мини|350п|Краљевство Митани
Митани је било хуритско краљевство у северној Месопотамији од око 1500. п. н. е., када је било на врхунцу њихове моћи, па током 14. века п. н. е. Обухватало је подручје данашње југозападне Турске, северне Сирије и северног Ирака (грубо одговара Курдистану) са главним градом Вашукани у данашњој северној Сирији. У доба нео-асирскога царства име Митани је представљало географски појам за подручје између реке Еуфрат и Кабур.
За Митанско краљевство се верује да је било феудална држава, под вођством ратничког племства индо-аријевског порекла, које је извршило инвазију током 17. века п. н. е. за време индо-аријевске миграције. Са том миграцијом повезано је ширење на Сирију специфичног типа грнчарије повезане са Кура-Аракса културом.
Географија
Митани се у северној Месопотамији протезало од Нузија (данашњи Киркук) у данашњем Курдистану и реке Тигрис на истоку до Алепа и средишње Сирије на западу. Центар је био у долини реке Кабур са два главна града Таит и Вашукани, који су се у асирским изворима називали Таиду и Ушшукана. (-{Vasu-khani}- би значило „рудник богатства“ на санскриту, али лувијски -{vasu}-- „добар“, -{Bashkani}- у модерном курдском: добар извор воде). Цело подручје је омогућавало пољопривреду без вештачког наводњавања. Узгајали су стоку, овце и козе. Подручје је слично Асирији по клими и населило га је домородачко хуритско и аморитско становништво.
Хури, Митани и Ханигалбат
Митани је изгледа био домородачки термин. Може се претпоставити да је хуритско становништво измешано са индо-аријском аристократијом. Хетитски анали спомињу народ „Кури“ у североисточној Сирији. Хититски фрагмент, вероватно из времена Мурсила I спомиње „краља Кура“ или „Хуријана“. Асирско-аркадска верзија текста Хуре спомиње као Ханигалбат. Асирци су израз Митани користили као синоним само после краја тога политичкога ентитета.
Египатски извори зову Митани као -{nhrn}-, што се обично изговара као „Нахрин". Griffith Institute, , од акадске речи за реку. Име Митани или Маитани нађено је најпре у мемоарима Сиријских ратова (око 1480. п. н. е.) Амемемхета, који је живео у доба Аменхотепа I (1525. п. н. е.—1504. п. н. е.) и можда његова два наследника.
Људи
Етницитет људи од Митани је тешко утврдити. Имена Митани аристократије можда открива индо-аријско порекло, али њихова божанства откривају индуске корене, иако су можда више повезани са Каситима Заједнички језик хуријански језик није ни семитски ни индоевропски језик. Хуритски, а и Хурити су повезани са Урарту, али ништа више се не може извући из присутних доказа.. American Schools of Oriental Research, . Annual of the American Schools of Oriental Research, Vol. 20. 1941. Хуритски пасус у Амарна писмима (која су обично била састављена на акадском) индицира да је краљевска породица Митана говорила до тада хуритски.
Носиоци имена на хуритском језику сусрећу се у ширим подручјима Сирије и северног Леванта, који су изван подручја политичког ентитета, који се у асирији називао Ханилгабат. Нема индикација да та лица имају везе са политичким ентитетом Митани. У 14. веку п. н. е. бројним градовима државама у северној Сирији и Ханану владало су људи са хуритским именима. Ако то може значити и да је становништво било хуритско онда је могуће да су ти ентитети били део већег са подељеним хуритским идентитетом. То се често само претпоставља, али нема критичке анализе извора. Разлике у дијалектима указују на неколико различитих група оних који су говорили хуритски.
Историја
Нема директних извора за историју Митани (тј Ханилгалбата). Углавном постоји спомињање у асирским, хититским и египатским изворима, као и у натписима на оближњим местима у сирији. Често није могуће ни установити који владар је владао истовремено са неким другим владаром, а још теже је знати правилне датуме.
Резиме
Верује се да су ратоборна Хиритска племена и градови државе били уједињени након пада Вавилона због Хетитске пљачке и каситске инвазије. Хетитско освајање Алепа, слаби асирски краљеви и раздор међу Хетитима створили су безвлашће у горњој Месопотамији. То је довело до стварања краљевства Митани.
