Географија Северне Македоније је појам који обухвата рељефне, климатске и хидрографске карактеристике ове државе. Северна Македонија се налази у региону јужне Европе и на југу Балканског полуострва, са географским координатама и површином од 25.713 km². Има границу дугу 896 километара, коју дели са Србијом (102 км) на северу, Косовом (179 км) на североистоку, Бугарском (173 км) на истоку, Грчком (256) на југу и Албанијом (186 км) на западу.Државен завод за статистика, Статистички годишник на Република Македонија, 2013, 14 стр. Држава представља транзитни коридор од Западне и централне Европе до Егејског мора и од југоисточне Европе до западне Европе. Поред тога, Северна Македонија се налази у северном умереном климатском појасу, па има повољну климу за узгајање бројних различитих култура.
Северна Македонија је део ширег региона Македоније, по коме и носи име. Она је континентална држава без излаза на море, али има три велика природна језера: Охридско, Преспанско и Дојранско, па је од укупне површине државе под водом 477 km².
Територија Македоније припада првој часовној зони која се протеже од 7°30’ до 27°30’ ИГД. Због уштеде горива и електричне енергије, као и због повећања радног учинка и других економских прилика, у многим земљама света, па тако и у Македонији, уведено је летње рачунање времена одлуком Владе Републике Македоније из 1982. године, па се стога сваке године почетком јуна казаљке померају за један сат унапред, да би се крајем септембра или почетком октобра вратиле један сат уназад.Национална географија за втора година реформирано гимназиско образование - стр. 10
Географски положај Смештена у југоисточном делу Европе и централном Балкану, Северна Македонија, иако нема излаз на море, има доста повољан географски положај јер представља „мост” који повезује све балканске земље, па стога бројни значајни европски путеви који повезују Европу са Азијом и Африком пролазе кроз Македонију.Национална географија за втора година реформирано гимназиско образование - стр. 11
Географски центар Географски центар Македоније налази се у Дубоком Долу (), у атару села Доњи Врановци, општина Чашка. Све до најновијих истраживања спроведеним 2011. године уз помоћ најсавременијих метода, географски центар земље био је погрешно лоциран у атару села Крива Круша.Крива Круша веќе не е срцето на Македонија - Дневник, 03.08.2011
Саобраћајни положај Добар географски положај Македоније условљен је важним саобраћајним путевима и међународним комуникацијским коридорима, који су посебно развијени дуж речних токова, котлина и планинских падина. Поред тога, у прилог значајности саобраћајног положаја иде и релативно мала удаљеност од Јадранског и Егејског мора. Свакако, у добро развијени саобраћајни положај најзначајније место заузима долина реке Вардар.
На северу је, осим вардарском долином, повезана са суседним државама низом других важних саобраћајних праваца који пролазе кроз равнице, котлине и гребене. Тако ка северу — ка Србији и Косову — воде два транспортна коридора, од којих један иде долином реке Марице, а други долином Лепенице, односно две путне магистрале и две железничке пруге, са укупно седам граничних прелаза (Гора, Јажинце, Вучји Дол, Блаце, Табановце, Сопот и Пелинце). Од њих, четири имају међународни карактер (Јажинце, Вучји Дол, Блаце и Табановце), док остала три имају међудржавни карактер (Сопот, Гора и Пелинце). Ови путни правци заправо представљају везу између Републике Македоније и других делова Централне, Северне и западне Европе.Географија за VI одделение за основно образование - стр.8
На истоку, ка Бугарској воде три путна правца. Један пролази кроз долину Криве Реке, други долином Брегалнице, а трећи прати ток реке Струмице, односно, путни правци су смештени у Кривопаланачкој, Струмичкој и Дебарској котлини. Ови путни правци повезују Македонију са Бугарском и, даље, Источном Европом и Југозападном Азијом. Македонија има са Бугарском три гранична прелаза (сви међународног карактера) — Деве Баир, Делчево и Ново Село, а четврти Берово—Симитли је у изради.
