Универзитет у Паризу, или другим називом Сорбона () је универзитет у Паризу који је 1150. године основао Робер де Сорбон. Прво је подигао зграду са црквом, да би олакшао теолошке студије сиромашним студентима. Званичну повељу универзитету издао је краљ Филип II 1200. године, а признање од папе Инокентија III дошло је 1215. Сматра се другим најстаријим универзитетом у Европи.
Од 1150. до 1970. званично име универзитета је било Универзитет у Паризу (Université de Paris).
Године 1970. дошло је до реорганизације универзитета и груписања факултета у 13 универзитета. Факултети хуманистичких наука формирали су универзитете "Сорбон Нувел" (Université Sorbonne-Nouvelle) и "Париз-Сорбон" (Université Paris-Sorbonne), право је интегрисано у Универзитет Пантеон-Асас (Université Panthéon-Assas), природне науке у универзитете "Париз-Декарт" (Université Paris-Descartes) и "Пјер и Марија Кири" (Université Pierre-et-Marie-Curie), док је "Париз Дидро" (Université Paris Diderot) био мултидисциплинарног типа.
Године 2017. универзитети Париз IV ("Париз-Сорбон") и Париз VI ("Универзитет Пјер и Марија Кири") ујединили су се у Универзитет Сорбона (Sorbonne Université), а 2019. Париз V ("Париз-Декарт") и VII ("Париз Дидро") формирају нови Универзитет у Паризу (Université de Paris), чиме је број универзитета насљедника оригиналног универзитета спао на 11.
Од свих старих зграда Сорбоне остала је једино црква. мини|десно|250п|Париски универзитет данас
Историја
Порекло
Године 1150, будући универзитет у Паризу био је студентско-наставна корпорација која је деловала као анекс катедралне школе Нотр Дам. Најранија историјска референца на то налази се у осврту Метјуа Париса на студије његовог учитеља (опата из Сент Албанса) и његовог прихватања у „заједништво изабраних мајстора“ око 1170. године, и познато је да је Лотарио деј Конти ди Сегни, будући папа Иноћентије III, тамо завршио студије 1182. године у својој 21. години.
Корпорација је формално призната као „Universitas“ у едикту краља Филипа-Августа из 1200. године: у њој је, између осталих смештаја додељених будућим студентима, дозволио корпорацији да ради по црквеном закону којим ће управљати старешине школе у катедрали Нотр Дам и уверио све оне који тамо заврше курсеве да ће им бити додељене дипломе.
Универзитет је имао четири факултета: уметнички, медицински, правни и теолошки. Факултет уметности био је најнижи по рангу, али и највећи, јер су студенти на њему морали да дипломирају да би били примљени на један од виших факултета. Ученици су били подељени у четири нације према језику или регионалном пореклу: Француска, Нормандија, Пикардија и Енглеска. Последња је постала позната као Алеманска (немачка) нација. Регрутација за сваку нацију била је шира него што би имена могла да имплицирају: енглеско-немачка нација укључивала је студенте из Скандинавије и источне Европе.
Факултетски и национални систем Универзитета у Паризу (заједно са Универзитетом у Болоњи) постао је модел за све касније средњовековне универзитете. Под управом цркве, студенти су носили одоре и бријали врхове главе у тонзури, да би означили да су под заштитом цркве. Ученици су следили правила и законе цркве и нису били подложни краљевим законима или судовима. Ово је представљало проблеме за град Париз, јер су студенти дивљали, а његов званичник је морао да се жали црквеним судовима за правду. Ученици су често били веома млади, у школу су улазили са 13 или 14 година и остајали од шест до 12 година.
Истакнути студенти Истакнути студенти овог универзитета су: Дунс Скот, Марија Кири, Пјер Кири, Жак Дерида, Ибрахим Ругова, Пол Пот, Андре Бретон, Симон де Бовоар, Марина Цветајева, Анри Поенкаре, Ирена Жолио-Кири, Александар Аљехин и Жан Мишел Атлан.
