Александар Тишма (Хоргош, 16. јануар 1924 — Нови Сад, 15. фебруар 2003) био је српски књижевник, уредник и академик. У његовим делима највише су заступљене лирске песме, затим романи и новеле.
Биографија
Рођен је у Хоргошу од оца Србина Гавре Тишме, трговца пореклом из Удбине у Лици и мајке Јеврејке Олге, девојачко Милер.
Основну школу и гимназију похађао је у Новом Саду. Матурирао је 1942. године. У Будимпешти је студирао (од 1942. до 1943) економију па романистику.
Ступио је у народноослободилачку борбу децембра 1944. године. Демобилисан је новембра 1945. године, након чега се запослио као новинар у Новом Саду, у „Слободној Војводини“, а затим, 1947. године, у Београду, у „Борби“. На београдском Филозофском факултету 1954. године дипломирао је англистику.
Од 1949. је живео у Новом Саду и радио у издавачком предузећу „Матица српска“, најпре као секретар, а после и као уредник. Године 1952. венчао се са колегиницом, библиотекарком Соњом Дракулић. Са њом је исте године добио сина Андреја, који се бави конкретном поезијом, печатном уметношћу и фотографијом.[ https://www.tisma-foundation.com/index.php/sr/aleksandar-tisma/biografija/ Фондација Александар Тишма ]
Био је уредник Летописа Матице српске у периоду од 1969. до 1973.
Холокауст, људско зло и људске потребе су честа тема у његовим делима.
Постоји фондација „Александар Тишма” која је 2019. почела да додељује истоимену Награду „Александар Тишма”. Први добитник је Ласло Дарваши из Мађарске за књигу „Зимско јутро – Бог. Домовина. Фамилија”.Први пут уручена награда „Александар Тишма” („Политика”, 26. јун 2019)
Награде
Бранковa наградa, за књигу Насељени свет, 1957. Октобарскa наградa Новог Сада, 1966. Нолитовa наградa, за књигу Употреба човека, 1977. Ниновa наградa, за књигу Употреба човека, 1977. Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, за књигу Употреба човека, 1978. Награда „Карољ Сирмаи”, за књигу Повратак миру, 1977. Награда „Карољ Сирмаи”, за књигу Школа безбожништва, 1979. Андрићева награда, за књигу Школа безбожништва, 1979. Награда за животно дело Друштва књижевника Војводине, 1986. Седмојулска награда, 1988. Награда „Јован Поповић”, 1988. Награда Лајпцишког сајма за европско разумевање, 1995. Аустријска државна награда за европску књижевност, 1995. Награда за толеранцију, 1996. Национални орден за заслуге (Француска), 1997. Награда Просветиног антиратног сајма књига, за романе Употреба човека и За црном девојком, 1999. Фебруарска награда Града Новог Сада, 2001. Награда „Лаза Костић”, за књигу Најлепше приповетке, 2002. Награда „Павле Марковић Адамов”, постхумно, 2004.
Књижевна дела Поезија: Насељени свет, 1956. Крчма , 1961.
Збирке приповедака: Кривице, 1961. Насиље , 1965. Мртви угао, 1973. Повратак миру, 1977. Школа безбожништва , 1978. Хиљаду и друга ноћ - изабране приповетке, 1987. Искушења љубави - изабране приповетке, 1995.
Романи: За црном девојком, 1969. Књига о Бламу, 1972. Употреба човека, 1976. Бегунци, 1981. Вере и завере, 1983. Капо, 1987. Широка врата, 1988. Које волимо, 1990. Женарник, 2010.
Друго: Другде, 1969 - путописи Пре мита, 1989 - есеји Шта сам говорио, 1996 - интервјуи Дневник: (1942-1951), 1991 - дневник Sečaj se večkrat na Vali, 2000 - дневник
Референце
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ Необјављени Тишмин роман пред читаоцима („Политика“, 12. јун 2010) Радио-телевизија Србије: Тишмина хроника бешчашћа, објављено у петак, 22. фебруар 2013. Установљена награда „Александар Тишма” („Вечерње новости”, 15. фебруар 2018) Мухарем Баздуљ - „Александар Тишма: За црном судбиномˮ Век Александра Тишме, картографа стварног света: Пуцањем не доказујеш да си жив (РТС, ОКО, јануар 2024)
Категорија:Рођени 1924. Категорија:Умрли 2003. Категорија:Кањижани Категорија:Српски Јевреји Категорија:Академици САНУ Категорија:Српски књижевници Категорија:Добитници НИН-ове награде Категорија:Добитници Бранкове награде Категорија:Добитници Андрићеве награде Категорија:Чланови Независног друштва новинара Војводине Категорија:Чланови Матице српске Категорија:Добитници Награде Лаза Костић