мини|260п|Месна заједница Ташмајдан у урбаном делу Београда у општини Палилула

Парк Ташмајдан налази се између улица Таковске, Илије Гарашанина, Београдске и Булевара краља Александра на простору на коме се некада налазио каменолом, а потом у 19. веку Ташмајданско гробље.

Име Назив парка „Ташмајдан“ је настао од турског назива за каменолом (, камен и -{meydan}-, место где се вади камен, рудник). По једном старом сведочењу „може се слободно рећи да су у Београду сва стара здања... озидана овим овде вађеним каменом“. У катакомбама насталим после вађења камених блокова, дуго су била складишта муниције и војни магацини, а служиле су и као склоништа и завојишта за рањене војнике.

Овде се налази Природни споменик Миоценски спруд Ташмајдан.

Положај Ташмајдан почиње 600 m југоисточно од Теразија и покрива југозападни део општине Палилула. Парк се граничи са општином Врачар на југу и општином Стари Град на западу. У ужем смислу, Ташмајдан заузима површину ограничену Таковском улицом на северозападу, Улицом Илије Гарашанина на североистоку, Београдском улицом на југозападу и Булеваром краља Александра. Највећу површину заузима сам парк, док су северни и западни делови урбанизовани. У ширем смислу Ташмајдан обухвата површину која се на северу протеже до потеза између улица Илије Гарашанина и 27. марта, а на истоку до подручја између Београдске и Карнегијеве улице.

Историја По Цвијићевом мишљењу, Панонско море (језеро) повлачило се у више фаза, а најмлађа је била Београдска. У време Булбулдерског стадијума те фазе, већи део београдског терена је био изнад воде, тј. залива̑ којима се језеро увлачило у долине будућих потока, међу њима и Булбулдерског − Ташмајдан је био на обали тог залива.Београдске општинске новине 1931-05-15, стр. 48-9 (684-5)

На подручју Ташмајдана је вађење камена забележено још од римских времена. Многи каменови уграђени у водоводе, зграде и храмове римских грађевина Сингидунума потичу са Ташмајдана. Постоје сачувани саркофази и надгробни споменици из римских времена који потичу од камена са овог каменолома.Београд испод Београда, Зоран Љ. Николић, Видоје Д. Голубовић, Лагуна, 2013, Београд Приликом копања темеља за зграду Прве женске гимназије (каснија Пета гимназија) 1936, пронађени су остаци из разних периода, као и један капител стуба.Време 1936-10-25, стр. 5 (фото пећине и капитела) Три римска гроба су пронађена 1956. испред Цркве Светог Марка,„На Ташмајдану откривена три римска гроба”, Борба 1956-04-10, гробнице од опеке, поред још три сличне.„Поводом налаза римских гробова на Ташмајдану”, Борба 1956-04-14, Ово није једини рудник камена од кога се зидао Београд, али је свакако најважнији. Сем камена овде се вадила и шалитра коју су Турци користили за израду барута. Римски пут је могуће пролазио између дан. Булевара краља Александра и каменолома."Политика", 29. авг. 1935,

Неки историчари тврде да се управо овде налазило место где су Турци 1594. године спалили мошти Светог Саве. Старији извори тврде да је то било на Малом Врачару, односно да је то управо потес између Батал џамије и Ташмајдана.

За време опсаде Београда, у јесен 1806. године, Карађорђе се овде улогорио и подигао шатор.

Гробље

После Другог српског устанка кнез Милош Обреновић, подижући српску варош у Савамали, наредио је око 1826. да се старо српско гробље са Варош-капије пресели на Ташмајдан, у село Палилулу недалеко од Београдске вароши. Одлучено је да се гробље премести на подручје између Батал џамије и Чупине хумке - могући фактор је било и веровање да је на хумци спаљен Свети Сава.Београдске општинске новине 1931-05-15, стр. 43-4 (679-80)

Ташмајданско гробље је било главно до отварања Новог 1886, а спорадичне сахране су трајале до почетка 20. века у породичним гробницама. Надгробни споменици су још стајали 1920-тих.

На Ташмајдану је 30. новембра (12. децембра) 1830. прочитан султанов хатишериф о унутрашњој независности Србије (→ место читања).

На ташмајданском платоу сазидана је 1835. стара црква Св. Марка (срушена приликом бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године).

Једна од чесама Булбулдерског водовода у 19. била је и „Чесма у Битољској улици”, у близини данашњег покривеног базена (бивше ватрогасне централе).Београдске општинске новине 1937-11-01, стр. 26 (726)

Године 1909. овде је изграђена прва Сеизмолошка станица која постоји и данас.

Пре Другог светског рата Почетком 1920-тих се размишљало да се овде изгради централна железничка станица."Политика", 29. март 1921

У време уклањања гробља 1927, планирано је да се уреди парк око (старе) цркве Светог Марка, да се поруши „онај комплекс страћара и телалница између Гробља, Батал џамије и Краљ Александрове улице”, како би се на углу према новом парламенту подигао Општински дом, а поред њега зграде за министарства и надлештва. Пошто је терен био у својини цркве, она је намеравала да преко пута парламента подигне нову цркву а около разне црквене институције. Општина је нудила да се црква подигне мало јужније од старе, „под самим малим пропланком Сеизмолошке станице” у средини парка.„За неколико дана Старо Гробље биће потпуно збрисано са лица земље”, Време 1927-06-16, стр. 7 С друге стране се најављује да ће нови парк бити највећи и централни у Београду, између Таковске, Битољске, Александрове улице и Тркалишта, уређен по узору на бечки Штат-парк.„Подизање паркова у Београду”, Време 1927-11-14, стр. 6 Већ 1928. одлучено је да ће се Главна пошта градити у Таковској.„Грађење палате Главне Поште и Поштанске Штедионице”, Време 1928-05-19, стр. 7 (цртеж Коруновићевог пројекта)

На Ташмајдану и око њега граде се Руска црква (1924), Главна пошта (1934), нова црква св. Марка (1931—1940), Пета београдска гимназија (1938), Зграда Правног факултета је завршена 1940.