Овде су студирали или одбранили своје докторате и Михаило Петровић Алас, Милан Недељковић, Вељко Влаховић, Власта Петковић, Радомир Лукић, Оскар Давичо, Станислав Винавер, Филип Христић, Милутин Ђуришић, Сретен Жујовић, Ранко Радовић, Јован Ристић, Војислав Вељковић, Јеврем Грујић, Милован Јанковић, Љубо Илић, Коча Поповић, Бора Глишић и Олга Луковић-Пјановић.
Види још Сорбона (зграда)
Референце
Литература
Franklin, Alfred: La Sorbonne: ses origines, sa bibliothèque, les débuts de l'imprimerie à Paris et la succession de Richelieu d'après des documents inédits, 2. édition, Paris: L. Willem, 1875 (From the University to the Universities), Paris: Association des Universités de Paris, . Ed. with a Preface by William J. Courtenay. Education and Society in the Middle Ages and Renaissance 54 Leiden: Brill, Rivé, Phillipe: La Sorbonne et sa reconstruction (The Sorbonne and its Reconstruction), Lyon: La Manufacture, 1987 Tuilier, André: Histoire de l'Université de Paris et de la Sorbonne (History of the University of Paris and of the Sorbonne), in 2 volumes (From the Origins to Richelieu, From Louis XIV to the Crisis of 1968), Paris: Nouvelle Librairie de France, 1997 Verger, Jacques: Histoire des Universités en France (History of French Universities), Toulouse: Editions Privat, 1986
.. via Internet Archive. See Chapter IV for background, 18 translated sources and problems related to the strike.
Fordham University's medieval website . Harvest Books. . . Perkins: includes (at ), a reprint of Godwin (1785), . , . (Saturday, 15 July 1843),.] . (18 May 1844),.] Anon (1911/1912), . (9 December 1911),; . (13 January 1912),</ref><ref>. (20 January 1912),; . (27 January 1912),; and . (3 February, 1912),: includes (at ) a translation of Bailly (1784a), and (at ) a translation of Bailly (1800). Armando, D. (trans. J. Johnson) (2018), Armando, D. & Belhoste, B. (trans. J. Johnson) (2018), Atkinson, H.G. , . (5 August 1843),; No. 203, (12 August 1843), . Bailly, J.S. (ed.) (1784a), Rapport des Commissaires chargés par le Roi, de l’examen du magnétisme animal, Imprimé par ordre du Roi. Paris: Imprimerie Royale. Bailly, J.S. (ed.) (1784b), Exposé des experiences qui ont éte faites pour l'examen du magnetisme animal: lu à l'Académie des Sciences ... le 4 Septembre 1784 ('Exposition of the experiments that were carried out to examine Animal Magenetism: Read at the Academy of Sciences ... on the 4th September 1784'), Paris: Chez Moutard. Bailly, J.S. (1800). Rapport secret sur le mesmérisme. Le Conservateur, Vol. </ref><ref>. Bailly, J.-S., and Others . , in The Nature Of Hypnosis: Selected Basic Writings, ed. Ronald E. Shor and Martin T. Orne, New York, NY: Holt Rinehart and Winston, Inc.: a translation of Bailly (1800).
. . Baillière. Bartha, Paul , '. Belhoste, B. (trans. J. Johnson) (2018), Bergasse, N. (1784), Considérations sur le Magnétisme Animal, ou, sur la Théorie du Monde et des êtres organisés, d'après les principes de M. Mesmer ('Considerations on Animal Magnetism, or, on the Theory of the World and Organized Beings, according to the principles of M. Mesmer'), The Hague: n.p. . . Bernheim, H. (trans. Herter, C.A.) . .P. Putnam's Sons: an English translation of Bernheim (1888). . in A. Calanchi, G. Castellani, G. Morisco, and G. Turchetti (eds.), . Göttingen: V&R unipress.. (June 2003), .] Binet, Alfred & Féré, Charles (1888), . .
. ('A Reasoned Analysis of the Reports of the Commissioners appointed by the King to examine Animal Magnetism'), Lyon and Paris: Prault.
Braid, J. (1843a), . .
Спољашње везе
Званична презентација Projet Studium Parisiense Листа свих универзитета у Паризу : database of members of the University of Paris from the 11th to 16th centuries
Категорија:Универзитети у Француској