Ото Мориц Валтер Модел (; Гентин, 24. јануар 1891 — Дуизбург, 21. април 1945) је био немачки фелдмаршал у Другом светском рату, командант армије и групе армија, одликован дијамантима за мачеве и храстово лишће Витешког крста. Познат је по надимком „Хитлеров ватрогасац“.
Рани период
Ото Мориц Валтер Модел је рођен 24. јануара 1891. године у Гентину, близу Магдебурга у породици средње класе. У породици није био ниједан војник, нити је било војне традиције, као на пример код Манштајна, Клајста и других аристократа у Вермахту. Његов отац је био учитељ а касније и директор музичке школе. Моделови преци са мајчине стране (име Моделове мајка је Мери Демер) су углавном земљорадници који су се целог живота бавили пољопривредом на сеоском домаћинству.
Интересантно је да је крајем рата, мало пре самоубиства, Модел наредио једном од својих ађутанта да запали сва његова лична документа и из тог разлога, данас се јако мало зна о његовом дечачком и омладинском животу. Извесно је, да је у школи Модел био пажљив ученик. Похађао је гимназију у Ерфурту, где су му најмилији предмети били историја и учење грчког и латинског језика.
Током 1906. године у време школовања у црквеној гимназији у Наумбургу, где је био смештен један армијски батаљон, Модел се први пут среће са војском. Само две године касније, са својих 17. година живота, он се пријављује добровољно (помоћу везе свог утицајног деде) у 6. Бранденбуршки пук. Наредних 18 месеци Модел се обучава у војној школи у Најсу, и у том периоду коренито мења свој начин размишљања. У 1910. години добија звање потпоручник и започиње курс јахања. Тада се код њега појављује наклоност ка лову, и ускоро Модел до таквог степена усавршава технички јахања, да постаје један од најбољих јахача међу својим колегама у школи.
Модел је изградио репутацију амбициозног и часног официра. Није се бојао да каже то, шта мисли, и чудно је, да ни у младости, нити у каснијем периоду није имао блиске пријатеље.
Први светски рат
Када је почео Први светски рат, Модел се налазио у 1. батаљону 52. пука дислоцираног на западном фронту. Током наја 1915. године у борби код Седана, Модел је тешко рањен од шрапнела и проводи један месец у болници. За тешко рањавање добија Гвоздени крст I степена. Енергичност и смелост, коју је често Модел демонстрирао у борби, оставили су силан утисак на његовог команданта дивизије Оскара фон Прусена (један од 6 синова немачког цара). Прусен лично позива Модела и предлаже му службу у штабу дивизије.
Недуго затим Модел решава да се врати поново на линију фронта и постаје командир чете. У току једног жестоког контранапада, тешко је рањен. Крајем рата је пребачен у Генералштаб у Берлину без претходне неопходне зато обуке у војној академији, што је апсолутно необично признање за заслуге младог официра. Упркос томе, што Модел није аристократа, он је укључен у састав Рајхсвера током 1919. године и распоређен је у 2. пешадијски пук у Аленштајну, Источна Пруска.
Између два рата
Након рата за разлику од многих других генералштабних официра, он избегава да се интересује за политику. У место тога он је написао књигу о фелдмаршалу Аугусту Најтхарду Гнајзенау.
За време гашења комунистичког устанка у Рурској области, Модел упознаје будућу супругу - Герда Хусен - са којом склапа брак годину и по касније.
Једна од одлика карактера Модела током овог периода је велика прврженост хришћанској цркви и верност Немачкој. Извесно је да је проучавао много војно-историјску тематику и може да се каже да је у том периоду силно извршио утицај на генија одбране генерал-потпуковника Фридриха фон Лосберга.
Фон Зект и други високопостављени немачки официри, сматрали су Модела за примерног пруског официра — извршан и веран војној дужности. Међутим Модел је био лишен осећаја за вештину понашања. Безосећајно је санкционисао потчињене за дозвољене грешке и отворено критиковао своје начелнике, када се није слагао са њима. Недостатак префињености и каваљеризма биле су главне одлике због којих је одскакао од истинских пруских официра. Модел се грубо држао и норматива етике према вишој класи, држећи се апсолутно по страни.