Краљ Баратарна од Митани је проширио краљевство западно до Халаба (Алепо) и Идрима од Алалака је учинио својим вазалом. Држава Кизуватна на западу такође је променила савезништво, а Арафа и Асирија на истоки постале су Митански вазал до средине 15. века п. н. е. Постали су јачи за време власти Шауштатара, али Хурити су намеравали да држе Хетите на Анатолском височју. Кизуватна на западу и Ишува на северу били су значајни савезници у борби против непријатељских Хетита. После неколико окршаја са фараонима за контролу Сирије, Митани је тражио мир са Египтом, па је створен савез. За време власти Шутарне у раном 14. веку п. н. е. односи су били јако пријатељски, па је он послао ћерку Гилукепу у Египат да се уда за фараона Аменхотепа III. Митани је био на врхунцу моћи.
Када је умро Шутарна Митани су били опустошени борбама различитих претендената на трон. Коначно је син Шутарне Тушрата постао краљ. Митани је био битно ослабљен, а Хетити су се примакли његовим границама. У то време дипломатски односи са Египтом су захладили, а Асирци су се ослободили Митанскога јарма. Хетитски краљ Супилулиума I је извршио инвазију вазалних држава од Митани у северној Сирији и заменио их лојалним поданицима. У престоници Вашукани избила је нова борба за власт. Хетити и Асирци су подржавали различите претенденте на трон. Коначно је хетитска војска заузела престолницу Вашукани и поставила је Шативазу, сина од Тушрате, као вазалнога краља у касном 14. веку п. н. е. Краљевина је била ограничена на долину реке Кабур. Асирци нису одустали од својих претензија на Митани. У 13. веку п. н. е. Асирија је победила и анектирал је Митани, тј Ханигалбат, како су то они звали.
Рана краљевина
Још у доба Акадског царства за Хурите се знало да живе источно од реке Тигар на северном ободу Месопотамије и долини реке Кабур. Група, која ће постати Митани постепено се померала јужно у Месопотамију негде пре 17. века п. н. е. Еузебије је у раном 4. веку писао и цитирао је фрагменте Еуполема, сада изгубљеног јеврејскога историчара из 2. века п. н. е. који је рекао да „у време Абрахама Јермени су извршили инвазију Сирије“. То може отприлике одговарати доласку Митана, јер за Абрахама се претпоставља да је живео у 17. веку п. н. е. Хурити-Митани суVahan Kurkjian, "History of Armenia," Michigan, 1968, "The Hurri-Mitanni kingdom of Armenia kept close contact with its western neighbor, Hittite or Hatti land. Masses of population were often transplanted from one country to the other.; The great Indo-European and ancient Near East scholar Vyacheslav Ivanov. ; "Jacquetta Hawkes, "The First Great Civilizations" "Yet the Hurrians did not disappear from history. Away to the North in their Armenian homeland, they entrenched themselves and build up the kingdom of Urartu."; M. Chahin, "The Kingdom of Armenia," "The new kingdom of Urartu, which proved to be the stronghold of the Hurrian race." вероватно ушли у северну Месопотамију из Јерменије. Хурити се спомињу у једном приватном тексту из града Нузу, затим у једном Угаритиугаритском запису и у Хетитским архивама у Хатуси. Текстови написани клинастим писмом из Марија спомињу владаре градова-држава у горњој Месопотамији и са аморитским и са хуритским именима. Владари са хуритским именима су потврђени за Уршум и Хашум и из таблица у Алакаку и спомињу се људи са хуритским именима на ушћу Оронта. Нема доказа за инвазију са североистока, Ти извори се генерално узимају као доказ за ширење на југ и запад.
Хититски фрагмент, вероватно из времена Мурсилиа I спомиње краља Хурита. Та терминологија је кориштена последњи пут за краља Тушрату од Митани у писму у Амарна архивима. Верује се да су се ратоборна хуритска племена и градови државе ујединили под једном династијом након пада Вавилона. Вавилон је пао због хетитске пљачке под Мурсилиом I и због инвазије Касита. Хетитско освајање Алепа (Јамкад), слаби асирски краљеви и међусобни обрачуни међу Хетитима створио је безвлашће у горњој Месопотамији. То је омогућило да се створи држава Митани. Легендарни оснивач Митанске династије је краљ Кирта, кога је наследио краљ Шутарна. Ништа се не зна о тим раним краљевима.
