) Sánchez, Liliana. Quechua-Spanish Bilingualism: Interference and Convergence in Functional Categories. Language acquisition & language disorders, v. 35. Amsterdam: J. Benjamins Pub, University of California Press, 1989. Quechua bibliographies online at: quechua.org.uk Parker, G. J. (1969). Ayacucho Quechua grammar and dictionary. (Janua linguarum: Series practica, 82). The Hague: Mouton. Cachique Amasifuén, S. F. (2007). Diccionario Kichwa-Castellano / Castellano- Kichwa. Tarapoto, San Martín: Aquinos. Cerrón-Palomino, R. (1994). Quechua sureño, diccionario unificado quechua- castellano, castellano-quechua. Lima: Biblioteca Nacional del Perú. Cusihuamán G., A. (1976). Diccionario quechua: Cuzco-Collao. Lima: Ministerio de Educación. Shimelman, A. (2012-2014). Southern Yauyos Quechua Lexicon. Lima: PUCP. Stark, L. R.; Muysken, P. C. (1977). Diccionario español-quichua, quichua español. (Publicaciones de los Museos del Banco Central del Ecuador, 1). Quito: Guayaquil. Tödter, Ch.; Zahn, Ch.; Waters, W.; Wise, M. R. (2002). Shimikunata asirtachik killka inka-kastellanu (Diccionario inga-castellano) (Serie lingüística Peruana, 52). Lima: Summer Institute of Linguistics.
ón. .1 Julio '94 Adelaar, W. F.H. 2012. Languages of the Middle Andes in areal-typological perspective: Emphasis on Quechuan and Aymaran. In: L. R. Campbell & V. M. Grondona, eds. The Indigenous Languages of South America: A Comprehensive Guide. Anonymous. 1614. Arte y vocabulario de la lengua general del Perú, llamada quichua, y en la lengua española, el mas copiosa y eleganta, que basta ahora se ha impesso. Los Reyes. González Holguín, Diego. 1608. Gramatica y arte nueua de la lengua general de todo el Peru, llamada lengua Quichua, o lengua del Inca. Los Reyes. . (Valladolid, 1560). . Itier, César. 2000. Lengua general y quechua cuzqueño en los siglos XVI y XVII Itier, César. 1991. La lengua general y comunicación escrita: Cinco cartas en quechua de Cotahuasi-1616. Revista Andina No.1 Julio '91 . Memorias del V Congreso de Idiomas. Indígenas de Latinoamérica, 6-8 de octubre de 2011 Lakämper, Renate, Dieter Wunderlich. 1998. Person marking in Quechua: a constraint-based minimalist analysis. Lingua 105: pp. 113–48. Mannheim, Bruce. 1991a. , Language change in South American Indian languages. . Mannheim, Bruce. 1991b. Rivero, Álvaro Ezcurra, Raúl Bendezú-Araujo. 2017. Gramáticas y vocabularios coloniales del quechua y del aimara (1560-1619). In: Literaturas orales y primeros textos coloniales. Cerrón Palomino, R. (2010) Vol. XXXIV (2) .l.
Saenz, S. Dedenbach-Salazar. 1990. Quechua Sprachmaterialen. In: Meyers, A., M. Volland. Beiträge zur Kulturgeschichte des westlichen Südamerika. Forschungsberichte des Landes Nordrhein-Westfalen , Suarez, J. A. 1977. Classical languages. In: Sebeok, Thomas (ed.) Native Languages of the Americas, vol. 2. Springer Science. Taylor, G. P. 1976. Introducción a la lengua general (quechua). Institut Francais d'Etudes Andines. Lluvia Editores. Taylor, G. P. 1987. Ritos y tradiciones de Huarochirí. Manuscrito quechua de comienzos del siglo XVII. Versión paleográfica, interpretación fonológica y traducción al castellano. IEP, IFEA. Taylor, G. P. 2001. Waruchiri ñiŝqap ñawpa machunkunap kawsaŝqan. IFEA
sobre los sonidos del quechua costeño como descrito por Domingo de Santo Tomás. Torres Rubio, Diego de. 1619. Arte de la lengua Quichua. Pro Francisco Lasso. Lima. . Serie Lingüística Peruana N° 40. Lima: Instituto Lingüístico de Verano. . Flexionsworkshop Leipzig, 14. Juli 2005
Спољашње везе Quechua lessons at www.andes.org
of Patricia Dreidemie at the Archive of the Indigenous Languages of Latin America. , copies of handwritten notes on Quechua pedagogical and descriptive materials, from the Archive of the Indigenous Languages of Latin America. —Dictionary of Ayacucho Quechua from Clodoaldo Soto Ruiz. information about Quechua in a variety of languages Quechua dramatic and lyrical works (Dramatische und lyrische Dichtungen der Keshua-Sprache) by Ernst Middendorf (bilingual Quechua - German edition, 1891) Ollantay (Ollanta: ein drama der Keshuasprache), ed. by Ernst Middendorf (bilingual Quechua - German edition, 1890)
Категорија:Америндијански језици Категорија:Инке Категорија:Језици Боливије Категорија:Језици Колумбије Категорија:Језици Еквадора Категорија:Језици Перуа Категорија:Аглутинативни језици Категорија:Кечуански језици