Тридесетих година Модел врши различите дужности у Генералштабу, а за кратко време је командовао батаљоном у Источној Пруској. Током 1934. године добија чин пуковник, и постављен је за команданта 2. пешадијског пука. Након тога Модел заузима место начелника одељења за обуку личног састава министарства одбране. У 1935. години постављен је за начелника 8. одељења у Генералштабу, одговоран за техничку опрему армије и разраду доктрине будућег Вермахта. Посећује Совјетски Савез са циљем изучавања техничких аспекта пренаоружавања, где је на бази искуства из времена Вајмарске републике и тога, шта је видео тамо, оформио у њему велико непријатељство против комунизма. Модел је пешадинац и уопште се ништа није разумео у технику, но био је категоричан за изградњу савремених моторизованих јединица и авијације. Током тог периода Гудеријан је уживао пуну подршку Модела.
Дана, 1. марта 1938. године Модел је повишен у чин генерал-мајор, а у новембру исте године је постављен за начелника штаба 4. армијског корпуса у Дрездену. Припремао се за постављање на месту начелника штаба армије која је требало да нападне Чехословачку, но након Минхенског споразума та кампања губи смисао.
Други светски рат
У току Пољске кампање Модел врши дужност начелника штаба 4. армијског корпуса генерала Виктора фон Швелдера. Корпус је учествовао у неколико тешких борби и упркос што је у целини употребљавао неправилне методе ратовања, Модел није уцрнио каријеру.
Модел се упознао са Хитлером у Берлину мало након Пољске кампање. Упознаје и Гебелса, који је чуо за Модела сасвим скоро и то случајно. Као и многи други немачки генерали, Модел је осећао одвратност ка бољшевизму и био убеђен, да је Немачка обавеза да има гвоздени ред, гарантован од једне силне армије и полиције. Међу официрима мишљења за Модела била су различита. Неки га сматрају за крајњег нацисту, прогнозирајући му чланство у СС и огромну оданост Адолфу Хитлеру. Други сматрају да је Модел паметан и да користи Хитлера и режим за лако и брзо уздизање у службеној хијерархији. При свему томе једно је сигурно - у току тешких борби на Источном фронту, Модел није ниједном, штавише и у најбезнадежнијим ситуацијама падао у песимизам и често ризиковао и свој живот на линији фронта.
Извесно је, да се ни Хитлер није осећао много пријатно у присуству Модела, упркос чињеници да је у њега имао пуно поверење. Једном је Адолф Хитлер рекао Кајтелу и Јодлу: "Видесте ли његов поглед? Убеђен сам, да ће тај човек да уради све што се од њега тражи, но ја не желим ни у каквом смислу да ми буде потчињени". Битка за Француску У Француској 1940. године Модел постаје начелник штаба 16. армије генерала Ернста Буша. Током новембра 1940. године преузима команду над 3. оклопном дивизијом, где је његов непосредни начелник Лео Гајр фон Швепенбург. Швепенбург сматра Модела за одличног официра, но релативно ограниченог само на војна питања. У дивизији му многи од почињених официра нису били симпатични и кад им се обраћао био је хладан, а и то је радио само по службеној дужности. Упоредо с тим, обични војници су му се дивили, за лично присуство на линији фронта и умећу да руководи борбом уместо да се налази у штабу.
Дана, 22. јуна 1941. године у нападу на Совјетски Савез, Модел командује 3. оклопном дивизијом, као саставни део 2. оклопне групе генерала Гудеријана. У октобру 1941. године Модел добија звање генерал оклопних снага и преузима команду над 41. корпусом. Огроман део потчињених официра показује незадовољство због тога, што Модел тражи од њих неостварљиво и не прихвата никакво оправдање, каква год да је била ситуација. Рецимо у јуну 1944. године, када је постао командант групе армија Центар, Модел је претио свим потчињеним командантима војним судом, уколико се повуку са тренутног положаја. Имао је чврсту вољу и његово основно животно правило је: "Онај, који води иза себе војнике, нема право да мисли на себе".