На југу, ка Грчкој воде три путна правца и две железничке пруге. Први и најважнији путни правац иде вардарском долином (електрификована железничка пруга и аутопут Е75), други пролази Пелагонијском котлином (путни права Битољ—Лерин), као и железничка пруга која је већ дуги низ година ван употребе. Трећи путни правац је Дојран—Кукуш, односно гранични прелаз Стари Дојран.
На западу Македонију и Албанију спајају четири путна правца, од којих два пролазе Охридско-струшком котлином и преко граничних прелаза Ћасафан (путни правац Струга—Драч) и Свети Наум (путни правац Охрид—Погдрадец) воде у Албанију. Трећи путни правац пролази Преспанском котлином, од Ресена до Мале Преспе, док четврти води до граничног прелаза Блато (путни правац Дебар—Пишкопеја).Состојба на патиштата ; преземено од АМСМ услуги
Поред копненог, Македонија има развијен и ваздушни саобраћај који је повезује како са суседним државама, тако и са остатком света. Ваздушни саобраћај се одвија преко два аеродрома, од којих се један налази у Скопљу — аеродром Александар Велики — а други у Охриду — аеродром Свети Апостол Павле.Географија за VI одделение за основно образование - стр.9
Повољан географски и саобраћајни положај који има Република Македонија омогућава развој веома важних и разноврсних саобраћајних комуникација. Сходно томе, она је укључена у међународну саобраћајну мрежу, па путевима у Македонији пролазе велике количине робе, али и велики број путника и туриста.Список на гранични премини во Македонија; преземено од Златна книгаГеографија за VI одделение за основно образование - стр.6/7 Границе Република Македонија се граничи са четири државе: на северу са Србијом на југу са Грчком на западу са Албанијом на истоку са Бугарском
Северна граница са Републиком Србијом, која се протеже у правцу запад-исток, дугачка је 263 километра. Током своје дужине, границу пресецају седам граничних прелаза, шест планина, једна клисура и три веће реке. Граница почиње од врха Шерупа (2.092 -{m}-), који представља тромеђу Албаније, Македоније и Србије. Од свог почетка граница пресеца горњи део слива реке Радике и гранични прелаз Гора—Растелница, одакле се протеже даље ка истоку до централног планинског гребена Шар планине и једног од њених врхова — Љуботена (2.499 -{m}-). Од Љуботена се граница спушта наниже и пресеца пут Тетово—Урошевац—Приштина, где је смештен и гранични прелаз Јажинце, одакле се даље спушта у Качаничку котлину и сече реку Лепенац. У тој области граница пресеца железничку пругу Скопље—Приштина, где је смештен железнички гранични прелаз Вучји Дол, као и аутопут Скопље—Приштина, где се налази гранични прелаз Блаце. Одатле се граница наставља до врха Скопске Црне Горе, са које потом силази у Кумановско-прешевску повију, где је пресецају локални гранични прелаз Сопот и путни правац Куманово—Бујановац, а потом и железничка пруга и аутопут Куманово—Врање са граничним прелазом Табановце. Даље на исток граница пролази ниским врхом Руен планине Осогово, да би је потом пресекла река Пчиња и пут Куманово—Прохор Пчињски са међународним граничним прелазом Пелинце. Источна завршница границе између Македоније и Србије пролази врховима планина Козјак, Герман и Билина, да би се завршила на врху Копрвија (1.315 -{m}-), који представља тромеђу Бугарске, Македоније и Србије.