Баратарна / Паршататар
Краљ Баратарна је познат по клинастој плочици из Нузија и по натпису Идрими од Алалака. Египатски извори не спомињу његово име. Само се може претпостављати да је он био краљ Нахарина, против кога се борио Тутмозис III. Предмет је дебате да ли је Паршататар (са једне друге клинасте плоче из Нузија) у ствари Баратарна.
У доба владавине Тутмозиса III, египатска војска је прешла Еуфрат и дошла до кључнога дела Митана. У бици код Мегида борио се против савеза 330 сиријских кнежева и племенских вођа, који су били под водством владара Кадеша. Митани су такође послали војску. Не зна се да ли су то учинили по споразуму или због заједничке опасности. Зна се само да је победа Египћанима отворила пут према северу.
Тутмозиса III је водио рат против Сирије кад је имао 33 године. Египатска армија је прешла Еуфрат код Каркемиша и дошчла је до насеља званога Ирин (могуће данашњи Ерин, 20 -{km}- северозападно од Алепа.) Једрили су низ Еуфрат до Емара (Маскен) и онда су се вратили кроз Сирију. Лов на слонове на језеру Нија је представљао догађај, који је укључен у анале. Иако је Египат победио та победа није довела до сталне власти над освојеном територијом. Само је Феникија и подручје око реке Оронт постало део територије Египта.
Победе над Митанима забележене су и у средњим подручјима сирије, али то није довело до сталних територијалних добитака.
Шауштатар Краљ од Митани Шауштатар је опљачкао Асур у 15. веку и однео је златна и сребрена врата краљевске палате у Вашукани. То је позанато из каснијег хититскога документа. Након пљачке Асура Асирија је плаћала данак Митанију све до краља Ашурубалита I (1365. п. н. е.—1330. п. н. е.). Али нема трага о томе у листи асирских краљева. Због тога је могуће да је Асуром владала асирска династија, која је била вазал куће Шауштатар. Током вазалнога односа у Асуру су изхрађени храмови Сина и Шамаша.
Изгледа да су Алепо, Нузи и Арафа постали део Митаниа за време владавине Шауштатара. У Арафи је откопана палата престолонаследника и гувернера Арафе. Пронађено је писмо од Шауштатара у кући од Шилве-Тешупа. Његов печат показује хероје и крилате геније у борби против лавова и других животиња. Приказано је и крилато сунце, а тај стил заједно са мноштвом фигура по целом просторусматра се типично хуритским. Други печат, који је припадао Шутарни I, а користио га је Шауштатар показује традиционални акадски стил.
Краљевство Митани је војну надмоћ базирало на борним колима двоточкашима. У време египатског фараона Аменхотепа II краљевство Митани поново контролише средину долине Оронта, коју је раније био заузео Египат за време Тутмозиса III. Аменхотеп се борио 1425. у Сирији. веропватно против Митани., али тада није досегао Еуфрат.
Артатама I и Шутарна II
Касније Египат и Митани постају савезници, а краљ Шутарна II је примљен на египатском двору. Размељивали су пријатељска писма и поклоне. Митани су показивали посебно интересовање за египатско злато. То савезништво је било додатно запечаћено венчањима. Ћерка краља Артатаме удала се за Тутмозиса IV. Ћерка од Шутарне II удала се за фараона Аменхотепа III, који је владао у раном 14. веку п. н. е.
Када се Аменхотеп III разболио краљ Митана му је послао кип божице Шаушке (Иштар) од Ниниве, која је наводно лечила болести. Граница египта и Митана постојала је близу реке Оронт, а Угарит је припадао Египту. Разлог зашто су Митани тражили мир са Египтом могаао је бити проблем са Хититима. Хититски владар Тудалија је тада изводио нападе на Алеп и Кизуватну, па можда и на саме Митане. Хитити су можда тада освојили Кизуватну.
Арташумара и Тушрата