Источни фронт У време операције "Барбароса", Модел је показао да је добар ученик Гудеријана. Његова дивизија пролази као лавина кроз Украјину и учествује у опкољавању Кијева. Са тачке гледишта, на питање за одржавање борбеног духа у војсци, генерал Модел са показао за немачку војску примерно, као и генерал Џорџ Патон касније за америчку војску. Када је модел преузео команду над 9. армијом, њој су већ биле предодређене безнадежне одбрамбене борбе око Ржева.
Модел је један од малог броја немачких генерала, који се осмелио да говори Хитлеру истину без заобилажења. Током јануара 1942. године када се команда 9. армије нашла у окружењу код Ржева, Модел лично одлеће за Берлин да убеди Хитлера да пошаље појачање. Адолф Хитлер прима Модела и предлаже свој план за излазак из окружења. Модел стрпљиво саслушава Адолфа Хитлера и на крају каза: "Мој Фиреру, ко командује 9. армијом, ви или ја?". Чудно а и ретко се дешава, но Хитлер одступа и даје пуну слободу дејства Моделу. Совјети нападају тачно на то место које је предсказао Модел и бивају разбијени.
Модел спасава 9. армију контранападом од 22. јануара 1942. године, прво зауставља совјете, а након тога окружује њихову 39. армију, која је нешто раније успела да пробије немачке одбрамбене положаје на југу. Совјети се очајно труде да спасе своју окружену војску. Значајно проређена и лоше снабдевена армија Модела је изложена непрекидним нападима од стране совјетске војске: 22-га, 29-та, 31-ва, 30-та као и 1-ва ударна армија. Нападајући позиције Модела, совјетски војници нису разматрали тактичку доктрину и исцрпели и себе и противника у чеоним нападима широких размера, јединица за јединицом, талас за таласом у страшној хладноћи. У исто време совјетска 39. армија се трудила да изврши пробој помоћу фанатичног напада.
За време тих борби, исто као и у многим другим случајевима, совјети су нападали жестоко. Модел је одговорио са истом фанатичном решеношћу и невероватном енергијом. На критично место у борби, Модел је располагао СС пуком „Фирер“ из 2. СС моторизоване дивизије „Рајх“ и наређује да се држе по сваку цену. И војници су издржали. У моменту завршетка борбе, остало је свега 35 фанатичних есесоваца способних за борбу из целог пука, остали су погинули или били рањени.
Борбе су трајале до 24. фебруара 1942, године. Од 32.000 војника и официра, колико их је имала 39. совјетска армија, предало се око 5.000. Остали су погинули у очајном покушају да се пробију из обруча. Шест совјетских дивизија је збрисано са лица земље, још четири су биле близу тога, а десетак других је преполовљено. Напори совјетске војске да пресеку Московски пут није успео. Зимско наступање Црвене армије се преокренуло за Стаљина у изненадан и неочекиван пораз код Ржева. Валтер Модел спасава групу армија Центар, и у то нико није сумњао. За своју одбрамбену победу Модел добија чин генерал-пуковник и то му је уједно четврто повишење за три године. Адолф Хитлер је лично окачио на груди Модела Витешки крст са храстовим лишћем.
Стаљин још увек није изгубио решеност да уништи 9. армију, која се налазила на свега 112 километра од Москве. Совјетска војска наставља нападе на позиције Немаца током марта, априла, крајем јула, па чак и средином октобра 1942. године. Модел је одбио све нападе. Но након пропасти код Стаљинграда (види:Стаљинградска битка), више није имало никаквог смисла да се задржи Ржев, кад је постало јасно, да тај град неће више да буде коришћен као мостобран за наступање ка Москви. Кад се крајем јануара 1943. године Паулус предао у Стаљинграду, Модел је прокоментарисао: "Један фелдмаршал не може да буде војни заробљеник".