Источна граница са Бугарском, уз мала одступања, протеже се меридијанским правцем. Граница је дуга 177 километара и својом дужином пресеца четири гранична прелаза, пет планина, једну котлину и једну већу реку — Струмицу. Од врха Коприва, граница се спушта до граничног прелаза Деве Баир (1.160 -{m}-), односно на пут Крива Паланка—Ћустендил, одакле почиње да се протеже Осоговском планином све до њеног врха Руен (2.225 -{m}-), да би се потом постепено спуштала и пресецала све њене гребене. Пре него што почне да се протеже планином Влахином, граница пресеца саобраћајницу Делчево—Благоевград са граничним прелазом Делчево. Од Влајне, граница се даље пружа Малешевском планином до њеног највишег врха — Ченгиног Кала (1.745 -{m}-), а потом и до граничног прелаза Клепало (Црна Скала, 1.290 -{m}-). Преко овог високог планинског превоја граница стиже до планине Огражден, коју сече и спушта се у Струмичку котлину, пресецајући је заједно са путним правцем Струмица—Петрич, односно граничним прелазом Ново Село и реком Струмицом. Источна граница завршава се на планини Беласици, односно на њеном врху Тумба (1.881 -{m}-), који представља тромеђу Бугарске, Грчке и Македоније.Национална географија за втора година реформирано гимназиско образование - стр. 15
Јужна граница са Грчком протеже се правцем исток-запад у дужини од 262 километра и сече три гранична прелаза, пет планина, четири котлине, два језера и највећу македонску реку — Вардар. Од врха Тумба, граница у правцу паралеле пролази дуж гребена планине Беласице, где се спушта и сече Дојранско језеро, саобраћајницу Стари Дојран—Кукуш и гранични прелаз Дојран. Граница се даље наставља и сече Ђевђелијско-валандовску котлину, међународни путни правац Е75 и Вардар, као и међународну железничку линију Ђевђелија—Сехово—Солун и аутомобилски гранични прелаз Богородица. Даље на запад, граница пролази планином Кожуф и високих врховима Зелени Брег (2.171 -{m}-) и Дудица (2.132 -{m}-), да би се потом спустила на нижу планину Козјак, са које потом прелази на планину Ниџе, где сече и највиши врх Кајмакчалан (2.520 -{m}-). Ова граница сече и највећу македонску равницу, Пелагонију, заједно са путним правцем Битољ—Лерин и граничним прелазом Кременица (који већ неколико година није у функцији). Од пелагонијске равнице граница се даље протеже преко Баба планине и њеног врха Ржане (2.334 -{m}-), настављајући се даље на Преспанску котлину и пресецајући Преспанско језеро све до тромеђе Албаније, Грчке и Македоније.
Западна граница са суседном Албанијом протеже се у приближно меридијанском правцу север-југ, дужине је 192 километра и пресецају је четири гранична прелаза и исто толико планина, два језера, једна котлина и једна већа река — Црни Дрим. Јужно од острва Голем Град на Преспанском језеру, од тромеђе Албаније, Грчке и Македоније, почиње западна граница. Идући ка северу, она пролази највишим врховима планине Галичице, претходно пресецајући саобраћајницу Ресен—Горица, односно гранични прелаз Стење. Западним обронцима Галице граница се спушта до Охридског језера преко путног правца Охрид—Подградец и граничног прелаза Свети Наум. Даље, северозападно, копнена граница прелази у водену, а потом даље скреће ка западу и пресеца путни правац Струга—Елбасан и гранични прелаз Ћасафан. Меридијанским правцем граница се даље пружа врховима планине Јабланице, да би се потом спустила у Дебарску котлину и пресекла Црни Дрим и гранични прелаз Блато. На крају, граница пролази гребенима планина Крчин, Дешат и Кораб, где пресеца највиши врх Македоније — Голем Кораб (2.764 -{m}-), највиши планински превој Голема Корабска Врата и завршава се врхом Шерупа, који представља тромеђу Албаније, Македоније и Србије.
Границе са Србијом, Бугарском, Албанијом и Грчком нису етничке, с обзиром да у Пиринској и Егејској Македонији, као и у областима Мала Преспа, Голо Брдо и Гора живи значајан број македонског становништва који не ужива сва грађанска права.Национална географија за втора година реформирано гимназиско образование - стр. 16
У оквиру ових граница Република Македонија заузима површину од 25.713 km². Контура државне територије је неправилна, али ипак у одређеној мери подсећа на елипсу. Македонија спада у групу малих држава, као и у групу континенталних држава које немају излаз на море. Ваздушном линијом у правцу север-југ, Македонија се протеже на дужини од око 155 километара, док је у правцу запад-исток дужине око 215 километара.