На углу краља Александра и Хартвигове/Београдске налазила се кафана "Гргеч", пре рата је планирано да се на том месту подигне Палата правде."Политика", 7. дец. 1937 У јулу 1935. освећена је нова пожарна централа на углу Хартвигове и Битољске/Илије Гарашанина."Политика", 15. јул 1935"Политика", 21. феб. 1936 Крајем 1930-их постојао је и план да се на Ташмајдану направе палате градског поглаварства, академије наука и Државне хипотекарне банке."Политика", 30. јан. 1938„Овако би требало да буде...”, Време 1937-09-10, стр. 5 (цртеж плана) Стамбена зграда у Булевару краља Александра 17, испред цркве светог Марка, подигнута је 1937,„СПЦ инвеститор објекта код Храма Светог Марка на Ташмајдану: 'Црква ће да гради, станари без права одлучивања'”, -{danas.rs}- 29.07.2026. касније је ту била пословница Јата, одн. данас Ер Србија. На лето 1940. срушене су нехигијенске зграде поред "Мадере", "нека врста Јатаган-мале", где су продавана половна одела и друге ствари."Политика", 30. јул 1940

На картама из 1946. и 1949. види се улица Димитрија Радовића, у продужетку Светозара Марковића, од Булевара до ивице мајдана. Првобитно Нова улица бр. 68, име је добила крајем фебруара 1934.Београдске општинске новине 1934-03-08, стр. 3 (87) Улица је тек била у фази регулисања, у 1937. се резервишу места за јавне грађевине, према Булевару за зграду Државне хипотекарне банке а са друге стране за Академију наука.Београдске општинске новине 1937-05-12, стр. 14 (218) На карти из 1949. уцртана је и Пулска улица, паралелно, и ближе, Булевару Црвене Армије (Краља Александра).План Београда, Тушар, Фрањо М., 1949 digitalna.nb.rs

Београдски тенис клуб је имао простор у Битољској 26, приближно на месту каснијег отвореног базена, а такође и клизалиште − терене су први пут полили водом 1936, чиме је настала ледена плоча; сезона је могла потрајати 25 дана, тада је почео и да се игра хокеј.„Ташмајдан у срцу”, Борба 1986-02-25, стр. 9 Прва утакмица Српског савеза у хокеју на леду, Боб - Бтк, играна је 28. децембра 1940.Време 1940-12-28, стр. 6 Клизалиште је зависило од временских прилика, због којих су пропала гостовања неких тада славних имена, тако да се почетком 1941. истиче потреба да Београд има вештачко клизалиште и зимско-спортски стадион а такође и пливачки басен. Тенис клуб је у то време требао да се сели са Ташмајдана, јер је општина планирала да ту подигне болницу.Београдске општинске новине 1941-02-01, стр. 14-17 (64-7)

Ратови Пећине су служиле као заклон од бомбардовања, први пут 1867. године када су Турци бомбардовали варош, потом од аустроугарске артиљерије током Првог светског рата, да би током Другог светског рата у пећинама склониште тражили грађани од шестопарилског бомбардовања да би потом била опремљена као команда за југоисток Вермахта под командом генерала Александра фон Лера. У међувремену, велика пећина је могла послужити и за концерте, нпр. у јуну 1923. ту су наступали опера и балет."Политика", 22. јун 1923,

Већ 16. априла 1941, Јеврејима се наређује да се за три дана јаве градској полицији у згради Пожарне команде, под претњом стрељања.Tajni slojevi ispod fasade SRC “Tašmajdan” – Požarna komanda, nacistički zatvor, trošni bioskop…. kaldrma.rs 11/05/2022

Испод паркића између „Јата” и цркве светог Марка, налази се гробница Немаца стрељаних у време ослобођења Београда 1944.

После Другог светског рата

Као и пре рата, размишљало се о градњи јавних здања: планирало се да овде настане музејска четврт, са пет музејских зграда.„Перспективе музејске четврти”, лист 20. октобар, 25. мај 1948, Окретница трамваја се овде налази од 1949. У мају 1950. су почели радови на уређењу парка.„У току су обимни радови на изградњи парка на Ташмајдану”, лист 20. октобар, 22. јул 1950, Парк је прошириван и 1952, када су рушене зграде у Булевару Револуције од 47 до 53„Београдске слике”, 14. мај 1952, (и најављено за бројеве 55 - 65„Неспојиво с дужношћу”, Борба, 30. јун 1952, ). Радне акције су радиле и 1953.Борба, 2. јул 1953,

Биоскоп „Ташмајдан” је радио у сали зграде Ватрогасне команде (Бориса Кидрича/Београдска 71), теже је оштећен у пожару 1. јануара 1956.„Пожар теже оштетио биоскоп 'Ташмајдан'”, Борба 1956-01-04, Радио је до краја јуна 1963, иза тога је почела адаптација зграде Пожарне команде за покривени базен.

Мало позориште, касније названо по Душку Радовићу, игра у Абердаровој 1 од 6. јуна 1968.

Ташмајдан са Универзитетским центром у Београду је 2021. проглашен за непокретно културно добро Србије.

Стадион